Srce je jedan od najvažnijih organa u ljudskom telu. Svakog dana otkuca oko 100.000 puta i bez prestanka snabdeva organizam krvlju i kiseonikom. Ipak, na njegovo zdravlje ne utiču samo godine ili genetika. Mnogo češće presudnu ulogu imaju svakodnevne navike koje vremenom mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
Problem je što većina tih navika ne izaziva trenutne tegobe. One deluju polako i neprimetno, zbog čega mnogi godinama veruju da su potpuno zdravi. Stručnjaci zato ističu da je prevencija najvažniji korak u očuvanju zdravlja srca.
Evo kojih 12 navika bi trebalo preispitati.
1. Dugotrajno sedenje
Savremeni način života podrazumeva sate provedene za računarom, u automobilu ili ispred televizora. Dugotrajno sedenje usporava cirkulaciju, povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska, a sve to predstavlja opterećenje za srce.
Čak i ako redovno vežbate, nije dobro da ostatak dana provedete gotovo potpuno nepokretni.
Šta možete da uradite?
Ustanite svakih 30 do 60 minuta, prošetajte nekoliko minuta ili uradite nekoliko jednostavnih vežbi istezanja.
2. Previše soli u ishrani
So je neophodna organizmu, ali njen višak može dovesti do povišenog krvnog pritiska, jednog od najvećih faktora rizika za bolesti srca.
Najveći problem nije so koju dodajemo tokom kuvanja, već ona koja se već nalazi u industrijski prerađenoj hrani, suhomesnatim proizvodima, grickalicama i gotovim obrocima.
Zamena dela soli začinskim biljem može biti jednostavan način da se unos postepeno smanji.
3. Nedostatak sna
Ljudi koji redovno spavaju manje od sedam sati češće imaju povišen krvni pritisak, poremećaje metabolizma i povećan rizik od srčanih bolesti.
Tokom sna organizam se oporavlja, regulišu se hormoni i smanjuje opterećenje na kardiovaskularni sistem.
Kvalitet sna jednako je važan kao i njegovo trajanje.
4. Pušenje
Pušenje ostaje jedan od najvećih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova.
Duvanski dim oštećuje zidove arterija, povećava stvaranje krvnih ugrušaka i smanjuje količinu kiseonika koju krv prenosi kroz organizam.
Dobra vest je da organizam počinje da se oporavlja ubrzo nakon prestanka pušenja, a rizik od srčanih bolesti vremenom se značajno smanjuje.
5. Preterano konzumiranje alkohola
Povremena i umerena konzumacija alkohola nije isto što i redovno prekomerno pijenje.
Velike količine alkohola mogu povećati krvni pritisak, izazvati poremećaje srčanog ritma i doprineti razvoju srčanih oboljenja.
Ako pijete alkohol, važno je da to bude u granicama koje preporučuju zdravstvene smernice.
6. Hronični stres
Kratkotrajan stres je normalna reakcija organizma, ali kada traje mesecima ili godinama može negativno uticati na zdravlje.
Stalno povišen nivo hormona stresa povećava krvni pritisak, ubrzava rad srca i često dovodi do nezdravih navika poput prejedanja, pušenja ili manjka fizičke aktivnosti.
Pronalaženje vremena za odmor, šetnju, razgovor ili hobi može imati pozitivan efekat na celokupno zdravlje.
7. Premalo fizičke aktivnosti
Srce je mišić koji, kao i svaki drugi, jača kada se redovno koristi.
Umerena fizička aktivnost može doprineti boljoj cirkulaciji, regulaciji krvnog pritiska, telesne težine i nivoa šećera u krvi.
Nije neophodno svakodnevno provoditi sate u teretani. Brza šetnja, vožnja bicikla ili plivanje nekoliko puta nedeljno već mogu imati značajne koristi.
8. Ishrana bogata ultraprerađenom hranom
Brza hrana, slatkiši, gazirana pića i industrijski proizvodi često sadrže velike količine šećera, soli i zasićenih masti.
Njihova česta konzumacija povezuje se sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca.
Osnova ishrane trebalo bi da budu povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i kvalitetni izvori proteina.
9. Ignorisanje visokog krvnog pritiska
Visok krvni pritisak često se naziva "tihim ubicom" jer godinama može postojati bez ikakvih simptoma.
Mnogi ljudi ne znaju da imaju hipertenziju sve dok se ne jave ozbiljne komplikacije.
Redovno merenje pritiska, posebno nakon četrdesete godine ili ranije ako postoje faktori rizika, može pomoći da se problem otkrije na vreme.
10. Zanemarivanje povišenog holesterola
Povišen LDL holesterol može doprineti stvaranju naslaga u arterijama, čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Problem je što ni visok holesterol najčešće ne izaziva simptome.
Zbog toga su redovne laboratorijske analize važan deo preventivnih pregleda.
11. Hronično prejedanje
Nije važna samo telesna težina već i način na koji jedemo.
Veliki i obilni obroci, posebno u kasnim večernjim satima, dodatno opterećuju organizam i mogu doprineti gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i metaboličkim poremećajima.
Manji, uravnoteženi obroci tokom dana često predstavljaju bolji izbor.
12. Preskakanje preventivnih pregleda
Mnogi odlaze kod lekara tek kada se pojave simptomi.
Međutim, bolesti srca često se razvijaju godinama pre nego što izazovu prve tegobe.
Redovni pregledi, analiza krvi, kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola mogu pomoći da se faktori rizika otkriju na vreme i spreče ozbiljne komplikacije.
Mali koraci prave veliku razliku
Briga o srcu ne podrazumeva drastične promene preko noći. Naprotiv, stručnjaci ističu da su upravo male, ali dosledne promene najefikasnije.
Počnite tako što ćete svakog dana prošetati dvadesetak minuta, zameniti gazirani sok vodom, dodati više povrća u obroke ili otići na preventivni pregled ako to dugo odlažete.
Svaka dobra odluka predstavlja ulaganje u zdravlje.
Kada treba potražiti pomoć?
Ako često osećate bol ili pritisak u grudima, otežano dišete, imate neobjašnjiv umor, ubrzan ili nepravilan rad srca ili se javljaju vrtoglavice i nesvestice, potrebno je što pre obratiti se lekaru. Ovi simptomi ne moraju nužno ukazivati na bolest srca, ali zahtevaju stručnu procenu.
