- Tekst poručuje da mirna starost ne zavisi od dece, već od sopstvene finansijske i životne nezavisnosti.
- Kao ključne korake navodi sopstveni novac, održavanje zdravlja, izbegavanje dugova i sređenu dokumentaciju.
- Važno je imati prijatelje, hobije i sposobnost da budete sami bez osećaja usamljenosti.
Nedavno sam čula ženu kako kaže nešto što mi se u početku učinilo preoštrim: „Morate svojoj deci dati priliku da žive svoje živote. I morate sebi dati priliku da se ne plašite starosti.“ Pričala mi je o svojoj komšinici. Žena je odgajila dvoje dece, pomagala im celog života, čuvala unuke i sebi je mnogo toga uskratila. Bila je sigurna da će, kada ostari, njena deca sigurno biti tu.
Ali deca su odrastala. Jedno je imalo posao, drugo porodicu, svoje probleme, kredite, decu, brige. Nisu prestali da vole svoju majku. Samo se ispostavilo da su im životi mnogo zauzetiji nego što je zamišljala. I u nekom trenutku, žena je shvatila nešto jednostavno: dečja ljubav i njihova stalna sposobnost da pomognu nisu ista stvar.
Deca vas mogu voleti svim srcem, a ipak oni neće moći da vas posećuju svaki dan. Stoga, priprema za starost ne znači napuštanje dece. Radi se o brizi o sebi.
Evo devet stvari koje zaista mogu učiniti život posle 60-70 godina mirnijim i slobodnijim.
1. Vaš sopstveni novac
Ovo je verovatno jedna od najvažnijih stvari. Čak i ako imate dobru decu i divan odnos, posedovanje sopstvenog novca vam daje osećaj nezavisnosti. Ne morate nužno imati ogromno bogatstvo. Mala ušteđevina je bolji nego da nemate nikakvu ušteđevinu.
Zato što lekovi, odlasci kod zubara, popravke frižidera, zamena naočara ili neočekivani kvarovi automobila ne zahtevaju da pitate da li vam je zgodno da pomognete svojoj deci baš sada. Kada osoba ima čak i malu zalihu, ne mora stalno da govori: „Sine, možeš li da mi pozajmiš toliko i toliko do penzije?“ A to pravi ogromnu razliku u tome kako se osećate.
Imati svoj novac u odraslom dobu nije pohlepa. To je sposobnost donošenja odluka bez stalnog osećaja zavisnosti.
2. Nemojte decu praviti jedinim izvorom komunikacije
Ovo je posebno važno za roditelje koji, nakon penzionisanja, iznenada otkriju da se ceo njihov život vrti oko posla i porodice. Deca ne bi trebalo da budu njihovi jedini sagovornici. Ona imaju svoj život. A vi bi i dalje trebalo da imate svoj.
Prijatelj sa kojim možete da popijete kafu. Komšija sa kojim možete da uživate u ćaskanju u dvorištu. Klub, grupa za hobije, bazen, biblioteka, vikendica, šetnje. Nije bitno šta tačno. Važno je da postoji svet izvan dece. Tada propušteni poziv od sina neće postati tragedija.
3. Ojačajte telo koliko god vam to ono dozvoljava
Nema potrebe da svoje zdravlje pretvarate u kult. Ali tretirati ga sa stavom „neću ništa raditi dok se ne razbolim“ je takođe opasno. Hodajte. Pratite krvni pritisak. Ne odlažite preglede koje vam lekar preporučuje.
Trudite se da jedete dobro. Održavajte mišiće. Spavajte dovoljno. Svaka od ovih navika deluje malo. Ali za deset godina, mogu se pokazati veoma važnim. Jer nezavisnost u starosti ne počinje novcem. Počinje time što možete da ustanete iz kreveta, obučete se, kuvate, izađete iz kuće i prošetate nekoliko blokova.
4. Ne gomilajte dugove
U starosti je posebno neprijatno otkriti da značajan deo vaših prihoda ide na otplatu starih dugova. Stoga, što ste bliži penziji, to treba da budete pažljiviji u vezi sa kreditima, planovima otplate na rate i većim kupovinama.
To ne znači da treba da se plašite bilo kakve vrste duga. Jednostavno je korisno shvatiti da dug umanjuje slobodu. A u odraslom dobu, sloboda postaje posebno vredna.
5. Naučite da se nosite sa jednostavnim kućnim stvarima
Ne morate biti vodoinstalater ili električar. Ali je korisno biti u stanju da uradite barem osnovne poslove. Otvorite slavinu. Promenite sijalicu. Prišijete dugme. Naručite dostavu. Platite račune. Naučite kako da koristite bankarsku aplikaciju. Pozovite majstora. Zakažite pregled kod lekara.
Što više običnih svakodnevnih zadataka osoba može samostalno da obavi, to se manje bespomoćno oseća. A ako nešto zaista ne uspe, uvek može da zatraži pomoć. Ali tražiti je jedno. Nemoći da bilo šta uradi bez svoje dece je sasvim drugo.
6. Držite dokumenta u redu
Ljudi se obično ovoga sete prekasno. Ali sve je veoma jednostavno. Dokumenti za stan. Osiguranje. Bankarski papiri. Ugovori. Medicinski kartoni. Kontakt informacije važnih ljudi. Pristup osnovnim uslugama.
Najbolje je da sve unapred sakupite na jednom jasnom mestu i objasnite gde se nalazi vašim voljenima. Ovo nije mračna misao. To je jednostavna, svakodnevna mera predostrožnosti. Kao komplet prve pomoći ili rezervni ključevi.
7. Ne dajte svojoj deci sve što imate.
To je nešto što roditelji često zaboravljaju. „Ko drugi, ako ne njihova deca?“ I tako počinju da poklanjaju svoju ušteđevinu, preregistruju svoju imovinu, ulažu poslednji novac u renoviranje stana svog sina ili ćerke i potpuno se posvećuju svojim unucima. Pomaganje deci je divno.
Ali pomaganje ne bi trebalo da vas ostavi bez sopstvene podrške. I dalje bi trebalo da imate stan, novac, vreme i mogućnost da kažete: „Ne mogu ovo danas.“ Paradoksalno, ponekad previše žrtvovanja može čak i da ometa odnose. Kada roditelji daju sve svojoj deci, nesvesno očekuju isto zauzvrat. Ali deca možda nisu spremna da to daju. I onda se, umesto zahvalnosti, razvija ogorčenost.
8. Imajte svoja interesovanja
Najopasnija fraza nakon penzionisanja je: „Šta bi trebalo sada da radim?“ Ako ste ceo život proveli radeći i brinući se o porodici, slobodno vreme može biti zaista zastrašujuće. Zato je najbolje da unapred pronađete svoje hobije. Knjige. Baštovanstvo. Rukotvorine. Putovanja. Fotografija. Jezici. Ples. Plivanje. Volontiranje. Ili čak uzgajanje paradajza u kućici. Važno je da se osoba probudi zbog više stvari nego samo da proveri da li su deca zvala.
9. Naučite da budete sami, a da ne postanete usamljeni
Ovo je možda najvažnija stvar. Znati kako provesti veče nasamo je korisna veština. Znati kako ići u kupovinu, u kafić, u bioskop, na izložbu ili samo u šetnju nasamo je takođe korisno. Ali nezavisnost ne znači izolaciju.
Možete živeti sami i imati divan život. Ili možete živeti sa decom i osećati se potpuno sami. Dakle, izazov nije reći: „Ne treba mi niko.“ To nije istina. Ljudima su potrebni ljudi. Izazov je: „Potrebni su mi voljeni, ali moj život se ne raspada ako su danas zauzeti.“ To je ono što je zdrava nezavisnost.
Možda jedan od najmudrijih poklona koje roditelji mogu dati svojoj deci jeste da ne postanu osoba koje se plaše da žive bez stalne pomoći.
Kada majka ima svoja interesovanja, prijatelje, novac, navike i aktivnosti, ne mora da zahteva pažnju svoje dece. Može jednostavno da pozove i kaže: „Kako si? Nedostaješ mi.“ I više nema nikakve anksioznosti u tim rečima. Tu je ljubav.
dzen.ru