Anica Dobra (58) je gostujući u emisiji o zdravlju se za početak osvrnula na prebukiran poslovni raspored i konstantan stres sa kojim se svakodnevno suočava što kao umetnica, što kao majka i supruga, dok je usput otkrila i na koji način uprkos negativnim uticajima ostaje prisebna i mirna.
- U godinama sam kada sam vrlo znatiželjna po pitanju zdravlja, samo to me zanima ništa više. (smeh) Mišljenja sam da bi još u školama trebalo da nas uče kako da ostanemo zdravi, kako da se suočimo sa svim potencijalnim životnim problemima, ali i kako da se otvaramo prema drugima. Jednako bitno je i osluškivanje sebe, što doprinosi našem rastu ne samo unutrašnjem, već može uticati i na to kako izgledamo, a na kraju krajeva i na naše zdravlje. Tehniku slušanja sebe otkrila sam pre 35-40 godina. Dosta mi je više floskula poput one “Budi najbolja verzija sebe”. Činjenica je da smo mi ljudi duhovna, ali istovremeno i fizička bića, koja teže ravnoteži kroz preispitivanje grešaka i vraćanje na staro. Za to je potrebno vreme, ali kada se do toga dođe pun je pogodak – kazala je Anica.
Dramska umetnica potom je pojasnila koji je to način na koji hrani svoje telo, tačnije kako ga čini vitalnim i spremnim za zahtevne glumačke izazove.
-Kada sam u Beogradu puno pešačim. Nekada umem da prevalim i po 10-15 kilometara ali uprkos tome ne mogu da tvrdim da sam razgibana. U teretani sam najgori “šporet”. Sve mi je teško da uradim. (smeh) Činjenica da nam je prestonica jedan od najzagađenijih gradova na svetu primorava me da se kada god mogu sklonim u prirodu. U te svrhe odlazim u vikendicu. Inače, umem da se opustim gde god da sam. To je pitanje svesti, prihvatanja stvari takvim kakve jesu i otpuštanja. Trebalo mi je vremena dok nisam do toga došla, i danas često umem da vrim i budem pasivno agresivna jer hoću da budem mirna, a uopšte to nisam. Nisam imuna na stres i nervozu jer se dogode situacije koje su u stanju da me izvedu iz takta, ali i to je stvar motivacije, ako znam šta hoću ne postoji prepreka. U tim trenucima potrebno je ne davati otpor, biti u koncentraciji i tada mir dolazi sam po sebi. Svaki čovek fundamentalno ima kvalitete koji mogu da mu pomognu da živi srećno. Verujem da u životu ništa nije slučajno. Naši putevi nisu napisani, već mi sami moramo.
