Naučnici su potvrdili da rak polako ali sigurno postaje drugi najčešći uzrok smrti na globalnom nivou, odmah iza srčanih bolesti.
Neki slučajevi karcinoma su izvan naše kontrole, određeni genetskim defektima i predispozicijama koje se prenose s jedne generacije na drugu ili su podstaknuti genetskim promenama koje prolazimo tokom života.
NE PROPUSTITE
Ali, isto tako znamo da udisanje određenih supstanci, jedenje nekih namirnica i upotreba nekih materijala znatno povećava verovatnoću nastanka smrtonosnih karcinoma, ističu naučnici.
Oni su analizirali brojne studije rađene protekle decenije i identifikovali najveće sumnjivce - 33 kancerogene stvari za koje je dokazano da su snažno povezani s nastankom malignih procesa u telu, piše Business Insider.
Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku prave čak oko 120 hiljada grešaka. Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu i neprekidnom umnožavanju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane da se umnožava i stimuliše telo da je snabdeva krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak se širi po telu.
Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije.
Prema neučnim predviđanjima u sledećih 50 godina će svaki treći čovek tokom svog života oboleti od raka, a više od 30 odsto slučajeva bolesti moglo bi se sprečiti usvajanjem zdravih životnih navika, izbegavanjem poroka poput cigareta i alkohola, ali najpre izbegavanjem kancerogene hrane.
U islamskim zemljama rak se ne smatra ozbiljnom bolešću: Ovako ga oni leče!
Ovo je lista 33 stvari za koje je nauka dokazala da su povezane s nastankom raka:
1. Šećer
Naučnici ističu da konzumacija prevelikih količina šećera ne vodi samo do gojaznosti i nastanka dijabetesa, već može da ošteti ćelije i poveća rizik od nastanka raka. Nova istraživanja pokazuju da šećer može da podstakne rast tumora u telu jer rak voli da koristi šećer kao gorivo. Za razliku od zdravih ćelija, ćelije raka mogu da pretvore svoju energiju iz glikolize bez kiseonika, u procesu anaerobne glikoze.
"Hiperaktivna konzumacija šećera ćelija karcinoma dovodi do začaranog ciklusa kontinuirane stimulacije razvoja i rasta karcinoma", kaže dr Johan Tevelejn, belgijski molekularni biolog nakon objavljivanja svoje studije, za koju se smatra da će dovesti do boljeg razumevanja interakcije šećera i raka, što bi moglo pomoći u kreiranju ciljanih strategija ishrane za pacijente.
2. Procesuirana hrana
Svaka hrana koja dolazi u plastičnom omotu, industrijski je zatvorena i dizajnirana da traje mesecima bez kvarenja, može biti brzo rešenje za utoljavanje gladi, ali takođe povećava i rizik od nastanka raka. Ovim namirnicama se kroz industrijsku proizvodnju tipično dodaju konzervansi, a najčešće je reč o štetnim nitratima, koji im povećaju rok trajanja. Ti aditivi se vremenom akumuliraju u telu i mogu naneti štetu na ćelijskom nivou i dovesti do nastanka bolesti poput raka.
3. Pušenje
Iako se duvanska industrija svojski trudila da to opovrgne, nema sumnje da duvanski dim sadrži najmanje 70 kancerogenih hemikalija. Nisu izloženi samo pušači, već i oni u njihovoj neposrednoj blizini - pasivni pušači koji su izloženi pušenju kod kuće ili na poslu imaju od 20 do 30 odsto veći rizik od nastanka raka pluća. Duvanski dim može da uzrokuje rak pluća, ali i još 16 vrsta raka, poput raka debelog creva ili raka dojke. Procene upućuju na to da oni koji puše između 1 i 14 cigareta dnevno imaju osam puta veći rizik umiranja od raka pluća u odnosu na nepušače. Kod onih koji puše 25 ili više cigareta na dan taj je rizik čak 25 puta veći.
4. Sunčanje bez zaštite i solarijumi
Ljudi koji su počeli da koriste solarijum pre 35. godine života imaju 87 % veću verovatnoću oboljevanja od malignog melanoma u poređenju sa onima koji nikad nisu išli u solarijum. I obično sunce šteti, a najopasnije su opekotine i to one nastale u ranijoj životnoj dobi, kažu naučnici.
5. Toksične hemikalije na poslu
Neki ljudi rade s kancerogenim hemikalijama svaki dan, a studije pokazuju da su pod najvećim rizikom oni koji rade sa aluminijumom, radnici koji rade na poslovima asfaltiranja, proizvođači gume, frizeri, kozmetički radnici koji geliraju nokte. Osim toga, studije otkrivaju da je rad u noćnim smenama nešto što povećava rizik od nastanka raka, a uzrok tome je poremećaj cirkadijalnog ritma koji regulira budnost i spavanje. To dovodi do hormonske neravnoteže u telu i povećava rizik hroničnih upala koje se mogu pretvoriti u rak.
6. Arsen
Prirodni sastojak Zemljine kore, u svom je anorganskom obliku veoma toksičan. Često se može pronaći u kontaminiranoj pijaćoj vodi, na primer u Bangladešu ili na sličnim mestima gde sistemi za navodnjavanje useva sadrže vodu sa arsenom. Svetska zdravstvena organizacija kaže da najmanje 140 miliona ljudi u 50 zemalja pije vodu koja sadrži visok nivo arsena. Osim toga, arsen je jedan od najkancerogenijih sastojaka cigarete.
7. Meso sa roštilja
Iako je hrana sa roštilja zaista ukusna, naučnici su otkrili da pripremanje mesa na taj način oslobađa karcinogen nazvan heterociklički aromatski amin, jer dolazi do promjene hemijske i molekularne strukture mesa. Podaci prikupljeni od 62.000 osoba u razdoblju od 9 godina pokazuju da ispitanici koji su često konzumirali meso pečeno na roštilju ili na neki sličan način imaju 60 odsto veće izglede za rak pankreasa u odnosu na ispitanike koji su preferirali slabije pečeno meso ili ga uopšte nisu jeli. Osim toga, crveno meso pripremljeno na ovaj način redovnom konzumacijom povećava rizik nastanka raka prostate.
Ishrana protiv raka dr Branimira Nestorovića: Ove namirnice su pune antikancerogenih supstanci!
8. Ugalj
Rudari uglja decenijama imaju višu stopu karcinoma pluća, mokraćne bešike i želuca. Najopasniji su poslovi na gasifikaciji uglja i destilaciji kamenog uglja.
9. Alkohol
Redovno konzumiranje alkohola u većim količinama može da poveća rizik od razvoja nekoliko različitih vrsta raka, uključujući rak grla, jetre, dojke i debelog creva. Prema američkom Nacionalnom institutu za rak, "rizik od razvoja raka povećava se s količinom alkohola koju osoba popije." Nova analiza gotovo 600.000 ljudi u 19 zemalja s visokim dohotkom utvrdila je da je konzumiranje više alkohola povezano s razvojem svih vrsta karcinoma organa za varenje. Druga nedavna studija konzumenata alkohola u 195 zemalja širom sveta otkrila je da je više od 25 % smrti povezanih s alkoholom kod ljudi starijih od 50 godina zbog raka.
10. Izduvni gasovi
Radna grupa stručnjaka utvrdila je da izduvni gasovi dizelskih motora izazivaju rak pluća, a pozitivno su povezani i s povećanim rizikom od raka mokraćne bešike, a dizelski su izduvni gasovi premešteni iz grupe 2A (mogući kancerogeni) u grupu 1 (supstance koje imaju definitivnu vezu s rakom). Za razliku od dizelskih, izduvni gasovi benzinskih motora za sada ostaju u grupi mogućih kancerogenih materija.
11. Usoljena i ukiseljena hrana
Kad se dimljena hrana kuva na visokim temperaturama, od nitrata nastaju još opasniji nitriti. Ali, to se ne odnosi na namirnice koje kiselite ili dimite sami. Jedna od namirnica za koju je dokazano da je kancerogena je tradicionalna kineska slana riba.
12. Rad sa uljem
Hemikalije korišćene za razvrstavanje i odvajanje ulja koje se mogu ispuštati u vazduh i vodu uključuju benzen i formaldehid koji dokazano uzrokuju rak.
13. Prerađeno meso viršli, kobasica...
Kupljena slanina, burgeri, kobasice, crveno meso i mesne prerađevine predstavljaju rizik za obolijevanje od raka, a po kategoriji štetnosti ulaze u grupu s cigaretama, alkoholom, arsenom i azbestom, upozorenje je SZO nastalo na osnovu brojnih studija. Najčešće su posledice preterane konzumacije ovih prerađevina rakovi sistema organa za varenje - želuca, creva i pankreasa, a stručnjaci ističu da se studije odnose na industrijski obrađene mesne prerađevine.
14. Azbest
Izloženost značajnim koncentracijama azbesta može uzrokovati rak pluća, mezoteliom, rak pluća, azbestozu i razne druge bolesti pluća. O ovome je Espreso pisao i ranije. Bolesti povezane s azbestom najčešće nastaju kod osoba koje su dugotrajno ili često izložene azbestu, posebno većim koncentracijama, što se događa kod profesionalne izloženosti. Iako je danas zabranjen, azbestni krovovi i fasade još uvek se nalaze na brojnim privatnim kućama i zgradama, pa i javnim ustanovama poput škola i bolnica.
15. Glifosat
Česti ubica korova, Monsantov glifosat je dokazano kancerogen, a danas je on najčešći herbicid koji se koristi u poljoprivredi širom sveta. Povezuje se s povećanim rizikom nastanka non-Hočkinovog limfoma kod poljoprivrednika.
16. Piljevina
Radnici u pilanama i stolari koji redovno udišu piljevinu iz seče i oblikovanja drveta imaju veću verovatnoću da će razviti rak sinusa i nosne šupljine od prosečne osobe.
17. Hormonska kontracepcija i estrogen
Žene koje rano dobiju prvu menstruaciju ili ranije uđu u menopauzu imaju veći rizik od raka dojke jer su izložene većim nivoima estrogena i progesterona koje stvaraju jajnici. Takođe, veći rizik imaju i žene koje su koristile hormonalnu terapiju tekom menopauze, ali i kao kontracepciju.
Recept oca Tadeja za lek protiv najtežih bolesti: Ova metoda pomaže lečenju svakog karcinoma!
18. Virusi
Zaraza nekim sojevima virusa povećava rizik nastanka raka u organizmu, a to su hepatitis B i C virusi, HPV virusi, Epstin-Bar virus. Također, dokazano je da helikobakterija može biti povezana s rakom želuca.
19. Genetika
Neki se rizici raka prenose generacijski - a veruje se da je to krivac za do 10 odsto karcinoma. Na primer, određene vrste raka dojke rezultat su mutacija u genima BRCA1 i BRCA2.
20. Gojaznost
Dokazano povećava rizik od karcinoma dojke, debelog creva, rektuma, jednjaka, bubrega i pankreasa.
21. Formaldehid
Već je godinama poznato da je jedan od uzročnika tumora nosne šupljine, a to konzervirajuće i dezinfekcijsko sredstvo povezuje se i s drugim brojnim oblicima raka.
22. Silikonski implantati
Ako ste mislili da su sigurni - nisu, jer ugrađivanje stranih tela u organizam izaziva trajne upale, pokazala je studija klinike Mejo.
23. Zagađenje iz vazduha
Smog i čestice u njemu vode do raka, a posebno je opasno udisanje čestica čađi, koje se povezuje s karcinomom pluća, jednjaka i bešike.
Srpska doktorka izlečila hiljade ljudi od raka: Kod mene se ne umire! (VIDEO)
24. Silicijum
Silicijum je prirodni mineral koji se nalazi u pesku, kamenu i betonu. Kada građevinski radnici i rudari udahnu čestice rezanjem, piljenjem ili bušenjem u stene, to može povećati rizik od razvoja raka pluća.
25. Zračenje
Rendgenski i gama zraci dokazano uzrokuju rak, kao i UV zraci. Ali jedno snimanje u bolnici neće izazvati rak, jer su za to potrebne veće količine i doze zračenja, na primer poput izloženosti radijaciji u Černobilu ili Fukušimi. Osim toga, i sam se rak često tretira zračenjem. Ipak, Američko društvo za borbu protiv raka upozorava da "ne postoji prag ispod kojeg se smatra da je takva vrsta zračenja potpuno sigurna".
26. Hronična upala
Hronična upala od dugotrajnih infekcija, bolesti creva ili gojaznosti mogu oštetiti DNK neke osobe i dovesti do većeg broja karcinoma.
27. Plastika
Novi dokazi otkrivaju da je industrija plastike godinama prikrivala dokaze o štetnosti BPA, na sličan način kako je duvanska industrija odbijala povezanost cigareta i raka pluća. Slično je uočeno kod većine plastičnih polimernih materijala. Na primer, za PVC studije pokazuju da ga pri raspadu redovno prati kancerogeni monomer, vinil-hlorid koji oštećuje jetru, izaziva neurološke poremećaje, oštećenja testisa i imuniteta zbog otrovnih aditiva, poput ftalata, olova i kadmijuma.
28. GMO hrana
Brzinski rast industrije genetski modifikovanih useva kontaminirala je ljusku ishranu na alarmantnom nivou. Više od 90 odsto svetskog prinosa kukuruza i soje je genetski modifikovano, a o efektima istog još se raspravlja. Stručnjaci se slažu da pre nego što je GMO dodat u sastav više od 1.000 namirnica, nisu sprovedena adekvatna istraživanja o njegovom uticaju, pa niko ne zna dugoročne posledice konzumiranja takve hrane.
29. Kokice iz mikrotalasne
"U omote su dodate sintetičke hemikalije, pogotovo u industriji brze hrane, koje bi trebalo da spreče da iscure masti", objašnjava nutricionista Eliza Gudmen.
"Kokice za mikrotalasnu su pune tih hemikalija, koje se, kad se zagreju, automatski šire u same kokice. One štetno deluju na vaš endokrini sistem, a povezane su razvojem karcinoma, povišenim lošim holesterolom, smanjenim imunitetom, bolestima štitne žlezde i neplodnosti."
30. Gazirana pića
Gazirana pića nisu hrana, a previše se konzumiraju u modernoj ishrani. Jedna limenka sadrži 40 grama šećera, a sve što sadrži više od osam grama šećera smatra se preteranim. Osim toga, veštački zaslađivači u gaziranim pićima doprinose gojaznosti i dijabetesu i često se povezuju s nastankom raka.
31. Belo brašno
Kad je brašno rafinisano, iz njega se uklanjaju sve nutritivne vrednosti. Potom se izbeljuje gasom da bi postalo privlačnije potrošačima. Glikemijski indeks belog brašna je visok - što znači da povećava nivo insulina, a ne osigurava "gorivo" telu. Ugljeni hidrati iz njega se pretvaraju u šećere, tako da učestala konzumacija belog brašna može dovesti do povećane otpornosti na insulin, što je poželjno gorivo za tumore.
32. "Lajt" proizvodi
"Bez masti" zvuči kao nešto dobro, jer za većinu masti predstavljaju nešto loše, ali ovakve namirnice su jako nezdrave. Prehrambena industrija počela je da zamenjuje životinjske masti nezasićenim biljnim uljima koja su dovela do povećanja potrošnje trans-masti. A kako bi to nadoknadili, proizvođači su počeli da dodaju velike količine šećera, između ostalog. Drugim rečima, rizikujete gojenje, dijabetes, srčane bolesti i rak.
33. Osveživači vazduha
Sladak miris u vazduhu često dolazi u paketu s naftalinom i formaldehidom, poznatim kancerogenima, a sadrže i niz drugih toksičnih hemikalija.
