Tokom letnjih vrućina organizam radi pod dodatnim opterećenjem kako bi održao normalnu telesnu temperaturu.Krvni sudovi se šire, srce radi ubrzanije, a znojenjem gubimo velike količine tečnosti i minerala. Zbog toga ono što jedemo može imati mnogo veći uticaj na organizam nego u hladnijem delu godine.
Kardiolozi upozoravaju da pojedine namirnice mogu dodatno opteretiti srce i krvne sudove, naročito kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, srčane bolesti ili druge hronične zdravstvene tegobe. To ne znači da ih morate potpuno izbaciti iz ishrane, ali bi tokom dana sa visokim temperaturama trebalo da ih konzumirate umereno i pažljivo.
U nastavku su namirnice koje stručnjaci najčešće izdvajaju kao one koje bi trebalo ograničiti kada temperature prelaze 30 stepeni.
1. Suhomesnati proizvodi puni soli
Kobasice, kulen, slanina, pršuta, čajne kobasice i različite vrste salama spadaju među namirnice koje sadrže velike količine natrijuma.
Previše soli podstiče organizam da zadržava vodu, što može povećati krvni pritisak i dodatno opteretiti srce. Tokom vrelih dana, kada telo pokušava da reguliše temperaturu, ovakav efekat može biti još izraženiji.
Osim toga, suhomesnati proizvodi često sadrže i dosta zasićenih masti koje dugoročno nisu povoljne za zdravlje krvnih sudova.
Ako poželite lagani letnji obrok, mnogo bolji izbor su kuvana piletina, ćuretina ili riba uz obilje svežeg povrća.
2. Brza hrana i pržena jela
Pomfrit, pohovana hrana, burgeri i druga masna jela mogu usporiti varenje i povećati osećaj težine u stomaku.
Posle ovakvog obroka organizam troši više energije na proces varenja, dok istovremeno pokušava da se rashladi, što predstavlja dodatni napor za srce.
Mnogi ljudi upravo nakon obilnog masnog ručka tokom velikih vrućina osećaju pospanost, malaksalost ili ubrzan rad srca.
Umesto toga, leti se preporučuju kuvana ili grilovana jela sa što manje dodatih masnoća.
3. Slatkiši i gazirani zaslađeni napici
Velike količine šećera mogu izazvati nagle oscilacije nivoa glukoze u krvi, nakon čega često dolazi do osećaja umora i pada energije.
Gazirani sokovi dodatno mogu doprineti dehidraciji jer ne nadoknađuju izgubljenu tečnost na isti način kao voda.
Tokom vrelih dana mnogo bolji izbor predstavljaju obična voda, mineralna voda bez dodatog šećera ili nezaslađeni biljni čajevi rashlađeni u frižideru.
4. Veoma slani grickalice
Čips, slani štapići, krekeri i slične grickalice često se jedu uz gledanje televizije ili tokom druženja, ali leti mogu predstavljati dodatno opterećenje.
Velike količine soli pojačavaju žeđ, doprinose zadržavanju tečnosti i mogu izazvati skok krvnog pritiska kod osetljivih osoba.
Ako vam se nešto gricka, mnogo bolji izbor mogu biti neslani orašasti plodovi u umerenim količinama ili sveže povrće isečeno na štapiće.
5. Masni sirevi i punomasni mlečni proizvodi
Punomasni sirevi, kajmak i masni mlečni namazi bogati su zasićenim mastima, a često sadrže i dosta soli.
Njihova česta konzumacija nije poželjna za osobe koje imaju povišen holesterol ili bolesti srca, posebno tokom leta kada organizam već radi pod većim opterećenjem.
Lakši sirevi sa manje masti ili jogurt sa smanjenim udelom masti mogu biti prikladniji izbor.
6. Alkohol
Iako mnogi misle da hladno pivo ili koktel predstavljaju idealno osveženje, alkohol zapravo može doprineti dehidraciji.
On podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, što tokom velikih vrućina može povećati rizik od pada krvnog pritiska, vrtoglavice i osećaja slabosti.
Kod osoba koje imaju srčane bolesti ili uzimaju terapiju za krvni pritisak, alkohol može dodatno pojačati neželjene efekte.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se alkohol konzumira veoma umereno ili da se tokom najtoplijih dana potpuno izbegava.
Šta je bolje jesti kada su temperature visoke?
Tokom leta prednost bi trebalo dati namirnicama koje se lako vare i sadrže dosta vode. To su pre svega lubenica, dinja, krastavac, paradajz, zelena salata, tikvice, bobičasto voće, kuvana ili grilovana riba, piletina, mahunarke i integralne žitarice.
Manji i češći obroci često su bolji izbor od jednog obilnog ručka, jer ne opterećuju organizam i omogućavaju lakše varenje.
Važno je i kako jedete
Kardiolozi naglašavaju da tokom velikih vrućina nije važan samo izbor namirnica, već i način ishrane. Prejedanje u najtoplijem delu dana može dodatno opteretiti srce jer organizam istovremeno pokušava da vari hranu i da održava normalnu telesnu temperaturu.
Zbog toga se preporučuje da najobilniji obrok bude ujutru ili uveče, kada temperature nisu toliko visoke, dok bi ručak tokom najtoplijeg dela dana trebalo da bude lagan i nutritivno izbalansiran.
Ukoliko imate dijagnostikovanu bolest srca, visok krvni pritisak ili druge kardiovaskularne tegobe, preporuke o ishrani uvek uskladite sa savetom svog lekara ili kardiologa, jer individualne potrebe mogu značajno da se razlikuju.
