Nisu sve namirnice koje svakodnevno jedemo jednako problematične, a stručnjaci za ishranu posebno upozoravaju na one koje imaju mnogo kalorija, šećera, soli i zasićenih masti, a malo hranljivih materija.
U moru različitih saveta o zdravoj ishrani, jedno pravilo se često ponavlja – nije potrebno izbaciti svu „nezdravu“ hranu da biste se hranili kvalitetnije, ali bi neke namirnice trebalo jesti što ređe. Posebno se to odnosi na proizvode koji lako povećavaju ukupan unos kalorija, a istovremeno ne pružaju dovoljno vlakana, proteina, vitamina i minerala.
Nutricionisti zato često navode nekoliko kategorija hrane koje sami ograničavaju u svakodnevnoj ishrani.
1. Prerađeno meso
Viršle, salame, paštete, kobasice i druge prerađene mesne prerađevine često sadrže dosta soli i zasićenih masti, a pojedini proizvodi mogu imati i značajnu količinu kalorija.
Problem je i u tome što se veoma lako jedu u većim količinama – nekoliko kriški salame uz hleb, sir i namaz može postati mnogo kaloričniji obrok nego što na prvi pogled deluje.
To ne znači da ih morate zauvek izbaciti iz jelovnika, već da bi trebalo da budu povremeni izbor, a ne svakodnevna osnova ishrane.
2. Zaslađena gazirana pića
Jedna od najlakših zamki kada je reč o kalorijama jesu pića.
Gazirani sokovi sa dodatim šećerom mogu sadržati veliku količinu šećera, a pritom uglavnom ne stvaraju osećaj sitosti kao čvrsta hrana. Zbog toga je moguće uneti veliki broj kalorija, a da toga gotovo niste ni svesni.
Voda, mineralna voda, nezaslađen čaj ili kafa bez dodatog šećera mnogo su jednostavniji izbor za svakodnevno osveženje.
3. Industrijska peciva
Kroasani, lisnata testa, krofne i slična peciva često kombinuju belo brašno, šećer i masnoće.
Poseban problem nastaje kada ih pojedemo za doručak i ubrzo ponovo ogladnimo. Tako se tokom dana može nakupiti mnogo više hrane nego što smo planirali.
Ako volite peciva, povremeni izbor nije problem, ali za svakodnevni doručak bolja opcija može biti kombinacija integralnih žitarica, jaja, jogurta, voća ili drugih namirnica koje pružaju više proteina i vlakana.
4. Pržena brza hrana
Pomfrit, pohovana piletina, prženi sir i druga duboko pržena hrana mogu biti veoma kalorični.
Osim same namirnice, dodatne kalorije dolaze i iz ulja tokom prženja. Kada se tome dodaju sosovi, sir i velika peciva, jedan obrok brze hrane može sadržati značajan deo dnevnih kalorijskih potreba.
Zato nutricionisti uglavnom savetuju da ovakva hrana ostane povremeno zadovoljstvo, a ne svakodnevna navika.
5. Slatkiši i industrijski deserti
Čokoladice, keksevi, kremasti kolači i drugi industrijski slatkiši često sadrže kombinaciju šećera i masti zbog koje su veoma ukusni, ali i energetski gusti.
Najveća zamka je veličina porcije. Jedna mala čokoladica može delovati bezazleno, ali ako se tokom dana dodaju još keks uz kafu, kolač posle ručka i zaslađeno piće, ukupan unos šećera i kalorija brzo raste.
6. Čips i slane grickalice
Čips je jedna od namirnica koju je teško jesti u maloj količini. Hrskavost, so i masnoća čine ga posebno ukusnim, pa se lako desi da se cela kesica pojede gotovo nesvesno.
Osim što može doprineti povećanom unosu kalorija, ovakve grickalice često sadrže i mnogo soli.
Umesto velike kesice čipsa, bolji izbor za grickanje mogu biti orašasti plodovi u umerenoj količini, sveže voće, povrće ili kokice pripremljene sa malo dodatne masnoće i soli.
7. Zaslađene žitarice i „fit“ proizvodi
Nisu svi proizvodi koji na pakovanju imaju reči poput „fit“, „light“ ili „healthy“ automatski zdravi.
Neke granole, instant kaše, proteinske pločice i žitarice za doručak mogu sadržati dosta dodatog šećera, dok istovremeno ostavljaju utisak da su idealan izbor za zdrav doručak.
Zato je mnogo važnije pogledati deklaraciju nego verovati poruci sa prednje strane ambalaže.
Nije poenta u potpunoj zabrani
Važno je naglasiti da nutricionisti ne smatraju da jedna namirnica sama po sebi „goji“. Na telesnu težinu utiče ukupan energetski unos u odnosu na potrošnju, kao i kvalitet celokupne ishrane, fizička aktivnost, san i drugi faktori.
Zato nema potrebe za principom „sve ili ništa“. Mnogo je korisnije da većinu ishrane čine povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, kvalitetni izvori proteina, riba, orašasti plodovi i druge nutritivno bogate namirnice, dok se slatkiši, grickalice, zaslađena pića i jako prerađena hrana ostave za povremeno.
Drugim rečima, nije problem u tome što ćete ponekad pojesti picu, kolač ili čips – problem nastaje kada takva hrana postane svakodnevna navika.
