Mnogi ljudi širom sveta nisu svesni da žive sa visokim krvnim pritiskom, iako se on dijagnostikuje kod jedne od tri odrasle osobe. Tradicionalno, lekari preporučuju da se počne sa ishranom i fizičkom aktivnošću, ali poznati britanski kardiolog upozorava da uzroci hipertenzije mogu biti mnogo suptilniji i ukazuje na osam ključnih faktora rizika.
Oliver Segal, konsultant kardiolog i elektrofiziolog u klinici Harli Strit, objašnjava da je visok krvni pritisak poznat kao "tihi ubica", jer osoba može godinama nemati simptome, sve dok stanje ne dovede do iznenadnog srčanog ili moždanog udara.
Segal je izdvojio osam najčešćih faktora koji mogu doprineti povišenom krvnom pritisku:
1. Hronični stres
Dugotrajan stres primorava organizam da funkcioniše na granici izdržljivosti, što ima ozbiljne posledice po zdravlje. Kako objašnjava dr Segal, stalna napetost aktivira nervni sistem i podstiče lučenje hormona poput kortizola i adrenalina.
Vremenom to dovodi do sužavanja krvnih sudova, ubrzanog rada srca i trajno povišenog pritiska. Takođe, hronični stres može izazvati upalne procese i ubrzano stvaranje naslaga u arterijama.
2. Kvalitet i trajanje sna
San igra ključnu ulogu u očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja, jer omogućava telu i mozgu da se regenerišu.
Hroničan nedostatak sna povećava rizik od brojnih bolesti, uključujući demenciju, kardiovaskularne bolesti, gojaznost i dijabetes.
"Opstruktivna apneja u snu posebno izaziva oscilacije nivoa kiseonika tokom noći, što dovodi do naglih skokova krvnog pritiska i povećava rizik od srčanih oboljenja", ističe Segal.
3. Prekomeran unos kofeina
Iako kofein može poboljšati raspoloženje i budnost, kod osetljivih osoba izaziva neželjene efekte.
Prema rečima dr Segala, kafa može izazvati nagle skokove krvnog pritiska, zbog čega bi osobe sklone tome trebalo pažljivo da prate reakcije svog organizma.
Znaci osetljivosti uključuju nervozu, ubrzan rad srca, nesanicu, anksioznost i probavne tegobe.
4. Pušenje
Hemikalije iz cigareta oštećuju zidove krvnih sudova i podstiču nakupljanje masnoća.
Zapušene arterije ograničavaju protok krvi i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
"Nikotin izaziva trenutno sužavanje krvnih sudova i dugoročno oštećenje arterija", upozorava Segal.
5. Hormonske promene
Kod žena, naročito nakon menopauze, dolazi do promena u nivou estrogena, što utiče na elastičnost krvnih sudova.
Oni postaju krutiji, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska.
Pored toga, poremećaji štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda takođe značajno utiču na regulaciju pritiska.
6. Lekovi
Određeni lekovi mogu izazvati porast krvnog pritiska, stanje poznato kao "hipertenzija izazvana lekovima".
"Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, neki dekongestivi, oralni kontraceptivi i pojedini antidepresivi mogu doprineti povećanju pritiska", objašnjava dr Segal.
Među najčešćima su ibuprofen, kontraceptivne pilule i kortikosteroidi.
7. Rad u smenama i poremećaj cirkadijalnog ritma
Noćni rad i neredovan raspored sna mogu ozbiljno narušiti zdravlje srca.
Poremećen biološki ritam utiče na regulaciju krvnog pritiska, povećavajući rizik od hipertenzije.
Istraživanja pokazuju da osobe koje rade u smenama češće imaju povišen pritisak, jer se prirodni ciklus spavanja i budnosti remeti.
Da bi se smanjio rizik, stručnjaci preporučuju kvalitetan san, zamračivanje prostorije i korišćenje čepića za uši.
8. Socijalna izolacija i mentalno zdravlje
Istraživanja ukazuju da društvena izolacija, posebno kod starijih osoba, povećava verovatnoću razvoja hipertenzije.
"Usamljenost, hronična anksioznost i nelečena depresija sve se više prepoznaju kao faktori koji utiču na kardiovaskularno zdravlje", navodi Segal.
Veruje se da usamljenost deluje kao stresor i doprinosi drugim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost i oslabljen imunitet.
