Červiš, poznat i kao ajmokac, jedno je od onih starinskih jela koje vraća miris i ukus domaće kuhinje. Nekada se često spremao ponedeljkom, kada bi domaćice iskoristile meso koje je ostalo od nedeljne supe. Tako se ništa nije bacalo, a od nekoliko jednostavnih namirnica nastajao je ukusan i zasitan ručak.
Ovo kremasto jelo od kuvanog pilećeg mesa, belog luka i laganog sosa pravi je primer kako je nekadašnja kuhinja umela da od skromnih sastojaka napravi pravi specijalitet. Danas se recepti za ajmokac ponovo vraćaju, posebno među onima koji tragaju za jelima kakva su spremale naše bake.
Sastojci za 3–4 osobe
- 400–500 g kuvanog pilećeg mesa
- 3–4 čena belog luka
- 2 kašike brašna
- 300 ml mleka ili pavlake za kuvanje
- 200 ml pileće supe
- 2 kašike maslaca ili ulja
- so i biber po ukusu
Kako se pravi tradicionalni červiš
Ako koristite sveže meso, najpre skuvajte piletinu u supi. Kada omekša, izvadite je, ostavite da se malo prohladi, a zatim odvojite meso od kostiju i iscepkajte ga na manje komade ili tanke rezance.
U šerpi zagrejte maslac ili ulje, pa dodajte sitno iseckan beli luk. Kratko ga propržite na umerenoj temperaturi, tek toliko da zamiriše. Važno je da ne potamni jer će tada postati gorak i pokvariti ukus jela.
Dodajte brašno i mešajte minut do dva, dok se ne sjedini sa masnoćom i blago ne zapeni. Zatim počnite postepeno da dolivate toplu pileću supu, uz neprestano mešanje žicom. Na ovaj način sos će ostati gladak i bez grudvica.
Kada se smesa zgusne, dodajte mleko ili pavlaku za kuvanje. Nastavite da mešate dok ne dobijete kremast sos. Ubacite pripremljeno pileće meso, začinite solju i biberom i ostavite da se na tihoj vatri krčka još desetak minuta.
Ako je sos pregust, dodajte još malo supe. Ajmokac treba da bude kremast i dovoljno gust da obavije komade mesa, ali ne toliko da postane težak.
Uz šta se služi červiš?
Ajmokac se tradicionalno jede dok je topao, a najbolje se slaže sa prilozima koji mogu da upiju njegov bogati sos.
Najčešće se služi uz:
- pire krompir
- palentu
- domaći hleb
- kuvani krompir
Posebno je ukusan uz svež domaći hleb, kojim se može pokupiti ostatak kremastog sosa iz tanjira.
Tajna je u belom luku
Beli luk je jedan od ključnih sastojaka ovog jela i upravo on mu daje karakterističan miris i ukus. Ipak, ne treba ga predugo pržiti. Dovoljno je da kratko zamiriše pre nego što se doda brašno.
Za intenzivniji ukus može se pred kraj kuvanja dodati još jedan sitno iseckan čen belog luka, ali tada ga ne treba dugo kuvati.
Ako želite blaži i kremastiji ajmokac, deo mleka možete zameniti pavlakom za kuvanje. Sa druge strane, za tradicionalniji, jednostavniji ukus dovoljno je koristiti mleko i dobru domaću pileću supu.
Ručak koji čuva duh stare kuhinje
Červiš je nastao iz potrebe da se namirnice iskoriste do kraja, ali je vremenom postao mnogo više od običnog jela od ostataka. Njegova jednostavnost upravo je ono što ga čini posebnim.
Kuvano meso koje bi možda završilo kao ostatak iz nedeljnog ručka dobija potpuno novi ukus kada se sjedini sa belim lukom i kremastim sosom.
