Odlučili ste da se posle praznika i prepunih trpeza posvetite lakšoj ishrani i napravili ste listu namirnica koje mogu da pomognu da održite zdravlje i suzbijete neko oboljenje?
Ako je neka namirnica dobra, razmišljate, više mora biti bolje, zar ne?! Zaključak je pogrešan - samo prava količina prave vrste hrane je odlična za vas.
Ako preterujete ili izaberete pogrešne vrste namirnica, to može da vam se osveti. Pošto svaka hrana dobra za vas ima svoje granice, fokusirajte se na širu sliku. Saznajte kako bi pravilno trebalo da ih koristite i koje količine su vam dovoljne.
Tamno lisnato povrće
Skoro svi treba da jedu više ovog povrća. Tamno, lisnato povrće poput spanaća je jedno od najboljih. Ali ako imate tendenciju da dobijete kamenje u bubregu, morate da pazite koliko ga jedete.
Ovo zelenilo ima puno oksalata, koji može izazvati kamenje u bubregu. Ako ste u opasnosti, vaš lekar može preporučiti ne više od 40-50 miligrama (mg) oksalata dnevno. Zapamtite - pola šolje zelenila može imati blizu 10 mg!
Dakle, možete pojesti nekoliko porcija, ali nemojte stavljati velike količine u svoje zelene smutije. Jedna šolja sirovog lista spanaća ima oko 656 mg oksalata!
Riba
Bogata je proteinima, ima malo zasićenih i mnogo dobrih masti potrebnih vašem telu. Međutim, ribe apsorbuju živu. To je problem za svakoga, a posebno za trudnice jer može štetiti bebinom nervnom sistemu.
Svake nedelje možete da jedete 220 do 340 g ribe - oko dva obroka - sa niskim sadržajem žive, a nje ima najmanje u konzervisanoj svetloj tunjevini ili lososu. Izbegavajte ribe sa visokim sadržajem žive kao što su kraljevska skuša (pogledajte etiketu, da li je uvezena iz jugoistočne i južne Azije), sabljarka, ajkula, duge tanke ribe toplih mora koje žive na dnu...
Voda
Većinu dana, uglavnom zbog obaveza, mnogi verovatno ne stignu da popiju dovoljno vode. Njima se preporučuje dnevni unos od 2 l. Međutim, uvek ima onih koji je popiju previše. Postoje dva glavna razloga za to: jedan je stanje mentalnog zdravlja kada kompulzivno pijete vodu. a drugi je kada radite mnogo teških vežbi, poput maratona, i pijete previše vode.
Ako ste među njima, posetite psihologa, nutricionistu ili lekara opštee prakse, oni će vas uputiti kako da rešite ovaj problem.
Kokosovo ulje
Sve više ljudi je počelo da priprema obroke sa kokosovim uljem. Ali mnogi nutricionisti su i dalje skeptični jer iako kokosovo ulje ima masti koje podižu vaš dobar holesterol, ono je takođe prepuno zasićenih masti. Zato je najbolje da ograničite upotrebu ovog ulja; Američko udruženje za srce preporučuje ne više od 13 g zasićenih masti dnevno, a samo jedna (1) kašika kokosovog ulja daje vam 11,2 g.
Maslinovo ulje
Kapajte ga u hranu, nemojte da se davite u njemu!
Maslinovo ulje može da bude dobro za vaše srce. Ali čak i najbolje, najzdravije masti su pune kalorija. Zato ograničite upotrebu maslinovog ulja na dve velike kašike dnevno ili manje, uključujući i ono što je u vašoj hrani. Ako preterujete, mogli biste da dobijete na težini, a to bi moglo prevazići sve ono dobro za vaše zdravlje koje ste mislili da činite.
Krompir
Krompir prirodno sadrži solanin, supstancu od koje možete da se razbolite ako ga previše jedete. Najviše je skoncentrisan u „očima“, klicama, kožici i svim zelenim delovima krompira.
Nećete imati mnogo problema ako neko vreme jedete dosta krompira a uklonite s njega sve što bi moglo da vam naškodi.
Grejpfrut
Ovaj citrus može izazvati probleme sa zdravljem ako ga konzumirate uporedo s nekim lekovima koji su vam prepisani, poput statina za snižavanje holesterola.
Grejpfrut može učiniti da vaše telo apsorbuje više leka nego što je normalno, što može dovesti do neželjenih efekata. Statini su prvi na listi, a ista stvar bi se mogla desiti sa još nekim lekovima koji leče druga stanja. Dakle, ako volite grejpfrut i ne možete bez njega, pitajte obavezno svog doktora da li će to uticati na dejstvo vaših lekova.
Pečurke
Ukusne su, pune hranljivih materija, imaju malo kalorija i mogu čak smanjiti rizik od raka. Ali pre nego što krenete u hranu u lokalnu šumu, imajte na umu da jedenje pogrešne vrste pečuraka može dovesti do brojnih problema, od uznemirenog stomaka do smrti. Dakle, berite ih samo ako ste stručnjak ili ste sa stručnjakom, a najbolje bi bilo da ih nabavljate u prodavnici.
Povrće
Krompir, paradajz, patlidžan i paprika su odličan izbor, ali ovo povrće je isto tako praćeno lošim glasom zbog solanina.
Neki tvrde da im ovo povrće izaziva bol u zglobovima, iako nema istraživanja koja bi to potvrdila. U stvari, poznato je da žuti i ljubičasti krompir mogu da pomognu kod otoka tako šrto ublažavaju bol. Ipak, vi najbolje poznajete svoje telo. Možda ste osetljivi na ovo ili neko drugo povrće, pa ako vam smeta, izbegavajte ga.
Čokolada
Sadrži antioksidante i flavonoide, koji mogu da pomognu u snižavanju krvnog pritiska i zaštite arterija. Uz to, odličnog je ukusa, ali i planetarno omiljeni slatkiš ima svoja ograničenja.
Čokolada nižeg kvaliteta obično nema flavonoide. Držite se tamne čokolade koja sadrži najmanje 70 odsto kakaa da biste izbegli previše šećera. Ali budite oprezni, jer veći nivoi kakaa (70% do 85%) takođe ima više masti. Zato se ograničite na najviše 30 g svakog dana.
Brazilski orasi
Selen je hranljiva materija koja vam je potrebna, ali samo oko 55 mikrograma (mcg) dnevno. Samo jedno jezgro brazilskog oraha ima 95,8 mcg. To je više od potreba za jedan (1) dan!
Ne kljukajte se brazilskim orasima, previše selena može izazvati brojne probleme uključujući dijareju, mučninu, osip na koži, gubitak kose, pa čak i ozbiljne efekte kao što su problemi sa disanjem, otkazivanje srca i bubrega i srčani udar. Odrasli ne bi trebalo da dobijaju više od 400 mcg dnevno. To nije više od četiri ili pet brazilskih oraha, ako selen ne dobijate ni iz čega drugog.
Crveno vino
U malim količinama može da bude dobro za vaše srce, tvrde pojedini stručnjaci, ali i dalje postoje otvorena pitanja oko konzumiranja crvenog vina i zdravstvenih rizika.
Zato je možda jedenje grožđa bolja opcija za vas, bez ikakvih neželjenih efekata alkohola. Dakle, ako ne pijete, stručnjaci ne preporučuju da počnete. Ako to uradite, žene i muškarci stariji od 65 godina mogu da piju jednu malu čašu - to je 1,5 dl dnevno i - nikakav drugi alkohol! Muškarci mlađi od 65 godina mogu da popiju najviše dve čaše dnevno.
NE PROPUSTITE
Najbolje rešenje
Za vas bi bilo najbolje da uesto opsednutosti jednom hranom, polovinu tanjira napunite voćem i povrćem. Drugu polovinu podelite između proteina i celih zrna.
Takođe, potrebno je da ograničite količinu šećera, soli i zasićenih masti.
Naravno, jedite svaki dan raznovrsnu zdravu hranu, zadovoljićete potrebe organizma, ali je važno da izbegavate preterivanje bez obzira o kojoj namirnici se radi.
