Izdavačka kuća Alpina Publisher osmislili su kratak kurs koji nas je oduševio i čija svrha jeste da budete srećni sami sa sobom bez pravljenja drastičnih rezova i promena. Kurs je zasnovan na knjizi "Recept za sreću" koju je napisala ruska psihološkinja Ekaterina Sigitova - donosimo vam savete iz oba, odaberite one koji će vam pomoći na putu da prihvatite i zavolite sebe.
NIŠTA NIJE CRNO-BELO
Poimanje stvari isključivo kao crne ili bele, tzv polarizovano razmišljanje, je siguran put do nezadovoljstva. U prevodu, ne razmišljajte o sebi kao da ste ili "(naj)genijalniji uspeh" ili "potpuna katastrofa".
Svet nije podeljen samo na ekstreme i u njemu postoji bezbroj nijansi između ove dve krajnje tačke. Kada to osvestite i prihvatite bićete u stanju da doživite svu kompleksnost i nijanse koje čine život.
Pokušajte da razmišljate o svojim manama iz drugačijeg ugla i zamislite da ne postoje dobre ili loše osobine - postojite samo vi, kao jedna celovita osoba.
IDENTIFIKUJTE KO VAS JE UČIO DA SE UDALJITE OD SEBE
Ovo zvuči dramatično ali je lakše nego što na prvi pogled izgleda. Kada svoje osobine podelimo na striktno dobre ili loše, ta podela često dovodi prvo do frustracija, a zatim i do anskioznosti i osećanja krivice. Nema potrebe isticati da ovo nije recept za zadovoljan život, zar ne?
Zato razmislite o tome kome je odgovaralo da ograniči neko vaše ponašanje tako što će vas naučiti da su neke stvari isključivo loše? Roditelji, nastavnici, partneri, šefovi... Potencijalna lista je (pre)duga. Kome je važno da se "lepo ponašate" i "ne pravite probleme"?
Na primer: ako stalno govorite nekom da je loše biti lenj, taj neko vrlo verovatno neće odbiti da radi vikendom. Isto tako, ukoliko dete naučite da nije ok biti ljut ono postaje poslušno (i ne baca igračke po sobi, ne viče po ulici i sl.).
Savet: Zapitajte se da li želite da vam u životu sve bude "mirno i ravno" ili želite da budete ono što vi zaista jeste?
SAMO NEŽNO PREMA SEBI
Ok, u knjizi i na kursu se ne citira obožavani slogan Jane Oršolić ali to je suština ovog koraka: naučite da sa sobom razgovarate sa ljubavlju i nežnošću.
Ponekad zaista nismo svesni da sa sobom razgovaramo onako kako nikada ne bismo razgovarali sa drugima, ne shvatamo koliko smo prema sebi grubi i zli. Kanuo vam je kečap na majicu? "E, svinjo jedna!" Prezentacija na poslu nije dobro prošla? "Budalo nesposobna!" Ostali ste u krevetu nešto duže za vikend? "Lenštino! Diži dupe!"
Obratite pažnju na način na koji pričate sami sa sobom i nedelju dana zapisujte kojim ste se sve imenima nazvali. Ova vežba će vam pomoći da razumete koliko nekada sami sebe ne volimo, koliko umemo da budemo surovi prema sebi i na koji način ta surovost ume da se infiltrira u naš rečnik.
Ukoliko primetite da sebe "častite" ružnim epitetima, vreme je da promenite način na koji se obraćate sami sebi. Probajte da se ne psujete i ne grdite, već da sami sebi budete podrška. Umesto "ja sam budala, sve mi izmiče iz ruku" probajte sa "trudim se da sve uradim kako treba ali i ja sam čovek i imam pravo da nekad pogrešim".
I još nešto: Da li biste sa drugom osobom, sa prijateljem, razgovarali na isti način da se nađe u istoj situaciji?
NE PROPUSTITE
NE OKLEVAJTE DA SE OBRATITE TERAPEUTU
Nije loše da potražite profesionalnu pomoć psihologa, psihijatra ili drugog licenciranog terapeuta ukoliko:
- sami sebe stalno kritikujete
- se stalno prilagođavate ljudima i to vas čini nesrećnim/om
- se patološki plašite nesupeha i zato odbijate zanimljive projekte i poznanstva
- stalno osećate sram i krivicu
- smatrate da ste loša osoba
- ste izuzetno kritički nastrojeni prema svom izgledu
- ne možete iz glave da izbacite prošlost i ubeđeni ste da ćete biti srećni jedino ukoliko se promenite
Rad sa profesionalnim terapeutom je katalizator za proces samoprihvatanja. Sasvim je u redu tražiti pomoć.
