Rak slepog creva dobijaju sve češće mlađi od 50 godina: Doktori alarmiraju da se zbog ovog razloga bolest uglavnom oktriva kasno

Malo ko razmišlja o slepom crevu, sve dok ne počne da stvara probleme. Bol i upala mogu da prerastu u akutni apendicitis, zbog kojeg je ponekad neophodna operacija uklanjanja ovog organa dugog oko deset centimetara kako bi se sprečilo pucanje i potencijalno životno ugrožavajuće komplikacije. Naime, apendiks je deo digestivnog sistema i povezan je sa debelim crevom.

Jedno američko istraživanje objavljeno prošle godine pokazalo je da su ljudi između 29 i 44 godine sada među grupama kod kojih je zabeležen izražen porast tumora apendiksa, uz rast broja slučajeva od 71 odsto za samo deset godina.

Istraživači iz Bristola su 2022. godine ustanovili da je učestalost raka apendiksa u periodu od 1995. do 2016. porasla čak pet puta, a najveći rast zabeležen je kod osoba između 20 i 39 godina.

Ipak, važno je naglasiti da je ova bolest i dalje veoma retka. U Velikoj Britaniji beleži se oko 1,6 slučajeva na 100.000 stanovnika. Uprkos malom ukupnom broju obolelih, istraživači iz Bristola naveli su da svaki ovakav porast predstavlja „razlog za zabrinutost“.
Simptomi mogu biti veoma neodređeni

Rak creva nije lako otrkiti

Rak apendiksa nije lako dijagnostikovati jer bolest može dugo da napreduje bez simptoma ili da izaziva vrlo nespecifične tegobe, poput blagog bola u stomaku i nadutosti.

Zbog toga se bolest kod mnogih pacijenata otkrije tek kada se već proširila, kada je i lečenje znatno zahtevnije. Povratak bolesti nije neuobičajen, a prema navodima iz teksta, približno polovina pacijenata kod kojih se rak dijagnostikuje u toj fazi ne preživi pet godina.

Lečenje može biti veoma iscrpljujuće. Ponekad podrazumeva opsežnu operaciju abdomena, kao i postupak tokom kojeg se trbušna duplja tretira zagrejanom hemioterapijom kako bi se uništile preostale ćelije raka. Kod žena takvo lečenje u određenim slučajevima može dovesti do gubitka plodnosti.

Profesor Omer Aziz, koji vodi jedinicu za rak apendiksa u centru „The Christie NHS Foundation Trust“ u Mančesteru, jednom od dva nacionalna specijalistička centra u Velikoj Britaniji za procenu i lečenje ove bolesti, kaže:

– Definitivno viđam sve mlađe i mlađe ljude koji obolevaju od raka - rekao je za "Dejli mejl".

Tim Bril, poverenik dobrotvorne organizacije „Pseudomyxoma Survivor“, koja pruža podršku obolelima od raka slepog creva, opisao je situaciju kao „zabrinjavajući trend“ i pozvao na dodatna istraživanja koja bi omogućila ranije postavljanje dijagnoze i bolje mogućnosti lečenja.

Zašto broj obolelih raste?

Naučnici još ne razumeju u potpunosti zbog čega se beleži ovakav porast, a mnogo toga nije poznato ni o samom apendiksu.

Smešten je u donjem desnom delu stomaka i smatra se da ima određenu ulogu u imunološkom sistemu creva. Pregled naučnih podataka objavljen 2025. godine u časopisu „Nature“ naglasio je koliko se malo zna o uzrocima raka apendiksa, opisujući ovu bolest kao „enigmu“.

Ipak, postoje određeni tragovi koji mogu da objasne deo dramatičnog porasta broja dijagnoza – i oni su uglavnom ohrabrujući.
Sve više tumora u ranom stadijumu otkriva se slučajno kod ljudi kojima je apendiks odstranjen operacijom, odnosno apendektomijom.

Najčešće je reč o neuroendokrinim tumorima, poznatim kao NET, koji nastaju iz ćelija uključenih u lučenje hormona i prenošenje signala u organizmu.

Ovi tumori uglavnom su mali i sporo rastu, a nakon njihovog uklanjanja zajedno sa apendiksom često nije potrebno nikakvo dodatno lečenje.

Više operacija dovelo je i do većeg broja slučajno otkrivenih tumora

Broj apendektomija tokom godina je rastao, što je lekarima omogućilo da pronađu više tumora koji bi ranije možda ostali neotkriveni. U Engleskoj je, na primer, 2016. obavljeno oko 10.000 više ovakvih operacija nego 1999. godine.

Budući da su ljudi kojima se uklanja apendiks često relativno mladi, to bi moglo da objasni deo porasta broja dijagnoza među mlađom populacijom.

Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija promenila je način klasifikacije ovih tumora.

Pre 2000. godine često su nazivani karcinoidima i smatralo se da su benigni ili barem manje agresivni. Međutim, istraživanja su pokazala da mogu da rastu i postanu maligni, pa je SZO od 2000. godine uvela novu terminologiju i počela da ih klasifikuje kao neuroendokrine tumore. Time su prvi put počeli da se evidentiraju kao karcinomi.

Posledica je bila očekivani rast statističkog broja slučajeva raka. Istraživanje iz Bristola zaključilo je da je porast broja dijagnoza u Velikoj Britaniji velikim delom posledica sve češćeg otkrivanja NET tumora prvog gradusa, odnosno najranijeg stepena.

Profesor Aziz objašnjava:

– Ranije, ako bi lekar prilikom uklanjanja apendiksa primetio nešto neobično, to možda ne bi bilo dodatno ispitivano. Danas se takav materijal šalje na analizu. Zbog toga se dijagnostikuje više karcinoma i to je svakako deo objašnjenja za podatke koji ukazuju na porast broja mladih ljudi sa ovom bolešću. Dobra vest je da kod NET tumora prvog gradusa, nakon uklanjanja apendiksa, nije potrebno dodatno lečenje.

Ipak, bolja dijagnostika ne objašnjava sve

Profesorka Ejmi Berington, koja vodi Grupu za kliničku epidemiologiju raka na Institutu za istraživanje raka, kaže:

– Deo ovog porasta posledica je promene načina na koji se bolest klasifikuje, ali radimo na tome da utvrdimo postoje li i drugi uzroci, zajedno sa porastom broja slučajeva kolorektalnog raka, odnosno raka debelog creva.

Porast je zabeležen i kod drugih vrsta tumora apendiksa, mada nije toliko dramatičan. Njega nije moguće u istoj meri objasniti boljim otkrivanjem bolesti i promenama klasifikacije.

Broj adenokarcinoma, tumora sličnih onima koji se javljaju u debelom crevu, ali se ponašaju nešto drugačije, utrostručio se od 1995. godine.

Broj tumora poznatih kao pseudomiksom peritoneuma (PMP), koji nastaju iz ćelija koje proizvode sluz i mogu da se prošire kroz trbušnu duplju, porastao je oko dva i po puta. Obe bolesti i dalje su izuzetno retke i godišnje se otkrije svega nekoliko stotina slučajeva.

Problem je što se često dijagnostikuju u kasnijoj fazi, kada se bolest već proširila izvan apendiksa.

Lečenje može da podrazumeva izuzetno veliku operaciju

Pseudomiksom peritoneuma posebno zahteva veoma teško lečenje, koje se u Velikoj Britaniji obavlja samo u centru „The Christie“ i drugom specijalističkom NHS centru u okviru „Hampshire Hospitals NHS Foundation Trust“.

Operacija često podrazumeva uklanjanje žučne kese, slezine, delova tankog i debelog creva, a kod žena ponekad i jajnika i materice, pored samog apendiksa.

Nakon toga se trbušna duplja tretira zagrejanom hemioterapijom, postupkom poznatim kao HIPEC, kako bi se uništile preostale ćelije raka. Uprkos tome, postoji značajan rizik da se bolest ponovo pojavi.

Za sada ne postoji jasno objašnjenje zbog čega raste broj slučajeva ovih oblika raka apendiksa. Stručnjaci, međutim, navode da se danas kod bolova u stomaku u urgentnim službama radi više CT snimanja, kao i da su radiolozi uspešniji u prepoznavanju bolesti.
Tom Sesil, specijalista za rak apendiksa i klinički direktor NHS Instituta za peritonealne malignitete u Hempširu, ističe:

– Najvažnije je zapamtiti da je ovaj rak zaista redak. Čak i ako njegova učestalost raste, on ostaje retka bolest. Lečimo više pacijenata, među kojima ima mladih ljudi, ali i pripadnika svih drugih starosnih grupa.

Da li način života ima ulogu?

Prema Sesilovim rečima, jedna od širih pretpostavki jeste da neki faktor iz savremenog okruženja doprinosi porastu obolevanja.
Istraživanja su pokazala da je učestalost 11 vrsta raka u porastu i kod mlađih i kod starijih osoba. Rast je posebno izražen među mladim odraslim ljudima kada su u pitanju rak jajnika, rak slepog creva i debelog creva.

Genetika bi mogla da objasni deo slučajeva. Jedno istraživanje iz 2022. pokazalo je da približno svaki deseti pacijent sa rakom apendiksa nosi genetsku promenu koja povećava sklonost ka razvoju nekog oblika raka. Međutim, nijedna pojedinačna genska mutacija do sada nije posebno povezana sa tumorima apendiksa.

Pojedini stručnjaci smatraju da bi mogle da postoje određene veze sa rakom debelog creva.
Crevni mikrobiom, a posebno poremećaj ravnoteže bakterija koje doprinose zdravlju creva, dovodi se u vezu sa razvojem raka debelog creva.

Kada je reč o drugim mogućim faktorima, stručnjaci razmatraju ishranu, nedostatak fizičke aktivnosti, veliku zastupljenost industrijski prerađene hrane i gojaznost. Sve su to faktori za koje je već poznato da utiču na rizik od pojedinih drugih vrsta raka, ali tekst ne navodi da je dokazano da upravo oni izazivaju rak apendiksa.

Profesor Aziz kaže:

– Istraživanja sve više ukazuju na to da životna sredina može negativno da utiče na način na koji se naši geni ispoljavaju i da nas učini podložnijim raku.

Sesil dodaje:

– Svi dokazi ukazuju na to da uravnotežena ishrana sa malo prerađene hrane, održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje, nepušenje i izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola mogu da smanje rizik od mnogih bolesti.

„Morao sam da prođem kroz majku svih operacija“

Džonatan Pirsi imao je samo 40 godina kada mu je dijagnostikovan redak oblik raka apendiksa. Godinama je zanemarivao povremeni bol u stomaku i upornu nadutost.

Otac dvoje dece, koji sa suprugom Sarom živi nedaleko od Prestona u Lankaširu, saznao je da ima rak nakon što mu je urađen CT pregled posle operacije kile.

Bolest koja mu je dijagnostikovana, poznata kao pseudomiksom peritoneuma ili PMP, počinje u apendiksu i može da se proširi po trbušnoj duplji.

Džonatan je 2024. godine u specijalističkom centru za rak apendiksa pri „The Christie NHS Foundation Trust“ prošao kroz ono što je nazvao „majkom svih operacija“. Operacija je trajala čak 12 i po sati.

Lekari su mu odstranili slezinu, apendiks, žučnu kesu, potrbušnicu, veći deo debelog creva i zahvaćeno tkivo oko jetre, nakon čega je usledila hemioterapija.

– Kada vam sa 40 godina, dok imate dva mala sina, kažu da imate redak oblik raka, veoma je teško sve to prihvatiti – rekao je Džonatan za "Dejli mejl".

Tek kasnije je, kaže, shvatio da su određeni simptomi bili prisutni.

– Kada sada pogledam unazad, shvatam koliko sam bio nadut i koliko mi je telesna težina bila velika, iako se kao porodica zaista dobro hranimo.

Džonatan, koji vodi firmu koja se bavi proizvodnjom i prodajom sira, u međuvremenu je dobio vest da se rak vratio.
Ipak, kaže da pokušava da svoju energiju usmeri na ono što može da kontroliše.

– Fokusiran sam na to da brinem o sebi, da budem u formi i da budem srećan – kaže on.
Drugima šalje jednostavnu, ali važnu poruku:
– Svima bih savetovao da ne ignorišu simptome.