Telo na šalje male signale koje bi trebali da slušamo kako bi mogli da reagujemo na vreme, međutim u slučaju cista na jajnicima, ponekad to nije moguće, jer simptomi prolaze nezapaženo.
Većina cisti zapravo predstavlja malu ili nikakavu neprijatnost i bezopasna je, mnoge i nestaju same od sebe u roku od nekoliko meseci, ali ciste na jajniku, posebno one koje su pukle mogu izazvati ozbiljne simptome, pa da biste zaštitili zdravlje neophodno je ići redovno na preglede i upoznati se sa simptomima koji mogu signalizovati ozbiljan problem.
Ciste na jajniku predstavljaju džepove ispunjene tečnošću u jajniku ili na njegovoj površini. Oba janika su u proseku veličine i oblika badema, pa kada se na njima jave ciste, uglavnom nema simptoma i nestaju same od sebe. Međutim ukoliko je cista velika, ona može izazvati tup ili oštar bol u donjem delu stomaka sa strane na kojoj se nalazi cista, punoću ili težinu u stomaku, kao i nadimanje.
Ako se pak jave iznenadni, jači bolovi u stomaku ili karlici, bol sa temperaturom ili povraćanjem, akutno povećanje obima stomaka ili znaci šoka, kao što su hladna lepljiva koža, ubrzano disanje i ošamućenost ili slabost, odmah se javite lekaru.
Većina cista na jajnicima se razvija kao rezultat menstrualnog ciklusa i one se zovu funkcionalne ciste. Nastaju svakog meseca tokom procesa rasta folikula koji se stvara u jajnicima i oslobađa jajnu ćeliju tokom ovulacije. Međutim kada folikul ne pukne i ne otpusti jajnu ćeliju, onda imamo folikularnu cistu. Ako otpusti jajnu ćeliju i počne da luči hormone za začeće, prerasta u žuto telo, koje nekad ume da se ispuni tečnošću i tad prerasta u cistu žutog tela. Funkcionalne ciste su obično bezopasne, retko izazivaju bol i često nestanu same od sebe u roku od dva ili tri menstrualna ciklusa.
Druge vrste cista su mnogo ređe. To su dermoidne ciste koje sadrže tkivo, poput kose, kože ili zuba, jer se formiraju iz embrionalnih ćelija. Zatim imamo cistadenome koji se razvijaju na površini jajnika i mogu biti ispunjeni vodenkastom ili sluzavom materijom. Tu su i endometriomi, a razvijaju se kao rezultat stanja u kojem ćelije materice endometrijuma rastu izvan vaše materice, pa sue endometrijalno tkivo može nastaniti na sam jajnik i izazvati u krajnjoj formi cistu. Cistične promene jajnika koje se razvijaju nakon menopauze mogu biti kancerogene.
Dermoidne ciste i cistadenomi mogu narasti veliki, što dovodi do pomeranja jajnika od svog normalnog položaja. Ovo povećava mogućnost bolnog uvrtanja jajnika, što se naziva torzija jajnika. To takođe može dovesti do smanjenja ili zaustavljanja dotoka krvi u jajnik, što je akutno stanje i često zahteva hirušku intervenciju.
Može da se desi i ruptura, odnosno pucanje ciste, a cista koja pukne može izazvati jak bol i unutrašnje krvarenje. Što je cista veća, veći je rizik od pucanja.
Iako ne postoji način da se spreče ciste na jajnicima , redovni pregledi karlice pomažu da se promene u jajnicima dijagnostikuju što je pre moguće. Obraćajte pažnju na promene u ciklusu, uključujući neobične menstrualne simptome, naročito one koje traju duže od nekoliko ciklusa.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
