Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja savremenog doba, a sve vše, nažalost, pogađa i decu i adolescente.
Prema nekim istraživanjima, depresija pogađa jedno od dvadeset dece. Suicid koji se najčešće dovodi u vezu sa depresivnim stanjem, treći je po redu uzrok smrti kod adolescenata od 15 do 24 godine, a šesti uzrok smrti kod dece uzrasta od 5 do 14.
Stoga, od izuzetne važnosti je razlikovati kada je dete tužno, a kada depresivno.
Koji simptomi su alarm za sve roditelje i kada da zatraže stručnu pomoć, pitali smo dečjeg psihologa i transakcionog savetnika Milenu Crnatović.
Koje simptome depresije kod dece i adolescenata roditelji ne smeju ignorisati?
"Simptomi su pre svega depresivno raspoloženje, preterana razdražljivost, tuga, česte promene raspoloženja, apatija. Zatim, promene u ponašanju, agresivnost ili povlačenje u sebe. Često se javlja i gubitak interesovanja i uživanja u uobičajenim aktivnostima (anhedonija), gubitak pažnje i koncentracije, nagli problemi sa učenjem i lošiji akademski uspeh.
Osim toga, problemi se javljaju i u socijalnoj sferi, povlačenje iz socijalnih kontakata, zloupotreba alkohola i droga. Zatim, stomačne tegobe, glavobolja, bolovi u mišićima..
Takođe, negativni način razmišljanja koji uključuje pesimizam i predviđanje loših ishoda u svemu što se radi, što često dovodi i do samooptuživanja, osećaja bezvrednosti i krivice. Nažalost, osećaj beznadežnosti i negativna slika o sebi često dovodi do suicidalnih misli i preokupacije smrću, što u krajnjem slučaju može dovesti i do samopovređivanja ili čak samoubistva.
Dečja depresija se čini mi se nažalost, često meša sa prolaznom tugom. Kako razlikovati kada je dete tužno, a kada depresivno?
"Treba napraviti razliku jer je razlika između tuge i depresije kvalitativna, iako prolongirana i iscrpljujuća tuga može voditi i u depresiju. Tuga nastaje kada procenjujemo da smo izgubili ili ćemo izgubiti nešto za šta smo emocionalno vezani. Kod dece osećaj tuge može trajati i jako kratko, osim naravno u situacijama kada se suoče sa gubitkom bližnjih odraslih".
Evo zašto se nijedan roditelj ne sme pohvaliti fotografijom svog deteta na internetu: Naježićete se!
Da li se depresija kod dece razlikuje od one kod odraslih?
"Depresija je kod dece nestabilnija, jer mogu da budu besni, ljuti, iritirani, teško verbalizuju emocije, a još uvek nemaju ni razvijenu kontrolu emocija. To otežava dijagnostiku, posebno kada se dete nalazi u osetljivom razvojnom periodu, kao što je adolescencija, pa su očekivane brojne promene u ponašanju, raspoloženju, prisutan je bunt, pa je roditeljima i nastavnicima teško da procene da li dete ima ozbiljniji problem. Neretko je i stručnjacima za mentalno zdravlje teško da procene, pa se dešava da se dijagnostikuje poremećaj ponašanja, a dete je zapravo depresivno.
Deca imaju izvesna razvojna ograničenja, pre svega zbog nezrelosti svog mentalnog aparata. To znači da još uvek nemaju apstraktno mišljenje, a iracionalna uverenja dovode i do brojnih zaključaka koji nisi zasnovani na činjenicama. Ako im odrasli ne pomognu da bolje razumeju šta se dešava u njima i oko njih, posledice mogu biti i ozbiljnije."
Koji su najčešći okidači i da li su neka deca sklonija depresiji?
"Postoje različiti okidači za razvoj depresije. Možemo govoriti o biološkim faktorima, pa neka istraživanja pokazuju da je sklonost ka depresiji do puberteta ista kod oba pola, a da su nakon toga devojčice sklonije, posebno zbog lučenja hormona koji su u vezi sa promenama raspoloženja.
Značajni su i genetski faktori, pa su deca depresivnih roditelja sklonija depresiji, kao i deca koja su po prirodi anksiozna. Takođe, važna je funkcionalnost porodice, način na koji se razgovara, rešavaju konflikti i ispoljavaju emocije. I određeni traumatični događaji, gubitak voljene osobe ili zlostavljanje, maltretiranje, nasilje u porodici, mogu biti okidači za depresiju".
Ovo je jedina veština koju roditelj treba da nauči dete u 21. veku: Psiholog sa Stenforda otkriva!
Na koje promene u emocijama treba obratiti pažnju?
"Roditelji treba stalno da osluškuju svoju decu i prate njihovo ponašanje. Ukoliko primete drastične promene, to može biti signal da se dešava nešto važno. Obratite pažnju na preterani bes, agresivnost, apatiju, krivicu, čestu plačljivost. Važno je pomenuti da i kod dece postoji maskirana tj. nasmešena depresija, pa se i iza preterane euforije može skrivati depresija."
Kako otkriti uzrok problema ako dete skriva osećanja i odbija da razgovara?
"Izuzetno je važno da se od najranijih dana uspostavlja poverenje, razgovara sa detetom, jer tako lakše da prepozna i verbalizuje emocije. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete, a ukoliko ne uspeva da sam dopre do deteta može potražiti pomoć nastavnika i što je možda najznačajnije, obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje, psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru."
Kako prepoznati suicidalne misli?
"Nikada ne treba ignorisati nečije izjave koje ukazuju na suicidalne misli. Deca ih najčešće izražavaju kroz crtež, nekada ih kao i odrasli verbalizuju, ali je za roditelje najznačajniji alarm kada dete kaže da “život nema smisla”, “ne vredi živeti”, “ja ničemu ne vredim”, “niko me ne voli”…i slično. Nekada verbalizacija izostaje, ali se deca samopovređuju."
Na koji način pomoći detetu?
"Pre svega, ne treba ignorisati promene u dečijem funkcionisanju i ponašanju. Međutim, imajte na umu da izolovani simptomi ne znače uvek depresiju, nekada je u pitanju neki drugi poremećaj, a nekada samo prolazna faza.
Razgovarajte sa detetom i stalno mu nudite rešenja i alternative, onda kada mu nešto deluje beznadežno ili zbog nečega pati.
Ukoliko to ne pomogne, depresivni simptomi predugo traju, treba se obratiti stručnjaku. U školskom uzrastu prva instanca može biti školski psiholog koji će vas , ukoliko proceni da treba, poslati na dalju dijagnostiku. Ne treba izbegavati pomoć psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra, i ne treba se plašiti stigme koju nose deca i odrasli sa mentalnim problemima. Mentalno zdravlje je kao i fizičko zdravlje, pa razgovor i farmakoterapija mogu biti delotvorni. Osim toga, depresija je bolest savremenog doba i nešto sa čime se svakodnevno susrećemo".
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
