- Nutricionisti navode da cimet može pomoći u kontroli holesterola, jer može da utiče i na šećer u krvi i upalne procese.
- Metaanaliza je pokazala pad LDL holesterola i triglicerida kod ispitanika koji su uzimali cimet u prahu ili ekstrakt.
- Stručnjaci ipak upozoravaju da suplementi nisu zamena za terapiju i zdrave navike, a uz lekove je potreban savet lekara.
Nijedna namirnica sama po sebi ne može da izleči visok holesterol, ali neke mogu imati veći uticaj od drugih. Nutricionisti navode da cimet može biti jedan od načina da se doprinese kontroli nivoa holesterola, piše EatingWell.
U publikaciji se navodi da je to delimično zbog činjenice da je visok holesterol često povezan sa povišenim nivoom glukoze, dok je studija objavljena u časopisu Phytotherapy Research pokazala da cimet može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom.
Pored toga, cimet ima antiinflamatorna svojstva, a njegova upotreba kao zamene za masti, šećer i so može doprineti tome da ishrana bude zdravija za srce.
Autorka članka, sertifikovana nutricionistkinja Barbi Červoni, objasnila je da cimet (Cinnamomum zeylanicum) potiče od kore različitih vrsta drveća cimeta. Naučnici su proučavali njegova potencijalna terapijska dejstva na različite aspekte zdravlja, od regulisanja nivoa šećera u krvi do smanjenja upalnih procesa.
Prema rečima stručnjaka, cimet sadrži jedinjenja poput cinamaldehida i cimetne kiseline. Njegova kora takođe sadrži druga bioaktivna jedinjenja, među kojima su katehini i proantocijanidini, koji prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Functional Foods imaju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva.
U metaanalizi objavljenoj u časopisu Frontiers in Physiology, istraživači su analizirali 15 randomizovanih kontrolisanih studija u kojima su učesnici dobijali cimet u prahu ili ekstrakt cimeta u dozama od 1 do 6 grama. U obzir su uzimani i prethodna ishrana, fizička aktivnost i upotreba lekova.
Studije su trajale od 40 dana do četiri meseca, a rezultati su pokazali da je grupa koja je konzumirala cimet imala smanjenje nivoa LDL ("lošeg") holesterola i triglicerida u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo.
Da li treba uzimati suplemente sa cimetom?
Kako se navodi u članku, većina istraživanja o uticaju cimeta na nivo holesterola sprovedena je uz korišćenje suplemenata kod osoba sa dijabetesom i metaboličkim sindromom. Doze su se kretale od 1.500 miligrama do 6 grama dnevno, dok se kao standardni raspon navodi 1.500 mg do 4 grama dnevno, odnosno oko ¾ do 2 kašičice.
Veće doze, iznad 1.500 miligrama dnevno, bile su povezane sa povoljnijim efektom na HDL ("dobar") holesterol.
Međutim, ukoliko uzimate lekove za kontrolu visokog holesterola ili šećera u krvi, stručnjaci savetuju da pre korišćenja suplemenata obavezno razgovarate sa lekarom. Propisanu terapiju ne treba prekidati niti menjati bez dogovora sa zdravstvenim radnikom.
"Teško je reći da određeni začini potpuno snižavaju holesterol, jer su rezultati studije donekle nedosledni zbog različitih dizajna studija, različitih grupa učesnika i različitih količina ili oblika začina", kaže nutricionistkinja Rene Korčak.
U članku se naglašava da suplementi cimeta nisu univerzalno rešenje i da ne mogu zameniti zdrave životne navike. Ukoliko se koriste, trebalo bi da budu deo šireg pristupa koji podrazumeva promene u načinu života, uključujući ishranu bogatu vlaknima, redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san i održavanje zdrave telesne težine.
Prema navodima autora, većina ljudi može bezbedno da konzumira mleveni cimet u količini od ¼ do 1 kašičice dnevno. Ipak, važno je imati u vidu da kasija cimet sadrži više kumarina, jedinjenja koje u velikim količinama može nepovoljno uticati na jetru. Zbog toga, ukoliko planirate da cimet redovno koristite u ishrani, možete birati cejlonski cimet, koji sadrži znatno manje kumarina.
Šta još može pomoći u kontroli holesterola?
Kako se navodi u članku, ukupan kvalitet ishrane ima važnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola. Preporučuje se raznovrsna biljna hrana, naročito integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, voće i povrće.
"Biraјte izvore proteina koji imaju malo zasićenih masti. Fokusirajte se na piletinu, ćuretinu, ribu i biljne izvore proteina", kaže nutricionista Džordan Gil.
Ona takođe preporučuje umerenu konzumaciju crvenog mesa, sira i alkohola, kao i redovnu fizičku aktivnost, kako bi se održala zdrava telesna težina i podržalo zdravlje srca.
