Probajte odmah: podignite jednu nogu i izmerite vreme. Deset sekundi. Petnaest. Dvadeset. Da li ste uspeli da stojite bez oslanjanja na ruke, bez zida i bez gubljenja ravnoteže?
Istraživanja koja su pratila zdravlje krvnih sudova i ravnotežu ukazuju na to da sposobnost održavanja stabilnosti na jednoj nozi može biti povezana sa stanjem organizma. U jednoj studiji japanski istraživači koji su pratili moždane krvne sudove kod skoro 1.500 ljudi otkrili su da su oni koji nisu mogli da održe ravnotežu duže od 20 sekundi češće imali znake oštećenja malih krvnih sudova u mozgu na magnetnoj rezonanci.
Ali postoji još zanimljivija činjenica. U drugoj studiji na oko 5.000 ljudi, oni koji nisu mogli da stoje na jednoj nozi sa zatvorenim očima duže od dve sekunde imali su veći rizik od prevremene smrtnosti u poređenju sa onima koji su ovu poziciju mogli da zadrže duže.
Jednostavan test koji možete uraditi u kuhinji dok čekate da voda provri može vam pokazati mnogo o tome kako vaše telo trenutno funkcioniše.
Zato se u Japanu ravnoteža i pokretljivost nogu ne prepuštaju slučaju. Postoje dva jednostavna pokreta koje mnogi japanski stariji ljudi ponavljaju svakog dana, često nesvesno, a koji pomažu u održavanju dve veoma važne sposobnosti: ravnoteže i dobre cirkulacije u nogama.
Prva vežba: duboki čučanj – japanska poza odmora
Prva vežba je duboki čučanj, poznat u Japanu kao prirodna poza odmora.
Japanci ovu poziciju često ne doživljavaju kao vežbu, već kao deo svakodnevnog života – tako sede dok razgovaraju, odmaraju se, rade u bašti ili obavljaju razne poslove.
Stopala su čvrsto na podu, pete nisu podignute, a karlica se spušta skoro do zemlje. Za mnoge ljude na Zapadu ovaj položaj deluje neobično ili čak teško, ali u japanskoj kulturi on se često uči još od detinjstva.
Malo ljudi zna da je pokretljivost skočnog zgloba jedan od važnih pokazatelja fizičke sposobnosti koja vremenom može da se pogorša čak i pre nego što čovek primeti gubitak snage mišića.
Ako osoba ne može da se spusti u duboki čučanj dok pete ostaju na podu, to može ukazivati na smanjenu elastičnost tetiva i ligamenata u predelu zglobova.
Skočni zglob nije samo mesto gde se spajaju kosti. On je deo složenog sistema koji pomaže telu da vraća krv iz nogu ka srcu.
Vene u nogama nemaju sopstvenu pumpu koja bi pokretala krv nagore. Taj posao velikim delom obavljaju mišići potkolenice koji svojim kontrakcijama pomažu cirkulaciju – mehanizam poznat kao mišićna pumpa.
Kada se čovek malo kreće, retko savija zglobove i dugo sedi, ovaj mehanizam može da oslabi. Tada se krv lakše zadržava u donjim delovima tela, što može doprineti osećaju težine u nogama, oticanju i problemima sa venama.
Samo trideset sekundi dubokog čučnja ujutru i uveče, uz pridržavanje za sto ili naslon stolice ako je potrebno, može biti jedan od načina da se telo postepeno pokrene i aktivira.
Bez naglih pokreta i velikog napora – samo redovnim ponavljanjem.
Druga vežba: stajanje na jednoj nozi
Druga jednostavna vežba je stajanje na jednoj nozi.
U Japanu je ljudi često rade nesvesno: dok peru zube, čekaju da voda provri ili razgovaraju telefonom.
Pravilo je jednostavno: stanite na jednu nogu 10 do 20 sekundi, a zatim promenite stranu.
Iako deluje previše jednostavno, upravo u tome je njena vrednost.
Ravnoteža nije jedna funkcija tela, već rezultat zajedničkog rada unutrašnjeg uha, vida, zglobova, mišića i nervnog sistema.
Zbog toga ovaj mali test može otkriti mnogo o opštoj stabilnosti organizma.
Pad u srednjim i poznijim godinama nije isti kao pad u mladosti. Posle sedamdesete godine prelom kuka može u velikoj meri promeniti kvalitet života i dovesti do dugotrajnog gubitka samostalnosti.
Ono što nas često spasava od pada na mokrom podu ili klizavim stepenicama nisu veliki mišići, već mali stabilizatori u stopalima, zglobovima i karlici.
To su mišići koje obično ne primećujemo sve dok ne počnu da slabe.
Stajanje na jednoj nozi upravo njih aktivira i trenira.
Problem nije samo sam pad, već i strah koji posle njega može da se pojavi – izbegavanje izlazaka, stalno pridržavanje za nameštaj i osećaj nesigurnosti u sopstvenom telu.
Da li su spore vežbe ponekad bolje od intenzivnog treninga?
Mnogi ljudi veruju da su samo trčanje, brzo hodanje i intenzivni kardio treninzi najbolji način za očuvanje zdravlja.
Ipak, za ljude koji nisu fizički aktivni, postepene i kontrolisane vežbe poput čučnjeva i stajanja na jednoj nozi mogu biti veoma korisne jer aktiviraju mehanizme odgovorne za stabilnost tela i pokretljivost, bez naglog opterećenja.
Mišići su jedan od najiskrenijih delova organizma. Kada ih koristimo, oni ostaju snažniji. Kada ih zanemarimo, telo postepeno smanjuje ono što više ne smatra potrebnim.
Zato nije najvažniji broj godina u pasošu, već koliko redovno dajemo telu priliku da se kreće.
Proverite sebe
Većina ljudi neće odmah uspeti da stoji na jednoj nozi punih 20 sekundi, i to nije neobično. Poenta nije u tome da budete savršeni iz prvog pokušaja, već da proverite svoju trenutnu sposobnost i vidite da li možete postepeno da je poboljšate.
Probajte:
- spustite se u čučanj bez podizanja peta sa poda;
- stanite na jednu nogu i izmerite vreme;
- pokušajte ponovo nakon nekoliko dana vežbe.
Možda ćete se iznenaditi koliko jedan mali pokret može da vam pokaže o sopstvenom telu.
