Deca u modernom dobu sve ranije dolaze u kontakt sa internetom i društvenim mrežama, zbog čega su izložena mnogobrojnim opasnostima. Strahovi roditelja pojačali su se nakon slučaja koji se dogodio u Italiji, kada je preminula 10-godišnja devojčica nakon "igre gušenja" na Tik Toku.
Kako bismo roditeljima pomogli da zaštite svoju decu i osiguraju im bezbednost u sajber prostoru, pozvali smo Katarinu Jonev Ćiraković, edukatorku za bezbednost dece na internetu i autorku knjige "Bezbednost dece na internetu- vodič za roditelje", koja je održala 200 samostalnih predavanja u 19 gradova u Srbiji.
Koje su mračne tajne iza Tik Toka, trenutno najpopularnije aplikacije na svetu među decom i mladima?
"U trci za pregledima i lajkovima, mladi se upuštaju u niz izazova opasnih po život. Tako se pojavio "Skull Breaker Challenge”, koji počinje tako što tri osobe stanu jedna pored druge. One koje stoje po strani izvedu neki pokret (najčešće skok), osoba u sredini treba da ih oponaša i doskače, ostale joj podmeću nogu kako bi pala. Pad može da izazove prelome, gubitak svesti i razne druge posledice opasne po život.
Takođe, izazov lepljenje papirića sa natpisom: "18 plus" u oko (ispod zenice) nosi rizik od brojnih infekcija koje su opasne za vid i razna fizička oštećenja oka. "Pomešajte izbeljivač, želatin, kremu za brijanje i sredstvo za dezinfekciju ruku i sipajte smesu u plastičnu vrećicu", kaže jedan od korisnika uz obećanje da ukoliko prislonite na oko, promeniće vam se boja očiju. Mnoga deca su prijavila krvarenje iz očiju, opekotine i oslabljen vid.
Osvanuo je i video koji objašnjava postupak uvećavanja usne bez hirurškog zahvata, a sve što treba jeste da superlepkom zalepite gornju usnu za kožu ispod nosa i tako dobijete veću gornju usnu.
U izazovu ,,pahuljica’’, jedna osoba sipa drugoj, koja leži na leđima otvorenih usta, mleko i pahuljice direktno u usta. Na ovaj način može da dođe do davljenja osobe koja leži.
Internetom kruže I ’’Cutting challange’’, tokom kojeg mladi jedni druge podstiču na sečenje tela nožem, skalpelom ili žiletom. Zatim ’’Drinking Challange’’ koji predstavlja nadmetanje u količini popijenog pića ili neke druge tečnosti, ’’Choking game’’, odnosno igra davljenja tokom koje je potrebno staviti što više različitih stvari u usta, kao i ’’Passout game’’ tokom koje je potrebno zaustaviti disanje sve do trenutka pada u nesvest.
Zbog lažne popularnosti, deca i tinejdžeri ližu WC šolje, pale utičnice metalnim novčićima, u oči stavljaju hemikalije, a sve da bi njihove snimke video veliki broj ljudi".
Jelena Gavrilović za Stil: Čoveku mogu sve da oduzmu, ali ako izgubiš OVO, izgubio si sve!
Da li bi roditeljska zabrana korišćenja Tika Toka bila pravi potez ili bi proizvela kontraefekat?
"Zabrane i kažnjavanja su mač sa dve oštrice. Deca su inovativna i naći će način da budu prisutna na društvenim mrežama. Mnogo efikasnije rešenje je da roditelji zajedno sa decom naprave prve korake u virtuelnom svetu, da nađu način da pogledaju sadržaje koje ono gleda i da im kroz otvoren i iskren razgovor predoče zašto je pojedini sadržaj štetan".
Koje su najveće zamke digitalnog sveta i kako ih preskočiti?
"Zaštita dece i mladih na internetu jedan je od najvećih izazova bezbednosti. Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja i uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismevanje..
Kao jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje. U porastu je i broj video igara i različitih izazova koje imaju za krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece, tako i roditelja i društva u celini".
Kako naučiti mališane da bezbedno koriste internet i upoznati ih sa svim rizicima?
"Roditelji ne bi trebalo da puste dete da samostalno istražuje internet, već da to rade zajedno. Od onog trenutka kada roditelj detetu da telefon u ruke mora da ga upozna kako sa prednostima korišćenja interneta, tako i sa opasnostima. Jedno od pravila koje ističem na predavanjima je da, kako su nas roditelji učili ,Ne pričaj sa nepoznatim ljudima na ulici” tako za virtuelni svet treba da važi ,,Ne komuniciraj sa nepoznatim ljudima na internetu”.
Kako sačuvati bezbednost i život dece na internetu?
"Najbitniju ulogu igraju roditelji, saradnja sa decom kada je reč o ponašanju na internetu krucijalna je za povećanje bezbednosti u digitalnom svetu. Deca i mladi su najveća, ali i najranjivija grupa korisnika društvenih mreža, jer iako su vešti u upotrebi novih tehnologija, nemaju dovoljno životnog iskustva niti kritičke svesti da uvide sve opasnosti. Bitno je da roditelji objasne detetu da, iako im raznorazne igre izazova možda deluju interesantno, uzbudljivo ili čak trpe pritiske svoje okoline da se upuste u neke, da mogu sebe da dovedu u ozbiljnu opasnost, da izazovu povrede i ugroze svoje zdravlje i život".
Kako ih zaštititi od predatora koji vrebaju virtuelnim svetom?
"Treba im objasniti da ne komuniciraju sa nepoznatim ljudima na društvenim mrežama. Predatori su veliki manipulatori, perfidni su i strpljivi. U stanju su da se putem lažnog profila predstave kao vršnjaci i da mesecima podmuklo komuniciraju sa detetom dok ne steknu poverenje. Tada mogu da predlože susret, dok dete i dalje misli da se dopisuje sa svojim vršnjakom ili komunikacija može da postane lascivna – da predator traži da se dete fotografiše i snima u provokativnim pozama, bez odeće i slično.
Veliki problem je što mladi misle da su "veće face” ako imaju veliki broj lajkova na objavama i pregleda na snimcima. A da bi to dobili, puštaju nepoznate ljude u svoj virtuelni svet – bilo da prihvataju svaki zahtev za praćenje ili ostave javni profil. Zadatak roditelja je da detetu objasni da lajkovi nisu merilo vrednosti i da treba da zna kako da zaštiti sebe i svoju privatnost".
Koliko je opasno postavljanje fotografija maloletne dece na Fejsbuk, šta savetujete roditelje?
"Zloupotreba fotografija dece u različite svrhe je konstantno prisutna ako je profil roditelja javan. Takozvani. „šerenting“, novi fenomen roditeljskog zatrpavanja društvenih mreža slikama svoje dece je posebno tokom korone, uzeo maha. Nemam ništa protiv da vidim porodične slike svojih prijatelja sa decom, ali mora da se postavi granica.
Fotografijama dece na kojima vrše nuždu, presvlače se, kupaju, bez odeće nije mesto na društvenim mrežema već u porodičnim albumima. Narušavaju dečju privatnost i intimnost, a mogu da budu degutantne (da li ste sigurni da vam vaše dete neće za 10-15 godina zameriti objavljivanje takvih fotografija?).
Najveći roditeljski strah treba da bude da će fotografije njihove dece bez odeće završiti na nekom neprimerenom sajtu. Postoje ljudi koji ih koriste za sopstvene izopačene namere ili prodaju. Mogu se naći i na velikom broju pornografskih i pedofilskih sajtova".
Sa koliko godina je u redu dozvoliti detetu da otvori profil na društvenim mrežama? "Sve društvene mreže imaju politiku korišćenja da deci ispod 13 godina nije dozvoljen samostalni profil. Nažalost, ovo pravilo se često zanemari, jer ne postoji kontrolni sistem koji bi dokazao da je korisnik stariji od 13 godina.
Deca već u prvim razredima osnovne škole imaju profil na nekoj od mreža, a roditelji često ne znaju za to. Kada će roditelj dozvoliti samostalni profil jeste individualna odluka, ali i tada treba zajedno sa detetom da napravi profil, podesi da bude zatvoren, osmisli šifru..
Neophodno je da roditelj detetu objasni kakve fotografije sme da postavlja, da ne sme da vređa nikoga i piše ružne komentare, da ne prihvata poziv za praćenje onih koje ne poznaje niti sa njima komunicira, da ne učestvuje u izazovima koji kruže, pogotovo ne u onima u kojima ugrožava svoje zdravlje i život. Ukoliko se detetu desi neprilična situacija (vređanje, pravljenje lažnih profila sa imenom deteta, fotošopiranje ili krađa slika, kontakt nepoznatih starijih ljudi) mora znati da odmah treba reći roditeljima".
Kako postaviti deci granicu u korišćenju pametnih uređaja?
"Mnogi roditelji se pitaju šta da preduzmu po ovom pitanju. Ima i onih koji ovome ne pridaju previše značaja, što je velika greška.
Zbog prekomerne upotrebe novih tehnologija, istraživanja su pokazala da sve više dece ima problem. Učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, pamćenje, izaziva preopterećenost, neusredsređenost, utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, pojavu depresije i anksioznosti, problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, utiče na san i vid..
Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa, i prisustvo na društvenim mrežama šteti posebno osnovcima, a mogu se razviti i zavisnosti od interneta i od igranja video igrica".
Koji su ključni koraci za podizanje bezbednosti dece na internetu kako tokom pandemije tako i generalno?
"Osmislite interesantne aktivnosti koje možete raditi sa decom u zatvorenom prostoru. Umesto da ih navikavamo na savremene tehnologije, hajde da zajedno gledamo film, čitamo bajke i priče pred spavanje, igramo zanimljivu geografiju ,,Ne ljuti se čoveče’’, ,,Monopol’’, ređamo Lego kocke ili slagalice..
Usmerite ih razviju kreativnost poput crtanja, slikanja, pisanja. Preporučite lektiru ili knjigu koju ste čitali u njihovim godinama i pričajte o knjizi. Zajedno obavljajte kućne poslove ili radite vežbe makar pola sata dnevno.
Decu treba uputiti na kreativan, edukativan sadržaj, postoje besplatni onlajn programi za programiranje i razvijanje različitih digitalnih veština namenjeni deci različitog uzrasta. Umesto video igrica, na telefon mogu da se instaliraju aplikacije za učenje stranih jezika, kao i matematički zadaci".
Važno je da uvedete pravila koliko dugo mogu da igraju igrice ili provode vreme na društvenim mrežama.
Dozvolite detetu aktivnosti nakon što završi sa školskim obavezama. Tokom obroka i noću telefon ne treba da bude u njihovim rukama. Ne očekujte da sami znaju kada je dosta, to morate da im kažete. Budite uzor svom detetu! Deca kopiraju naše ponašanje. Ako ne želite da stalno provode vreme ispred monitora, onda se i vi suzdržite od preterane upotrebe mobilnog telefona i kompjutera (osim ako je u pitanju posao) i dajte dobar primer! Kada ste sa detetom, iskoristite vreme na najbolji mogući način".
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
