Teret sa kojim nam je nekada teško da se nosimo ili nekada deluje nemoguće da se izborimo i potrebno nam je malo kvalitetne pomoći i podrške da u tome i uspemo. U raspakivanju sopstvenih "paketa", i razumevanju šta sve sadrže. A sadrže baš mnogo toga. Sadrže sve ono što vučemo sa sobom kroz godine i što nismo razrešili, sve načine na koje smo se vremenom promenili i prihvatanje toga da ne postoji unapred predodređen karakter nepromenljiv od detinjstva do starosti, sve teške, zahtevne i izazovne lekcije koje nismo lepo savladali i svarili, i više je nego normalno da nam nekada zatreba pomoć.
Protekla godina je bila posebno teška, i svima nam je možda više nego ikada bilo potrebno da sa nekim razgovaramo, posavetujemo se, zauzdamo anksioznosti. Međutim, kada konačno osvestimo da bi nam razgovor sa nekim dobrodošao, kako znati gde se uputiti?
Psihijatar, psiholog, psihoterapeut?
Iako u govoru često brkamo pojmove, pri odabiru terapeuta važno je znati kome se obraćamo, i šta možemo da očekujemo. Psihijatrijski pristup se bazira na medicinskom modelu, i psihijatar obavlja intervju sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze na osnovu kojih dalje između ostalog prepisuje određenu vrstu farmakoterapije. Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, te ni njihov pristup nije medicinski i ne bave se dijagnozama i lekovima, koliko sprovođenjem psiholoških tretmana, testiranja, savetovanja, uz primenu odgovarajućih tehnika. Ipak, ni jedno ni drugo zvanje ne podrazumevaju terapeutski deo posla, i psihoterapeuti su oni koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Što znači da psiholozi i psihijatri nisu automatski i psihoterapeuti, već samo oni koji su završili određene edukacije, ali znači i da neko iz srodnih nauka (adragogija, pedagogija…) može biti terapeut uz odgovarajuću edukaciju.
Znate ono kada prepričavate kako ste počeli recimo da se družite sa nekim pa iskoristite ne baš precizno ali sveobjašnjivo “kliknuli smo”? Pa, veoma je važno da se ista stvar, taj klik, to “prepoznavanje” dogodi i u pacijent-terapeut odnosu i to je razlog iz kog možda terapeut koji je nekoj vašoj bliskoj osobi pomogao mnogo, vama neće pomoći uopšte. Terapeut može biti neverovatno stručan, pun znanja i prakse, ali je njegov ili njen posao efikasan jedino ako se osetimo istinski povezanim, ako se osetimo udobno, blisko, opušteno. U suprotnom, ako nam ne odgovara energija, ne osećamo se dovoljno prijatno da podelimo sve, postoji velika mogućnost da najdublje misli i osećanja ne budu kanalisana i ne izađu na površinu kako treba.
Ukoliko pak shvatimo da nam terapeut ne odgovara, da nismo dobar tandem, bilo već na prvoj seansi, ili nakon nekoliko osetimo da nemamo dovoljno podrške za proces u kom se nalazimo, uvek, ali baš uvek je moguće promeniti terapeuta. Ne postoji pravi ili pogrešan trenutak za tako nešto, i ne nije uopšte bezveze to učiniti.
Ako radite sa terapeutom već neko vreme, ali vam se čini da vam je odnos stagnirao i iz bilo kog razloga vam više nije prijatno ili korisno, možete porazgovarati i sa samim terapeutom i o tome. Da ne osećate konekciju, ili da ste je izgubili. Naravno da to može da bude malo čudno i neprijatno u početku, ali terapeuti imaju te vrste razgovora, i ukoliko postoji neki problem treba ga izgovoriti. Ako ništa drugo onda zbog činjenice da će trenutni terapeut verovatno moći da vas uputi na nekog drugog ko bi bolje odgovarao vašim problemima i potrebama.
Na planeti Zemlji trenutno živi 7.8 milijarde ljudi, što, pored toga što je pokazatelj da planeta jeste malo prenaseljena, znači i da postoji tačno toliki broj sasvim jedinstvenih pojedinaca. Onih koji imaju svoje mane, vrline, traume, strahove, brige, radosti, probleme, i koji ma kako ličili jedni na druge, uspeli da se nekako kategorišu po horoskopskom znaku, ili MBTI testu ličnosti, hobijima, ili poslovima koje obavljaju, ipak jesu sasvim jedinstven i neponovljiv paket.
