Kada je učiteljica na početku školske godine stala ispred odeljenja petog razreda, sa osmehom se obratila učenicima i rekla im da ih sve voli podjednako, kao i sve učiteljice. Ali iznutra nije bila iskrena - postojalo je jedno dete koje joj se nije dopalo, dečak po imenu Tedi Stodard.
Pratila ga je prethodne godine i primetila da se nikada ne igra sa drugom decom, da su mu ruke i odeća uvek prljavi, da je neuredan i da ne pokazuje nikakvu radost. Njegovo ponašanje ju je iznerviralo i uživala je ispravljajući njegove papire crvenom olovkom, označavajući ih velikim „X“ i na vrhu stranice upisujući „neuspeh“.
U školi u kojoj je radila važilo je pravilo da učitelj na početku godine pregleda dosijee svojih đaka. Kada je stigla kod Tedija, bila je iznenađena onim što je pronašla.
Njegov učitelj prvog razreda je napisao: "Tedi je pametan dečak, veseo i uvek spreman da pomogne. Uređen je i ima dobre manire. Pravo je zadovoljstvo imati ga na času."
Učitelj drugog razreda je napisao: „Tedi je odličan učenik, popularan među vršnjacima, ali je postao zabrinut i depresivan jer mu je majka teško bolesna. Njegov život kod kuće postaje sve teži.
Učitelj trećeg razreda je napisao: "Tedijeva majka je preminula. On se trudi, ali mu je teško. Otac mu ne poklanja dovoljno pažnje. Ako se nešto ne uradi, ovo dete će se povući u sebe i njegovo obrazovanje će patiti."
Učitelj četvrtog razreda je napisao: "Teddi je povučen i nezainteresovan za školu. Nema prijatelja i ponekad spava na času."
Nakon čitanja ovih izveštaja, učiteljica je osetila stid i kajanje.
Kada su učenici doneli svoje poklone za Novu godinu, svi su bili lepo upakovani, osim Tedijevog. Njegov poklon je bio nespretno umotan u smeđi papir. Učiteljica ga je otvorila i unutra pronašla staru ogrlicu sa nekoliko kamenčića koji nedostaju i poluiskorišćenu bočicu parfema. Neki učenici su se smejali, ali ona je odmah stavila ogrlicu oko vrata i poprskala se parfemom.
Tedi joj je tada prišao i tiho rekao: "Danas mirišeš na moju mamu." Te noći učiteljica je satima plakala.
Od tog dana prestala je da bude samo učiteljica koja uči čitanje, pisanje i matematiku – postala je učiteljica koja uči decu. Počela je da obraća posebnu pažnju na Tedija. Kada ga je ohrabrila, on je napredovao. Što ga je više motivisala, to je više uspevao. Na kraju školske godine postao je jedan od najboljih učenika u odeljenju.
Prošle su godine, a ona je dobila pismo od njega: „Draga učiteljice, ti si najbolji učitelj kojeg sam imao u životu.
Šest godina kasnije, dobila je još jedno pismo: "Završio sam srednju školu kao treći u svom razredu. I dalje si najbolji učitelj kojeg sam ikada imao."
Četiri godine kasnije, novo pismo: „Stvari su bile teške, ali nisam odustajao. Uskoro završavam fakultet sa najvišim odlikama. Još uvek si najbolji učitelj u mom životu.“
Četiri godine kasnije još jedno pismo: „Odlučio sam da nastavim školovanje i postanem lekar. Hvala vam što ste verovali u mene."
I konačno, stiglo je poslednje pismo: „Upoznao sam divnu devojku i ženim se. Otac mi je preminuo pre dve godine i voleo bih da na venčanju sedneš umesto moje majke."
Učiteljica je sa suzama u očima prihvatila poziv. Na venčanju je nosila istu ogrlicu koju joj je Tedi poklonio pre mnogo godina i stavila isti parfem.
Kada ju je ugledao, doktor Tedi Stodard ju je zagrlio i šapnuo: „Hvala vam što ste verovali u mene i što ste mi pomogli da postanem ono što jesam."
Učiteljica mu je kroz suze odgovorila: „Ne, sine, naučio si me kako da budem pravi učitelj." Nikada ne znamo sa kakvim se borbama neko bori u životu. Ljubaznost, razumevanje i podrška mogu promeniti nečiji život. A nastavnici, roditelji i svi koji rade sa decom imaju moć da ih inspirišu i podstaknu da ostvare svoj puni potencijal.
