Dr Vojislav Perišić upozorava da nagli unos masnoća može dovesti do akutnog pankreatitisa posle posta.
Nedostatak masti tokom posta znači i manjak vitamina B12, što može negativno uticati na moždane aktivnosti.
U nedelju 12. aprila završava se Uskršnji post i prekida uzdržavanje od hrane životinjskog porekla. Šta treba jesti u prvim danima posle posta, kako se taj prelzaka ne bi štetno odrazio na organizam, objasnio je dr Vojislav Perišić.
"Prilagođavanje enzimskih funkcija u sistemu za varenje zavisi od unosa supstrata. Ukoliko ne unosimo masnoće i onda ih odjednom konzumiramo u ogromnim količinama, rizikujemo da dobijemo akutni pankreatitis. Dok traje post, napraviću digresiju, ne možemo da očekujemo značajne fizičke i intelektualne performanse", rekao je dr Vojislav Perišić, gastroenterolog, gostujući na K1 televiziji, i napomenuo:
"Mi čistimo postom organizam od materija koje bombarduju mozak, ali ukoliko smanjimo kalorijski unos, 'puknemo kao zvečka'. Ne možete vi da se bavite nečim ozbiljnim, a da ste uneli zeleniš, odnosno zelenu salatu. Problem je smanjen unos masti, nema ih u postu, pa samim tim onda nema ni vitamina B12. Nema dobre aktivnosti mozga bez mesa, ribe i jaja".
Šta treba jesti posle posta
"Možemo da pojačamo proteine, ali one posnije, zatim vlakna i vitamine, ali ne smemo odmah prvog dana da preteramo sa masnoćama. Nekoliko dana treba sistemu za varenje da im se prilagodi, da bi te namirnice mogle efikasno da se svare".
Gastroenterolog je objasnio i koje namirnice izazivaju nadutost i gasove: "Gas u želucu je 15 odsto progutanog vazduha, a u crevima je 75 odsto produkt fermentacije.
E sad, šta fermentira? U pitanju su namirnice koje imaju neskrobne ugljene hidrate, ne možemo da ih razgradimo i zbog toga fermentiraju, to je jedna nepodnošljivost koja pravi gasove".
