Sram je snažan osećaj koji često slomi ljude. I često ga ne izaziva nešto spoljašnje, već činjenica da ljudi ne mogu sebi da dozvole da sami trasiraju svoj put. Da počnu, da stvaraju, da prave greške.
Ipak, veoma je važno da stalno nešto novo stvaramo. Nije sramota napustiti nešto što do sada nije funkcionisalo i započeti nešto novo.
Nema sramote živeti na novi način
Ljudi imaju različite stavove o stidu. Neki se uopšte ne brinu oko toga i rade šta god žele. A ima i onih koji se stide čak i za drugoga. Često gube i poklanjaju ono što su zaradili i stekli, jednostavno zato što ih je sramota da o tome pričaju. Nivo srama varira od osobe do osobe, ali ljudi se više stide nečeg novog što im se dešava nego onog od pre. Kao da pokušavaju da zaborave nešto što je već prošlo.
Jedan arapski pesnik je rekao: Čovek izgubi obraz kada izgubi stid. A ako nema stida, nema vajde od obraza
Neki ljudi napuštaju siguran posao zarad novog, onog o čemu su sanjali. I u tome nema ništa sramotno.
Postoje ljudi koji kriju svoje veze, iako su oboje slobodni. Čini se da se stide da priznaju svoju novu ljubav društvu i pokažu tu stranu sebe. Neki navode godine, drugi različite vrednosti. I u tom procesu, gube se smisao i sreća.
Zašto se ne treba stideti nečeg novog:
Došlo je vreme – ponekad za staro jednostavno nema mesta. I ljudi su primorani da pređu na novo. Jer je nemoguće ostati u onome što jeste. I često je to jednostavno promena faza u životu. Zato moramo otvoriti vrata i um za nove stvari. Da udahnemo dah svežeg vazduha u ovaj život.
Rast – novo stvara razvoj. Ljudi uče nova iskustva, rade, odnose – stvari koje su im nekada bile teške, možda čak i prazne i nepotrebne. A kada steknu određeni nivo iskustva, sposobni su da se nose sa tim. Već su dorasli do ovog nivoa, tako da moraju da krenu dalje. U ovu novu stvar.
Sam život nas stalno uči lekcije. Često se nešto novo desi neočekivano i morate živeti sa tim. Isto važi i za promene u vođstvu, odnosima, statusu ili situacijama u kojima se ljudi prvi put nalaze. Ponekad su te promene male, ali postoje. Jer život je uvek novo iskustvo. Čak i nove cipele.
Mnogi ljudi smatraju promenu slabošću. Plaše se da započnu iznova - novi život, novu ljubav, novu situaciju. Ali novo donosi potpuno nove plodove u život. Čak se i sama priroda obnavlja sa svakim novim godišnjim doba.
Početak nije slabost
Postoje situacije kada staro ne može da se nastavi. Kada su ljudi toliko iscrpljeni da ih samo novo može spasiti. Ali duša ne može da se useli u ovo novo. Sve je to zato što ljudi misle da je to najlakši način. I moraju da izdrže. Ali ne mogu da počnu od nule. I onda se mnogi plaše početka. Šta ako novo ne uspe?
Ali ono što je nadživelo i neispunjava ne samo da ne podstiče rast. To je destruktivno. Kada ljudi više nemaju čemu da se raduju u starom, slabost leži upravo u njihovoj nesposobnosti da se odluče. Ali novo je proboj. Konfučije piše tako zanimljivo:
