Tokom vrelih letnjih dana organizam je izložen velikom naporu. Visoke temperature teraju telo da se više znoji, krvni sudovi se šire, srce ubrzano radi kako bi regulisalo telesnu temperaturu, a gubitak tečnosti i minerala može dodatno da optereti čitav organizam.
Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se tokom toplotnih talasa posebna pažnja obrati na ishranu. Neke namirnice koje su inače deo svakodnevnog jelovnika mogu u vrelim danima izazvati dodatno opterećenje za srce i krvotok, posebno kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak, srčane tegobe ili probleme sa cirkulacijom.
Nutricionisti preporučuju da se tokom visokih temperatura bira laganija hrana, bogata vodom, mineralima i vlaknima, dok određene namirnice treba ograničiti ili izbegavati.
1. Slana i prerađena hrana može da zadrži višak tečnosti u organizmu
Kobasice, suhomesnati proizvodi, grickalice, konzervisana hrana i razne industrijske namirnice često sadrže velike količine soli.
Kada je napolju veoma toplo, telo se prirodno hladi znojenjem, pri čemu se gube voda i elektroliti. Međutim, prevelik unos soli može dovesti do zadržavanja tečnosti i povećanja krvnog pritiska, što predstavlja dodatno opterećenje za srce.
Posebno bi trebalo da budu oprezne osobe koje već imaju hipertenziju, jer kombinacija visokih temperatura i previše natrijuma može pogoršati tegobe poput oticanja nogu, osećaja težine u telu i ubrzanog rada srca.
2. Pržena i masna hrana usporava varenje i opterećuje organizam
Pomfrit, pohovano meso, masna peciva i druga pržena jela nisu najbolji izbor kada temperature prelaze 30 stepeni.
Masna hrana se duže vari, pa telo troši više energije za proces varenja. Tokom vrelih dana, kada je organizam već pod stresom zbog regulacije telesne temperature, takav dodatni napor može izazvati osećaj umora, nadutosti i malaksalosti.
Osim toga, namirnice bogate zasićenim mastima dugoročno mogu nepovoljno uticati na zdravlje krvnih sudova.
3. Previše crvenog mesa može biti težak izbor tokom vrućina
Iako je meso važan izvor proteina, velike količine crvenog mesa tokom vrelih dana mogu biti teško svarljive.
Obilni mesni obroci često stvaraju osećaj težine, a ukoliko se kombinuju sa masnim prilozima i malo povrća, organizam dodatno opterećuju.
Tokom leta stručnjaci češće preporučuju lakše izvore proteina poput ribe, piletine, jaja ili mahunarki, uz dovoljno svežeg povrća.
4. Slatkiši i previše šećera mogu da pojačaju žeđ
Kolači, torte, zaslađena pića i drugi proizvodi sa velikom količinom šećera nisu idealan izbor tokom velikih vrućina.
Veliki unos šećera može uticati na nivo glukoze u krvi i izazvati dodatni osećaj žeđi. Umesto da osveže, slatka pića često kratkotrajno daju osećaj energije, nakon čega može uslediti umor.
Posebno bi trebalo da vode računa osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom, jer visoke temperature već predstavljaju dodatni stres za telo.
5. Alkohol dodatno povećava rizik od dehidracije
Iako mnogi tokom leta vole da se osveže hladnim pivom ili koktelom, alkoholna pića nisu najbolji izbor kada su temperature visoke.
Alkohol podstiče gubitak tečnosti, može uticati na krvni pritisak i otežati sposobnost organizma da pravilno reguliše temperaturu.
U kombinaciji sa jakim suncem i nedovoljnim unosom vode može povećati rizik od iscrpljenosti, vrtoglavice i dehidracije.
6. Previše kofeina može dodatno ubrzati rad srca
Kafa u umerenim količinama za mnoge ljude nije problem, ali preterivanje sa kofeinskim napicima tokom velikih vrućina može biti nepovoljno.
Veće količine kafe, energetskih napitaka i jakih čajeva mogu kod osetljivijih osoba izazvati ubrzan puls, nervozu i osećaj nelagode.
Ako se uz to ne unosi dovoljno vode, povećava se mogućnost dehidracije.
7. Veoma začinjena hrana može pojačati osećaj vrućine
Ljuta i veoma začinjena jela mogu privremeno ubrzati metabolizam i izazvati dodatno znojenje.
Iako neki začini mogu imati određene zdravstvene prednosti, tokom ekstremnih vrućina previše ljuta hrana kod pojedinih ljudi može izazvati nelagodu, pojačano znojenje i osećaj iscrpljenosti.
Šta je najbolje jesti tokom velikih vrućina?
Tokom letnjih dana organizmu najviše prijaju lagani obroci koji ne opterećuju varenje. Na tanjiru bi trebalo da se češće nađu sveže povrće, voće bogato vodom, riba, nemasno meso, jogurt, kefir, supe i salate.
