"Kao kardiolog prvo pogledam ova 2 parametra u nalazima laboratorije": Najvažnija su za otkrivanje bolesti

U današnje vreme, gotovo je nemoguće izbeći upozorenja o zdravlju srca — ona se pojavljuju na bilbordima, u medijskim izveštajima o poznatim ličnostima i političarima, kao i u preporukama lekara. Mnogi ljudi već imaju neko stanje koje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, ili u svom okruženju poznaju nekoga ko se oporavlja od srčanog ili moždanog udara. Uz to, statistike iz godine u godinu potvrđuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu.

Drugi deo prevencije podrazumeva laboratorijske analize i odlazak kod lekara, što mnogima može delovati neprijatno ili odbojno, iako su upravo te vrednosti često presudne za rano otkrivanje rizika.

"Redovne analize krvi su važne ako imate poznat kardiovaskularni problem ili uzimate lekove za holesterol", kaže dr Bredli Server, kardiolog.

On ističe da laboratorijski nalazi ne služe samo dijagnostici, već i kao alat koji pomaže pacijentima da uvedu promene u svakodnevni život koje dugoročno štite srce.

Ključni pokazatelji koje kardiolozi prvo gledaju

Prilikom analize laboratorijskih rezultata, dr Server najpre obraća pažnju na LDL holesterol i trigliceride, jer upravo ti parametri daju najvažniju sliku o metaboličkom i kardiovaskularnom riziku.

"Holesterol je značajan promenljivi faktor rizika za razvoj koronarne bolesti srca. Razumevanje nivoa holesterola omogućava procenu individualnog rizika i olakšava ranu intervenciju, potencijalno sprečavajući ili ublažavajući buduće komplikacije", objašnjava.

Koronarna bolest srca nastaje kada se u koronarnim arterijama, koje dovode krv do srca, nakupi plak. Taj plak može da suzi ili zatvori arterije i ometa taj vitalni protok krvi. Iako ovaj proces može delovati zabrinjavajuće, stvarni rizik se može proceniti tek nakon laboratorijskih analiza i konsultacije sa lekarom, posebno u vezi sa LDL i trigliceridima.

"Najbolji način da snizite holesterol je prvo da znate svoj nivo i svoj cilj. To se utvrđuje razgovorom sa vašim lekarom opšte prakse i razmatranjem vaših individualnih rizika", kaže dr Server.

On dalje naglašava da učestalost testiranja zavisi od zdravstvenog statusa i postojećih faktora rizika.

"Vreme i učestalost testiranja nivoa holesterola zavise od vašeg rizika od komplikacija. Ako imate dijabetes, poznatu koronarnu bolest srca ili članove porodice sa veoma povišenim nivoima, poznavanje vaših vrednosti je od suštinskog značaja da biste izbegli naknadne komplikacije", objašnjava dr Server.

LDL holesterol – "loš" holesterol i njegovi rizici

LDL holesterol se često naziva "lošim" holesterolom, ali njegovo značenje je mnogo konkretnije od same etikete.

"LDL, odnosno lipoprotein niske gustine, obično se naziva lošim holesterolom", objašnjava dr Server i dodaje da LDL holesterol može da se taloži u unutrašnjem sloju arterija.

"Vremenom se ovi talozi holesterola zadebljavaju i okružuju kalcijumom. Taj proces se zove ateroskleroza. Ako se to dogodi u koronarnim arterijama, može da dovede do bola u grudima ili poveća rizik od srčanog udara", kaže kardiolog.

On objašnjava da se isti proces može odvijati i u arterijama vrata ili mozga, čime se dodatno povećava rizik od moždanog udara.

"Ponekad se ti džepovi holesterola mogu rupturirati unutar zidova arterije. Telo odmah reaguje na tu rupturu formiranjem krvnog ugruška. Taj ugrušak može veoma brzo da zaustavi protok krvi i tako izazove srčani ili moždani udar", objašnjava.

Ciljne vrednosti LDL holesterola zavise od individualnog rizika:

• 130 mg/dl za opštu populaciju sa niskim rizikom
• 100 mg/dl za pacijente sa srednjim rizikom
• 70 mg/dl za pacijente sa visokim rizikom
• 55 mg/dl za veoma visokorizične pacijente

"Veoma visok rizik definiše se postojanjem poznate koronarne bolesti srca i dijabetesom, bubrežnom bolešću ili aktivnom istorijom pušenja", kaže dr Server, dodajući da je individualna procena rizika ključna.

Trigliceridi i njihova uloga u metabolizmu

Za razliku od holesterola, trigliceridi više odražavaju trenutne prehrambene navike i stanje organizma.

"Trigliceridi su masti u krvi koje nam govore više o vašoj ishrani u poslednja 24 sata", kaže dr Server.

On objašnjava da se njihova vrednost može brzo menjati u zavisnosti od unosa hrane.

"Neki ljudi imaju veoma visoke nivoe ako ih telo ne može efikasno razgraditi. Visoki trigliceridi mogu da dovedu do akutnih problema kao što je pankreatitis", kaže kardiolog.

Idealna vrednost, prema njegovim preporukama, iznosi ispod 150 mg/dl.

HDL, način života i strategije kontrole holesterola

U upravljanju kardiovaskularnim zdravljem važno je sagledati celokupnu sliku, uključujući i HDL — tzv. "dobar" holesterol.

"HDL vrednosti kod muškaraca su više od 40 mg/dl, a kod žena više od 50 mg/dl. Bilo koji nivo iznad 60 mg/dl smatra se zaštitnim i pomaže u snižavanju rizika od koronarne bolesti arterija", kaže doktor.

Kada su svi parametri poznati, moguće je preduzeti konkretne korake za njihovo poboljšanje, posebno ako su LDL i trigliceridi povišeni.

Dr Server navodi nekoliko osnovnih preporuka:

• Uvedite fizičku aktivnost - vežbanje je dobar način da povisite HDL i tako snizite LDL. Gubitak telesne težine od 5-10 odsto može da dovede do značajnog pada LDL.
• Ograničite zasićene masti - ishrana je važna, posebno ako unosite mnogo zasićenih masti (prisutnih u nekim pekarskim proizvodima, crvenom i prerađenom mesu). Američko udruženje za srce preporučuje ograničenje unosa zasićenih masti na najviše 13 grama dnevno pri ishrani od 2.000 kalorija.
• Povećajte unos vlakana - dovoljno vlakana u ishrani može da pomogne u održavanju holesterola pod kontrolom. To se može dobiti iz izvora kao što su ovas, ječam i pasulj.

Na kraju, naglašava se da je lekar uvek najbolja osoba za individualnu procenu i izbor najefikasnijih strategija za snižavanje holesterola.