Kada je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, moja firma poslala je sve radnike čije radno mesto to dozvoljava da rade od kuće.
Kako mi je mozak praktično programiran da u svemu traži najlepše i pozivno, prvo su mi pale na pamet dobre strane rada od kuće:
- Ne gubim dva sata dnevno u prevozu
- Mogu da spavam sat i po vremena duže
- Mogu da zapalim cigaretu dok radim kad god mi je volja
- Mogu da jedem kad god mi je volja, bez odlaganja...
- Mogu da radim u pidžami (veliki sam obožavalac pidžame :) )
I još mnogo toga.
Ipak, brzo sam primetila da sve te "olakšice" i nisu tako sjajne, da će mi se neke brzo obiti o glavu i da bi mi bilo bolje da što pre počnem da se ponašam kao da sam u kancelariji.
Zato sam sebi uvela sledeća pravila kojih ću se pridržavati sve dok traje rad od kuće:
1. Jedan doručak i jedan ručak
Već prvog dana na kraju smene pokupila sam gomilu sudova i praznih kesica grickalica sa komode pored radnog stola. To se produžilo i na naredne dane. Odjednom sam doručkovala dva puta, ručala jednom, a između imala bar nekoliko, naravno, katastrofalnih užina. Zamislila sam sebe sa vanrednih 20 kilograma viška do kraja vanrednog stanja. To je moralo da se preseče i odlučila sam da se vratim u normalu - doručkujem 15 minuta pre nego što uključim računar. Ručam kada se posao završi, a između mogu da dozvolim sebi samo jednu užinu (može i čokoladica, ne moram baš da idem u krajnost).
Zbog njih se koeficijent inteligencije rapidno smanjuje: Da li i vi imate ove navike?
2. Cigarete stoje u drugoj sobi
To moje uživanje u osećaju da ne moram da čekam pauzu ili silazim tri sprata da bih zapalila cigaretu rezultiralo je u "jedenju" paklica. Do kraja smene, mogla je da ode i gotovo cela paklica cigareta.
Zato sam odlučila da cigarete smestim na plakar u drugoj sobi na spratu, kako bih morala da se malo pomučim da dođem do njih, a to nije moguće svakog trenutka - stigao je mejl, onlajn konsultacije sa koleginicama, daj da završim ovo, daj da prvo uradim ono... I tako jedna cigareta čeka i po dva i po do tri sata (za mene ogroman uspeh!). Važno je samo da mi nisu ispred nosa i nadohvat ruke.
3. Ustajanje bar nekoliko puta po nekoliko minuta
Regularni rad u firmi podrazumeva i kratku šetnju nekoliko puta u toku smene - skokni do drugog sektora na konsultacije, sastanak, a retki odlazak na cigaretu zahteva silazak niz stepenice nekoliko spratova i izlazak napolje. Kod kuće sve može da se obavi bez pomeranja s mesta, što je moja kičma osetila već nakon nekoliko dana.
Zato je pravilo do daljeg - cigareta na terasi, i to stojeći. Takođe, telefonske pozive obavljam šetajući bar kroz sobu. Verujte, razlika se vidi prvog dana.
Marija (55) ni najtežim bolestima nije dozvolila da je poraze: Ove navike su mi produžile život!
4. Istezanje na lopti
Kad smo kod kičme, moram da naglasim koliko mojim leđima nedostaje kancelarijska fotelja. Zato na sredini radnog vremena i nakon smene od sada odvajam 5 minuta za istezanje na pilates lopti.
5. Još vežbanja
Istezanje na lopti mi toliko prija da sam odlučila da ispratim one sličice vežbi koje su na njoj naslikane i uvedem taj mali trening od oko 30 minuta. Ovo nam svima treba s obzirom na policijski čas i samouzolaciju zbog kojih se ne krećemo dovoljno.
6. Pidžama s razlogom služi samo za spavanje
Iako je u početku delovalo kao ostvarenje jednog malenog sna, pidžama s razlogom služi samo za spavanje. Nakon što u njoj provedete celu smenu, krećete se po kući i jedete, ona je samo za pranje. Bar ja nemam toliko pidžama koliko je potrebno da se u njima svakog dana i radi i spava, pa sam joj brzo vratila prvobitnu primenu - samo za noćni san.
Za sada je pravila samo 6, a ako uočim još neku lošu naviku koja se ušunjala dok radim od kuće, moraće brzo da se iskoreni. Do tada, molim se da se sve ovo brzo završi i da se svi vratimo normalnim životima i kancelarijama!
