Tokom sledećeg vikenda nas očekuje prebacivanje na letnje računanje vremena, a mnogi lekari se slažu da ta promena ima negativne uticaje na zdravlje, kako mladih, tako i starijih ljudi. Naime, kako stručnjaci ističu, povećava se rizik od moždanih udara, srčanih udara i problema sa spavanjem, posebno kod adolescenata.
“U komentaru iz 2020. godine za časopis JAMA Neurolodži, moji koautori i ja pregledali smo dokaze koji povezuju godišnju promenu na letnje računanje vremena sa povećanjem broja moždanih udara, srčanih udara i nedostatka sna kod tinejdžera. Na osnovu opsežnih istraživanja, moji kolege i ja verujemo da su naučni dokazi koji uspostavljaju ove veze vrlo jaki i da su ovi dokazi dobar razlog za usvajanje trajnog standardnog vremena na nacionalnom nivou – kao što sam izjavila na nedavnom saslušanju u Kongresu”, rekla je Bet An Melou, profesorka neurologije i pedijatrije na Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, Tenesi, prenosi Si-Bi-Es Njuz.
Prelazak sa letnjeg vremena na standardno vreme svakog novembar pomeranjem sata unazad – relativno je bezopasno. Međutim, pomeranje unapred je mnogo teže za telo. To je zato što se vreme pomera za jedan sat kasnije; drugim rečima, čini se kao da je sedam ujutru, iako sat pokazuje osam. Dakle, to je trajni pomak ka kasnijem jutarnjem svetlu koji traje skoro osam meseci – ne samo na dan promene ili nekoliko nedelja nakon toga. Ovo je posebno važno zato što je jutarnje svetlo korisno za postavljanje prirodnih ritmova tela: ono nas budi i poboljšava budnost.
Iako tačni razlozi još nisu poznati, ovo može biti posledica uticaja svetlosti na povećanje nivoa kortizola, hormona koji reguliše odgovor na stres, ili uticaja svetlosti na amigdalu, deo mozga koji je uključen u emocije.
Nasuprot tome, izlaganje svetlu kasnije uveče odlaže otpuštanje melatonina iz mozga, hormona koji izaziva pospanost. Ovo može ometati san i prouzrokovati da spavamo manje, a efekat može trajati i nakon što se većina ljudi prilagodi gubitku jednog sata sna na početku letnjeg računanja vremena.
Zbog toga što pubertet takođe uzrokuje da se melatonin luči kasnije uveče, što znači da tinejdžeri kasnije dobijaju prirodni signal koji im pomaže da zaspe, adolescenti su posebno podložni problemima sa spavanjem zbog produžene večernje svetlosti tokom letnjeg računanja vremena. Ovaj pomak u lučenju melatonina tokom puberteta traje do 20-ih godina života.
Adolescenti takođe mogu biti hronično iscrpljeni zbog rasporeda škole, sporta i socijalnih aktivnosti. Na primer, mnoge deca počinju školu oko osam ujutru ili ranije. To znači da tokom letnjeg računanja vremena mnogi mladi ljudi ustaju i putuju do škole u potpunom mraku.
