Kada se govori o zdravlju jetre, prvo na šta većina ljudi pomisli jeste alkohol. Ipak, ruski lekari poslednjih godina upozoravaju da ovaj organ nije samo "na udari" alkohola u prekomernim količinama. Problem može da se krije i u proizvodima koje mnogi smatraju bezazlenim – pa čak i u onima na čijoj ambalaži velikim slovima piše da su „bez šećera“.
Jedan od proizvoda koji je posebno privukao pažnju stručnjaka jeste - gazirano piće sa dodatom fruktozom.
Gastroenterolog i hepatolog Sergej Vjalov upozorio je da upravo fruktoza može predstavljati ozbiljan problem za jetru kada se unosi u velikim količinama. Prema njegovim rečima, ona može da poremeti metabolizam u ćelijama jetre i doprinese stvaranju i nakupljanju masti u ovom organu.
„Bez šećera“ ne znači automatski i dobro za jetru
Poseban problem, prema ruskim stručnjacima, predstavljaju proizvodi koji se reklamiraju kao zdravija alternativa klasičnim slatkišima i zaslađenim napicima.
Kako objašnjava gastroenterolog Sergej Vjalov, neke vrste gaziranih napitaka umesto klasičnog šećera sadrže dodatnu, odnosno slobodnu fruktozu. Kada se unosi u velikim količinama, ona se metabolizuje prvenstveno u jetri, gde može da doprinese stvaranju masti. Vremenom to može biti povezano sa razvojem masne jetre i upalnim procesima.
Ruska gastroleberološkinja Olga Pomojneckaja takođe je nedavno upozorila na proizvode sa dodatom fruktozom. Prema njenom objašnjenju, za razliku od glukoze, fruktoza se u velikoj meri usmerava ka jetri, gde se njen višak može pretvarati u masne kiseline. Poseban rizik postoji kod osoba koje već imaju poremećen metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku rezistenciju.
Zato etiketa „bez dodatog šećera“ sama po sebi nije dovoljna da neki proizvod proglasimo zdravim. Važno je pogledati ceo spisak sastojaka, a naročito obratiti pažnju na dodatke poput fruktoze i sirupa bogatih fruktozom.
Kako fruktoza može da optereti jetru?
Fruktoza prirodno postoji u voću, ali stručnjaci prave važnu razliku između fruktoze koja se nalazi u celom plodu i velike količine slobodne fruktoze koja se dodaje industrijskim proizvodima.
Kada jedemo celu voćku, zajedno sa fruktozom unosimo i vlakna, koja usporavaju apsorpciju. Problem nastaje kada se velike količine fruktoze unose kroz zaslađene napitke, deserte, sirupe i druge proizvode, posebno ako je ukupan kalorijski unos previsok.
Hepatolog i profesor Aleksej Bujverov objasnio je da se višak fruktoze u jetri može pretvarati u mast, što može doprineti razvoju masne jetre. Prema njegovim rečima, prekomeran unos fruktoze može biti povezan i sa upalom jetre.
Još jedan ruski stručnjak, gastroenterolog i dijetolog Sergej Morozov, kao važne faktore za nakupljanje masti u jetri navodi prekomeran unos kalorija i nedovoljnu fizičku aktivnost, uz savet da se ograniči unos fruktoze i zasićenih masti.
Nije problem samo u gaziranom piću
Iako se gazirana pića često navode kao posebno problematična, fruktoza se može naći i u brojnim drugim proizvodima.
Na listi su različiti slatkiši, industrijski deserti, zaslađeni mlečni proizvodi, sosovi, sirupi i napici. Problem može predstavljati i preterano konzumiranje voćnih sokova, jer se tokom ceđenja gubi veliki deo vlakana koja se nalaze u celom plodu.
Toksikolog Mihail Kutušov upozorava da često konzumiranje sveže ceđenih sokova može povećati rizik od nealkoholne masne bolesti jetre, dok je kod celog voća situacija drugačija upravo zbog prisustva vlakana.
Zato čaša soka nije isto što i cela pomorandža ili jabuka. Kod celog voća potrebno je i žvakanje, a vlakna usporavaju prolazak šećera kroz sistem za varenje.
Masna jetra može da se razvije i bez alkohola
Jedna od najvećih zabluda jeste da ozbiljni problemi sa jetrom pogađaju samo ljude koji piju alkohol.
Ruski stručnjaci upozoravaju da se nealkoholna masna bolest jetre može razviti i kod osoba koje gotovo uopšte ne konzumiraju alkohol. Među važnim faktorima rizika nalaze se višak kilograma, gojaznost, dijabetes, poremećaj metabolizma masti i insulinska rezistencija.
Prema profesoru Aleksandru Isakovu, veliki broj transplantacija jetre danas se obavlja upravo zbog nealkoholne masne bolesti jetre. Kada se masnoća nagomila u jetri, može doći do zapaljenja, potom fibroze, a u najtežim slučajevima i ciroze.
Zato nije dovoljno samo izbaciti alkohol. Za zdravlje jetre važno je voditi računa i o telesnoj težini, fizičkoj aktivnosti i kvalitetu svakodnevne ishrane.
Šta onda piti umesto zaslađenih napitaka?
Najjednostavniji izbor ostaje voda, a mogu se koristiti i nezaslađeni čajevi ili voda sa dodatkom limuna i svežeg voća.
Ako želite voćni ukus, mnogo je bolji izbor cela voćka nego sok. Tako se uz prirodne šećere unose i vlakna.
A najvažnija poruka ruskih lekara nije da treba potpuno izbaciti svu fruktozu iz ishrane, već da treba izbegavati velike količine slobodnih šećera i industrijski zaslađenih proizvoda.
Dakle, jedna jabuka nije neprijatelj jetre. Mnogo veći problem predstavlja svakodnevno ispijanje zaslađenih napitaka i unos velikih količina proizvoda sa dodatim šećerima i fruktozom.
Jetra možda ne boli odmah kada joj nešto ne prija, ali to ne znači da je bez posledica. Upravo zato stručnjaci savetuju da se pažnja obrati na ono što svakodnevno unosimo – ne samo na alkohol, već i na ono što se često reklamira kao „zdravija“ alternativa.
