"O ovom problemu sa vaginom sve žene ćute, a mi ginekolozi odmah vidimo": Otkriva dr Jelena Nišević

Postoje zdravstvene tegobe o kojima žene bez problema razgovaraju sa lekarom, ali postoje i one koje godinama prećutkuju, čak i kada im ozbiljno narušavaju svakodnevni život, samopouzdanje i odnos sa partnerom. Intimno zdravlje često pripada upravo toj drugoj grupi.

Njihova objašnjenja posebno skreću pažnju na jednu važnu stvar – seksualno zdravlje nije nešto što treba posmatrati odvojeno od ostatka organizma, niti je potrebno čekati da problem postane ozbiljan da bi se o njemu razgovaralo.

"To je nešto što žena uglavnom neće reći sama": Zašto je važno govoriti o intimnim tegobama

Mnoge žene ginekologu dolaze zbog redovnog pregleda, trudnoće, kontracepcije ili određenih tegoba, ali intimni život često ostaje van razgovora. Razlog može biti nelagoda, stid ili uverenje da su određene promene jednostavno neizbežan deo starenja ili majčinstva.

Dr Jelena Nišević Lazović upravo zato navodi da svojim pacijentkinjama postavlja pitanja koja se često ne nađu u razgovoru spontano.

"Pre svega, ja moram da kažem da sam ja nekonvencionalan ginekolog. Ja sve moje žene pitam kakvi su im intimni odnosi, da li su bolni, da li postoji suvoća vagine. To je nešto što žena uglavnom neće reći sama, a sa druge strane neće ni mnogi ginekolozi pitati. Ja se stvarno trudim da taj deo priče bude zastupljen u mojoj ordinaciji, pre svega kod žena koja su se primakle menopauzi ili koje su se skoro porodile, pa doje, zato što upravo tu, u tim grupama, zastupljena je suvoća vagine."

Prema njenim rečima, apstinencija sama po sebi nije zdravstveni problem, a može imati i jednu sasvim jasnu prednost kada je reč o seksualno prenosivim infekcijama i neželjenoj trudnoći.

"Ali što se tiče onih koje nemaju se*sualne odnose, moram da dodam da mi to, kao ginekolozi, ne mogu da kažem da volimo, ali nije loše. Apstinencija je nama najbolji zaštitnik od raznih bolesti i od raznih problema, pa i od neželjene trudnoće. Jedino apstinencija je siguran garant da nećete ostati neželjeno trudni. Tako da, ja više volim da se osvrnem na one koje imaju odnose i da ih pitam kakav im je kvalitet pre nego da ih pitam da li imaju ili nemaju", rekla je dr Nišević Lazović.

Nije presudno koliko dugo nema odnosa, već da li postoji potreba za njima

Kada se govori o apstinenciji, često se postavlja pitanje da li duži period bez seksualnih odnosa može ostaviti posledice po zdravlje. Međutim, odgovor nije isti za sve, jer se potrebe i okolnosti značajno razlikuju od osobe do osobe.

Seksologinja Marijana Vuksanović naglašava da je najpre važno razumeti zbog čega neko nema intimne odnose. Kod osobe koja nema želju, na primer, uzrok može biti zdravstveni ili psihološki problem koji je doveo do pada libida. Sa druge strane, kod osobe koja želi intimnost, ali je nema, mogu se javiti frustracija, nezadovoljstvo i osećaj uskraćenosti.

"Opet moramo pričamo o razlozima zašto neko nema intimne odnose, jer ako neko, na primer, nema libido i nema želju za odnosom, onda pričamo o uzrocima zašto neko nema libido, jer onda je obrnuta veza. Možda se nekome zdravlje prvo pogoršalo, pa mu je pao libido, pa on nema odnose. Ako neko ima želju, a frustriran je i nema odnose, nema intimnosti i bliskost, tu možemo da imamo neki efekat anksioznosti, frustracije što se neka potreba ne ispunjava. Međutim, koliko ja znam, ne postoje nikakva istraživanja koja bi direktno rekla: 'Ako nemaš dugo odnose, imaš neke zdravstvene posledice'.

Postoje neke veze i sigurno doktorka zna, a to je da intimni odnos pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Se*s ima tu funkciju smanjenja stresa. Ipak, od samog nedostatka intimnih odnosa, ljudi se neće razboleti. Više pričamo onda o tome da li imamo taj nedostatak bliskosti. Odnosi su naša prirodna potreba. Ljudi koji nemaju odnose, a žele da ih imaju, imaju prosto osećaj frustracije i nezadovojstva, ne postoji ispunjenost u tom delu. Tako da, eto, rekla bih da je malo kompleksnije", rekla je Marijana Vuksanović, a na pitanje koliko je dugo - dugo, odgovorila je:

"To je jako individualno. Znači, da li imate potrebu i da li nemate potrebu. To je više pitanje kada se kod vas podstiče frustracija".

Drugim rečima, ne postoji univerzalan vremenski period nakon kojeg se može reći da je apstinencija "preduga". Mnogo je važnije kako se osoba zbog toga oseća i da li postoji nezadovoljena potreba koja utiče na njeno psihičko stanje.

Hormoni mogu promeniti libido, ali apstinencija sama po sebi ne "kvari" hormone

Seksualna želja nije konstantna tokom čitavog života. Na nju mogu uticati hormonske promene, zdravstveno stanje, stres, san, emocionalni odnosi, trudnoća, dojenje, perimenopauza i brojni drugi faktori.

Dr Nišević Lazović objašnjava da promene nivoa hormona, posebno estrogena, mogu imati značajan uticaj na želju i fizičku prijatnost tokom intimnog odnosa.

"Tokom orgazma se luče izvesne supstance u mozgu, kao što su oksitocin, dopamin i tako dalje. To su sve, kako je popularno u populaciji, hormoni sreće. I svi ti centri se nalaze jako blizu centara za zadovoljstvo. Negde sam skoro čitala da je orgazam zapravo trik prirode da nas natera da imamo više odnosa, u smislu da bi se reprodukcija nastavila, da bi se nastavila vrsta, iz razloga što ti hormoni, između ostalog, deluju i kao kad ste, na primer, kockar, pa imate tu zavisnost i onda što više imate odnose, to više želite da imate odnose. To je neki trik prirode da bismo mi, u suštini, tim učestalim odnosima i produžili vrstu. Međutim, na takvu vrstu poremaćaja hormona, nisam lično naišla u literaturi.

Da, ako postoji poremećaj, onda zbog toga može da se smanji se*sualna želja i to je taj libido koji je pomenula koleginica, ali radi se o tome da kada imamo manjak estrogena tokom dojenja ili u nekim drugim situacijama kao što je perimenopauza, tada dolazi do manjaka želje za intimnim odnosom, jer dolazi i do suvoće vagine i do drugih nekih stvari koje posredno ili neposredno dovode do toga da imamo manje odnose", objasnila je dr Nišević Lazović.

Zato se smanjen libido ne bi trebalo automatski pripisivati nedostatku seksualnih odnosa. U nekim slučajevima upravo suprotno – hormonske ili druge telesne promene mogu prvo dovesti do smanjenja želje.

Stres, umor i neispavanost često utiču na želju više nego što mislimo

Seksualna želja nije samo pitanje hormona. Na nju snažno utiče i način života, a svakodnevni stres, iscrpljenost i nedostatak sna mogu potpuno potisnuti interesovanje za intimnost.

Marijana Vuksanović ističe da ponekad nije potrebno tražiti komplikovano objašnjenje za smanjen libido.

"Nekome je dovoljno da se naspava, verujte mi. Dosta faktora utiče na libido, i zdravlje i stres. I stvarno, ima mnogo ljudi kojima je dovoljno da se naspavaju, da im se povrati libido. Svi znaju da kad odu na odmor sa svojim partnerom na more na sedam dana, odjednom svi imaju se*s svaki dan. Znači, najveći faktor je stvarno taj umor, stres, zamor i nespavanje. Naravno, postoje i zdravstveni faktori, to se rešava kod doktora", rekla je Marijana Vuksanović.

Upravo zato promena seksualne želje ponekad može biti signal da je potrebno usporiti, odmoriti se ili obratiti pažnju na druge aspekte života, a ne samo na sam seksualni odnos.

Posle porođaja i u menopauzi žene često prećute probleme koji mogu da se reše

Posebno osetljiv period predstavljaju godine nakon porođaja, dojenje i perimenopauza. Tada se mogu javiti suvoća vagine, promene u tkivima, nelagodnost tokom odnosa, kao i problemi povezani sa karličnim dnom.

Iako neke od ovih promena mogu biti česte, to ne znači da žena treba da ih prihvati kao nešto sa čim mora zauvek da živi.

"Mi živimo na Balkanu, gde je sve tabu i ja se jako borim protiv toga i trudim se i na društvenim mrežama i u mojoj ordinaciji. Međutim, nažalost, mislim da nemam baš mnogo uspeha u tome da mi žena dođe i kaže 'Ja imam problem' vezano za ovu temu. Mislim da to možemo da promenimo svi zajedno, ali, nažalost, ginekolozi imaju previše drugog posla koji je ozbiljan, u smislu ozbiljnih zdravstvenih problema, vođenja trudnoće i svega drugog. Mislim da smo zbog toga malo zanemarili taj aspekt.

Na Balkanu žena živi sa ubeđenjem da ona mora da ima odnose. I prosto, kada oseća suvoću vagine, ona kaže: 'Pa to je normalno, Bože, ja sam u menopauzi, naravno da imam suvoću vagine'. Kada se vagina, laički rečeno, raširi nakon porođaja, pa postoji spad bešike ili debelog creva, nevoljno umokravanje, žena prosto živi sa tim.

I ja pitam, kada vidim da ima ozbiljan spad i da je vagina ozbiljno široka, ja pitam: 'Pa dobro, kakvi su vam intimni odnosi?'. Ona kaže: 'Pa sad kad me pitate, iskreno, nikakvi'. Ona više ne oseti svog partnera i naravno da ne doživljava ni orgazam i naravno da nema želju za odnosima, ali ona nije to spomenula kad je došla i kad sam uzimala anamnezu, ona nije na to obratila pažnju. Taj deo zanemarujemo, a svaka žena koja se porodi, treba da nastavi da bude žena i da živi kvalitetnim životom i da ima normalne intimne odnose, kao i pre nego što je postala majka", savetovala je dr Jelena Nišević Lazović.

Intimno zdravlje nije tema o kojoj treba ćutati

Promene seksualne želje tokom života potpuno su očekivane i na njih može uticati čitav niz fizičkih, hormonskih, psiholoških i životnih faktora. Sama apstinencija ne znači da će se osoba razboleti, ali nezadovoljena potreba za bliskošću može uticati na raspoloženje i osećaj zadovoljstva.

Zato je važno razlikovati ono što je prolazna promena od simptoma koji narušavaju kvalitet života. Ako postoje bol, izražena suvoća, nevoljno mokrenje, problemi nakon porođaja ili nagla i dugotrajna promena libida, razgovor sa ginekologom može biti važan prvi korak.

Najvažnije je da žena ne prihvati nelagodu, bol ili gubitak zadovoljstva kao nešto što jednostavno mora da trpi. O intimnom zdravlju može i treba da se razgovara jednako otvoreno kao i o svim drugim aspektima zdravlja.