Teret sa kojim nam je nekada teško da se nosimo ili nekada deluje nemoguće da se izborimo i potrebno nam je malo kvalitetne pomoći i podrške da u tome i uspemo. U raspakivanju sopstvenih "paketa", i razumevanju šta sve sadrže. A sadrže baš mnogo toga. Sadrže sve ono što vučemo sa sobom kroz godine i što nismo razrešili, sve načine na koje smo se vremenom promenili i prihvatanje toga da ne postoji unapred predodređen karakter nepromenljiv od detinjstva do starosti, sve teške, zahtevne i izazovne lekcije koje nismo lepo savladali i svarili, i više je nego normalno da nam nekada zatreba pomoć.
Protekla godina je bila posebno teška, i svima nam je možda više nego ikada bilo potrebno da sa nekim razgovaramo, posavetujemo se, zauzdamo anksioznosti. Međutim, kada konačno osvestimo da bi nam razgovor sa nekim dobrodošao, kako znati gde se uputiti?
Kako odabrati terapeuta na prvom mestu, kako odabrati dobro, i znati uopšte gde da se uputimo? Sva ta pitanja su i više nego normalna i treba krenuti od početka.
Psihijatar, psiholog, psihoterapeut?
Iako u govoru često brkamo pojmove, pri odabiru terapeuta važno je znati kome se obraćamo, i šta možemo da očekujemo. Psihijatrijski pristup se bazira na medicinskom modelu, i psihijatar obavlja intervju sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze na osnovu kojih dalje između ostalog prepisuje određenu vrstu farmakoterapije. Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, te ni njihov pristup nije medicinski i ne bave se dijagnozama i lekovima, koliko sprovođenjem psiholoških tretmana, testiranja, savetovanja, uz primenu odgovarajućih tehnika. Ipak, ni jedno ni drugo zvanje ne podrazumevaju terapeutski deo posla, i psihoterapeuti su oni koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Što znači da psiholozi i psihijatri nisu automatski i psihoterapeuti, već samo oni koji su završili određene edukacije, ali znači i da neko iz srodnih nauka (adragogija, pedagogija…) može biti terapeut uz odgovarajuću edukaciju.
Ono što je izuzetno važno jeste da budemo sigurni da je naš izabrani terapeut profesionalac iz oblasti mentalnog zdravlja, da ima licencu, i prati smernice i etički kod. To je važno, zato što za koji god vid terapije da se opredelimo, ipak je u pitanju terapija koju neko mora odgovorno i pravilno da sprovodi, a to terapeuta i razlikuje od recimo life-coach instruktora koji ne moraju da imaju nikakvu specijalnu diplomu da bi se bavili svojim poslom.
Kako pronaći idealnog psihoterapeuta za sebe?
Pored toga što je važno definisati da je osoba kod koje idemo stručna i licencirana, jednako je važno i saznati koje je polje ekspertize odabranog terapeuta. Interpersonalna terapija, geštalt terapija, psihodinamička terapija, grupna terapija i tako redom. Sve su to pristupi koje se mogu drastično razlikovati prema sadržaju i metodama a te razlike su važne zato što će različite metode drugačije delovati u zavisnosti od potreba pacijenta.
Takođe, treba imati na umu i to da iako do kontakata dolazimo najčešće preko preporuke, to što je nečiji sistem odgovarao prijatelju ne znači automatski da je isti terapeut idealan i za nas.
Savete i preporuke treba uvažavati, ali i naoružati se strpljenjem i pripremiti istraživanjem u potrazi za nekim ko nama lično odgovara.
Znate ono kada prepričavate kako ste počeli recimo da se družite sa nekim pa iskoristite ne baš precizno ali sveobjašnjivo “kliknuli smo”? Pa, veoma je važno da se ista stvar, taj klik, to “prepoznavanje” dogodi i u pacijent-terapeut odnosu i to je razlog iz kog možda terapeut koji je nekoj vašoj bliskoj osobi pomogao mnogo, vama neće pomoći uopšte. Terapeut može biti neverovatno stručan, pun znanja i prakse, ali je njegov ili njen posao efikasan jedino ako se osetimo istinski povezanim, ako se osetimo udobno, blisko, opušteno. U suprotnom, ako nam ne odgovara energija, ne osećamo se dovoljno prijatno da podelimo sve, postoji velika mogućnost da najdublje misli i osećanja ne budu kanalisana i ne izađu na površinu kako treba.
A AKO NE RAZGOVARAMO O TIM STVARIMA, ONDA SU VELIKE ŠANSE DA NEĆEMO DOĆI DO SRŽI PROBLEMA, PA NI DO INFORMACIJA KOJE BI MOGLE DA NAM POMOGNU DA POČNEMO DA RAZBIJAMO NEKI POGREŠAN PATERN I INICIRAMO PROMENU.
Ukoliko pak shvatimo da nam terapeut ne odgovara, da nismo dobar tandem, bilo već na prvoj seansi, ili nakon nekoliko osetimo da nemamo dovoljno podrške za proces u kom se nalazimo, uvek, ali baš uvek je moguće promeniti terapeuta. Ne postoji pravi ili pogrešan trenutak za tako nešto, i ne nije uopšte bezveze to učiniti.
Ako radite sa terapeutom već neko vreme, ali vam se čini da vam je odnos stagnirao i iz bilo kog razloga vam više nije prijatno ili korisno, možete porazgovarati i sa samim terapeutom i o tome. Da ne osećate konekciju, ili da ste je izgubili. Naravno da to može da bude malo čudno i neprijatno u početku, ali terapeuti imaju te vrste razgovora, i ukoliko postoji neki problem treba ga izgovoriti. Ako ništa drugo onda zbog činjenice da će trenutni terapeut verovatno moći da vas uputi na nekog drugog ko bi bolje odgovarao vašim problemima i potrebama.
Ipak, ako se ne osećate lagodno da o tome razgovarate uopšte, svejedno možete da promenite terapeuta bez ikakvog osećaja krivice. Mnogi ljudi čak pre nego što se opredele za jednog terapeuta odu na po jednu seansu kod različitih, ne bi li pronašli ono što je dobro za njih. Nekada, kao i sa bilo kojim drugim čovekom samo prosto ne kliknemo, i normalno je ako se to desi i u terapeut-pacijent odnosu. I sasvim je okej. Samo je potrebno na vreme priznati da “to nije to” i napraviti korak ka pronalaženju nekoga ko bi bio, jer je apsolutno najvažnija stvar da radimo sa nekim sa kim nam je udobno i bezbedno.
Uostalom, život i odnosi su već previše komplikovani da bi i ono što treba da bude od pomoći u razrešavanju istih bilo u kategoriji “it’s complicated”. Važno je naći najboljeg terapeuta za svoj tip problema, ličnosti, dinamike, i ma koliko se nekada taj proces potrage činio napornim i obeshrabrujućim, nije razlog da se odustane. Pronaći nekoga sa kim smo stvarno povezani, osećamo se sigurno i podržano da podelimo sve svoje probleme, misli i zaključke koje ni sami sebi ne smemo da priznamo je dug proces, ali i te kako vredan truda.
