U vremenu kada su zdrava ishrana, fizička aktivnost i briga o telu u fokusu više nego ikada, sve je više ljudi sa povišenim holesterolom, masnom jetrom i kardiovaskularnim bolestima. Ovaj paradoks otvara važno pitanje – gde zapravo grešimo i koliko na naše zdravlje utiču genetika, a koliko svakodnevne navike?
Odgovore na ova pitanja daje specijalista gastroenterologije sa višedecenijskim iskustvom, prof. dr Vojislav Perišić, koji objašnjava kako nastaje loš holesterol i šta možemo da uradimo da ga držimo pod kontrolom.
Kako nastaje loš holesterol u organizmu
Ključ problema leži u jetri, gde se odvija sinteza holesterola. Prema rečima stručnjaka, najvažnije je smanjiti stvaranje tzv. lošeg (LDL) holesterola, jer upravo on povećava rizik od začepljenja krvnih sudova.
„Suština je smanjiti sintezu lošeg holesterola u jetri. To može da se uradi na više načina. Ne samo nivo holesterola već i kvalitet života i naša dugovečnost mogu da se dovedu u ravnotežu balansiranom dijetom i ranim prepoznavanjem hiperholesterolemije.“
Profesor dodatno objašnjava da problem nastaje kada organizam ne može efikasno da vari masti:
„Jedan broj ljudi, a to nije mali procenat, ne adaptira svoj set žučnih soli na efikasno varenje i ne može da svari ono što smo uneli, posebno ako su u pitanju dodatne kalorije koje se deponuju u jetru u vidu masti.“
Kada zdrava ishrana nije dovoljna
Iako je pravilna ishrana osnov zdravlja, postoje situacije kada ona ne daje očekivane rezultate.
„Imamo i ljude koji na normalnoj ishrani imaju masnu jetru. Ako pokušamo da smanjimo holesterol i trigliceride dijetetsko-higijenskim režimom i lekovima, možemo da ga smanjimo samo za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo.“
Kako ističe, razlog leži u tome što telo samo proizvodi deo holesterola:
„Do 70 odsto holesterola dolazi iz hrane u krvi, a ostatak je endogena sinteza holesterola“, objašnjava dr Perišić.
Kada su lekovu neizbežni?
Kada su vrednosti holesterola hronično povišene, lekovi postaju ključni za zaštitu organizma.
„Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene.“
Ipak, prvi korak uvek je promena životnih navika – pravilna ishrana i više kretanja. Dugoročno zanemarivanje problema može imati ozbiljne posledice.
Genetika ili stil života: Ko je u većem riziku?
Visok holesterol ne pogađa samo osobe sa viškom kilograma. Naprotiv, može se javiti i kod mršavih ljudi, što ukazuje na genetsku predispoziciju. Nasledna hiperholesterolemija može se javiti već u detinjstvu i, ukoliko se ne leči, dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Najvažniji saveti za snižavanje holesterola
Za očuvanje zdravlja i regulaciju holesterola, profesor Perišić daje jasne preporuke:
- Radite, trošite energiju, hodajte, vežbajte, pokušajte da trošite više kalorija nego što unesete. Budite umereni u hrani i neka tu bude što više voća i povrća, kao i što više sveže hrane. Izbegavajte prerađenu, masnu, prženu i pohovanu hranu. Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri - rekao je doktor za eKliniku i podvukao:
- Ogroman, ne sumnjajte. Kada bi svaka odrasla osoba svakodnevno hodala 8 kilometara, može i u umerenom tempu, sve masnoće iz jetre bi se sagorele, pa i one takozvane ekstra masnoće. A da ponovimo, prooksidantno dejstvo masnoća uništava hepatocite, ćelije u jetri. Dijeta i lekovi koji će regulisati sintezu holesterola, sa ciljem povećanja procenta žučnih soli koji učestvuju u varenju masnoća, delovaće još efikasnije ako hodanjem i fizičkom aktivnošću stimulišenmo jetru na ovaj proces. Dakle, niži nivo holesterola, bolji lipidni status i kvalitet života uz manji rizik od ciroze jetre - jasno je zašto je važno da imamo fizičku aktivnost, to može svako samo da se malo potrudi.
