Tinitus koji se pojavljuje niotkuda i ne prolazi, vrtoglavica pri naglom ustajanju, hladne ruke čak i u toploj sobi, čudan osećaj težine u glavi, skokovi krvnog pritiska, slabost bez jasnog uzroka — mnogi ljudi doživljavaju ove stvari i dugo ne mogu da shvate šta se tačno dešava sa njihovim telom. Idu na pregled, rade analize, urade elektrokardiogram, a onda čuju poznatu frazu: "Sve je normalno za vaše godine." Čini se da ništa kritično nije pronađeno, ali to ne poboljšava njihovo blagostanje.
Najzanimljivije je to što same godine nisu uvek uzrok lošeg zdravlja krvnih sudova. Samo pogledajte oko sebe da biste primetili jednostavnu stvar: jedna osoba se posle šezdesete žali na stalni umor i desetak različitih tegoba, dok druga, čak i sa osamdeset godina, ostaje energična, mnogo šeta, radi u bašti, putuje i ne pretvara svaki dan u bitku sa svojim telom. Razlika između njih često nije u godinama, već u načinu života i navikama koje se akumuliraju godinama.
Kada je reč o kardiovaskularnom zdravlju, nemoguće je ne pomenuti Jevgenija Ivanoviča Čazova, jednog od najpoznatijih kardiologa svog vremena. Decenijama je proveo proučavajući kardiovaskularne bolesti, posmatrajući hiljade pacijenata, svedočeći posledicama nezdravog načina života i savršeno razumejući šta se dešava sa ljudskim telom nakon godina stalnog preopterećenja, stresa i zanemarivanja. Posebno je zanimljivo da je mnoge svoje preporuke primenio u sopstvenom životu.
Šta zapravo oštećuje krvne sudove?
Mnogi ljudi su navikli da misle da je holesterol glavni neprijatelj krvnih sudova. Kada ljudi čuju reč "holesterol", odmah zamišljaju nešto štetno što polako zapušava krvne sudove iznutra. U stvarnosti, stvari su malo komplikovanije.
Problem nije samo nivo holesterola. Mnogo važniji su zapaljenski procesi koji se mogu javljati u vaskularnom zidu godinama. Telo stalno reaguje na lošu ishranu, hronični stres, nedostatak vežbanja, višak šećera i mnoge druge faktore. Postepeno, krvni sudovi postaju manje elastični, funkcionišu manje efikasno, a osoba počinje da primećuje znake upozorenja koje je ranije ignorisala.
Stoga, briga o krvnim sudovima ne počinje traženjem čarobne pilule, već jednostavnim svakodnevnim radnjama koje pomažu vašem telu da funkcioniše mirnije i prirodnije.
Crvena cvekla je jednostavan proizvod sa velikim potencijalom
Za mnoge, cvekla ostaje jednostavno povrće koje se dodaje u boršč ili salatu, ali njen potencijal je daleko širi. Cvekla sadrži supstance koje pomažu u održavanju normalnog metabolizma i učestvuju u procesu čišćenja organizma od viška metaboličkih produkata.
Cvekla je posebno cenjena zbog sadržaja betaina, vlakana i pektina. Vlakna pomažu telu da eliminiše višak holesterola, dok razni mikronutrijenti podržavaju vaskularni sistem. Cvekla takođe sadrži vitamine koji pomažu u zaštiti vaskularnih zidova i održavanju njihove normalne strukture.
Mnogi ljudi navode da im redovno konzumiranje cvekle pomaže da se osećaju bolje, posebno ako su ranije jeli malo povrća. Međutim, ovo nije čudotvorni lek preko noći, već postepeni, kumulativni efekat koji se javlja uz doslednost.
Crni luk, koji mnogi potcenjuju
Crni luk je prisutan u skoro svakoj kuhinji, ali malo ljudi shvata koliko je važan za zdravlje krvnih sudova.
Stručnjaci posebnu pažnju posvećuju supstancama sa antioksidativnim svojstvima. One pomažu telu da se bori protiv efekata oksidativnog stresa, koji se smatra faktorom starenja krvnih sudova. Štaviše, luk sadrži jedinjenja sumpora i druge biološki aktivne supstance koje blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem.
Zanimljivo je da se mnoge korisne supstance nalaze ne samo u samom luku, već i u njegovim spoljnim slojevima, koje ljudi obično bacaju bez razmišljanja. Zato se dekokti na bazi ljuske luka i dalje koriste u narodnim lekovima.
Crni luk ne zahteva komplikovanu pripremu, visoke troškove ili posebne uslove skladištenja. On je jedna od onih namirnica koje su lako dostupne skoro svima u bilo koje doba godine.
Kiseli kupus je stara navika koja i dalje drži svoju vrednost
Kiseli kupus je decenijama osnovna namirnica na našim trpezama, ne samo zato što je jeftin i lako dostupan. Prirodni proces fermentacije čini ovaj proizvod zaista posebnim.
Fermentacijom se proizvode supstance koje se ne nalaze u svežem kupusu, a korisne bakterije pomažu u održavanju normalne funkcije creva. Sve češće se čuje da je zdravlje creva direktno povezano sa zdravljem celog tela, uključujući i vaskularni sistem.
Kiseli kupus sadrži vitamin C, organske kiseline i mnoga korisna jedinjenja koja pomažu telu da se nosi sa upalom. Kada se redovno konzumira, predstavlja odličan dodatak ishrani, posebno tokom hladnijih meseci kada je svežeg povrća manje.
Nekoliko kašika dnevno može doneti mnogo više koristi nego što mnogi ljudi misle.
Najvažnija tajna koju ne možete kupiti u prodavnici
Bez obzira koliko su proizvodi korisni, postoji faktor bez kojeg sve ostalo funkcioniše mnogo slabije.
Reč je o kretanju.
Ljudi su stvoreni za stalnu fizičku aktivnost. Kada se smanji kretanje, cirkulacija krvi se pogoršava, mišići postepeno slabe, a krvni sudovi gube deo svoje prirodne kondicije. Zbog toga čak ni najzdravija ishrana ne može u potpunosti nadoknaditi sedentarni način života.
Pola sata redovnog hodanja svakog dana može biti korisnije od mnogih modernih zdravstvenih programa. Ne morate da postavljate sportske rekorde, kupujete skupu opremu za vežbanje ili se prijavljujete za maratone. Jednostavna brza šetnja pomaže vašem telu da funkcioniše na potpuno drugačiji način.
Mnogi ljudi primećuju da nakon redovnih šetnji bolje spavaju, imaju više energije, lakše im je da kontrolišu krvni pritisak, pa čak im se i raspoloženje poboljšava.
O čemu se najmanje priča
Neposredno pre smrti, Čazov je govorio o stvarima o kojima se retko govori kada je u pitanju zdravlje. Smatrao je da su važni ne samo ishrana i fizička aktivnost, već i čovekov stav prema životu.
Stalna napetost, anksioznost, navika svakodnevne brige o vestima i beskrajno iščekivanje nevolja stvaraju opterećenje za telo ništa manje od nezdrave ishrane. Stres utiče na hormonski sistem, krvni pritisak, kvalitet sna i zdravlje krvnih sudova.
Dakle, formula za dug i aktivan život ispostavila se iznenađujuće jednostavnom: umerenost u ishrani, više vežbanja, obraćanje pažnje na ishranu, manje nepotrebnog stresa, više interesovanja za život i doslednost u dobrim navikama.
Zvuči previše jednostavno da bi bilo istinito. Ali upravo te jednostavne stvari često deluju duže i pouzdanije od bilo kojih modernih metoda.
Najiznenađujući zaključak je da se zdravlje retko gradi na jednom velikom dostignuću. Gradi se na desetinama malih odluka koje osoba donosi svakog dana. Šetnja umesto dodatnog sata na kauču. Tanjir povrća umesto još jedne užine u trčanju. Mirno veče umesto beskrajnog toka uznemirujućih vesti.
Upravo te navike postepeno formiraju stanje tela koje, nakon godina, počinje ili da zahvaljuje osobi ili da joj predstavlja nagomilani račun.
