Psiholog Jelena Marušić: Ovo su znaci da je dete zlostavljano i maltretirano u vrtiću!

U želji da roditelje edukujemo i uputimo kako da prepoznaju da se u vrtiću nešto dešava, iako im dete ne govori, zamolili smo psihologa Jelenu Marušić da nam kaže koji su to signali na koje treba obratiti pažnju.

"Jako je nezahvalna tema jer ako pričamo o jaslenom periodu nije jednostavno da se prepozna fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje. Međutim, ako primetite da je vaše dete promenilo ponašanje, da iznenada odbija odlaske u vrtić, da se opire i plače kada ide ili, ako primetite da je apatično, tužno, nesrećno, ne ignorišite.

Volela bih da nijedan roditelj ne prepozna neke od znakova koje ću navesti. Nažalost realnost nam govori da moramo o tome da pričamo i edukujemo roditelje.

Kako prepoznati znake da je dete u vrtiću nesrećno i da mu se nešto dešava?

Kada sumnjate da je došlo do promena u ponašanju kod deteta pratite sledeće stvari:

Reakcije vaspitača – Da li primećujete promenu u ponašanju vaspitača?

Kako se dete ponaša kada ga dovedete ujutru prema različitim vaspitačima? Da li tu primećujete promene? Da li se opire da ode kod određenog vaspitača, da li se krije iza vas?

Kako se dete ponaša u prisustvu vaspitača? Mirno i poslušno ili slobodno, veselo? Da li počinje da plače kada treba ići u vrtić? Da li se dete uplaši kada vidi vaspitača?

Vikanje je jedan od metoda koji se koristi kod vaspitača. Problem sa vikanjem je ako se koristi svakodnevno. Neka deca će ignorisati, međutim, tu su deca koja će se plašiti vaspitača kada viče i naravno da neće želeti da idu u vrtić.

Osluškujte i druge roditelje

Da li se roditelji žale na situacije koje su vam poznate. Da li deca pominju neke slične primere? Porazgovarajte sa roditeljima o temi koja vas interesuje, na šta sumnjate.

Pratite dete

Što se tiče emocionalnih znakova, obratiti pažnju da li su:

• izlivi besa učestaliji
• promene raspoloženja česte
• Ako se dete ponaša na način koji je adekvatan za mlađi uzrast. Na primer: dete ste odvikli od pelena i počelo je ponovo da piški u gaćice.

Uobičajeni vidljivi znaci za:

• fizičko zlostavljanje – po telu postoje neke modrice, ogrebotine, tragovi ugriza.
• Promene u njihovom ponašanju – tužni su ili veoma ljuti.
• emocionalno zlostavljanje – ovo se dešava kada se detetu upućuju poruke da je nepoželjno, uključuje i oštre kritike koje su upućene na biće – glup si, nesposoban si, nisi dobar kada ne slušaš (ovom porukom se sugeriše da dete ne vredi kada nije poslušno), kao i posramljivanje deteta.
• Dete može biti manje pričljivo, popustljivo ili doći do poremećaja govora, kao što je mucanje.
• Vrlo je važno da znate da su ovo okvirni znaci i da je bitno zaista detaljno ispitati na više nivoa da li je problem u vrtiću.

Igra

Dečija igra nam može pokazati da li se nešto dešava. Na primer, kada se igrate vrtića pustite dete da bude vaspitač, a vi budite dete. Obično će imati ponašanje koje je uobičajeno za vaspitača. Da li tokom igre postoji nešto što bi vas zabrinulo?

Kako se biraju vaspitači za taj posao?

Kada se zapošljava vaspitač ta osoba mora biti neko ko će imati strpljenja, razumevanja i graditi sa decom odnos baziran na ljubavi i poverenju. Znam koliko je izazovno raditi sa decom, radila sam u Prihvatilištu sa decom koja imaju probleme u ponašanju, ali koristila sam nežan pristup sa granicama. To iskustvo mi je potvrdilo da korišćenjem takvog pristupa deca stiču poverenje u vas, osećaju slobodu izražavanja i sigurnost.

Poziv vaspitača nije samo posao. Ovde se radi o deci. To je poziv gde je bitno da je osoba posvećena, prati razvoj deteta, radi u interesu deteta. Vaspitači imaju poteškoće kada roditelji ne sarađuju jer ne žele da vide problem, ali to je posebna tema.

Psihološki testovi, naravno, mogu ukazati na to da li je osoba za rad sa decom jer puno stvari se može ispratiti. Od toga koliko je osoba moralna, fleksibilna, kreativna, savesna, iskrena, da li zna granice postavljati i mnoge druge parametre koje je moguće uključiti.

Ukoliko se prilikom selekcije ne koristi psihološka procena onda je savet pratiti rad vaspitača, obavljati razgovore sa decom od strane stručnog saradnika te ustanove kada je to moguće ili posmatranje rada vaspitača, davanje povratnih informacije od strane kolega šta primećuju, dodatne edukacije…

Bilo bi dobro i ustanove da prate vaspitače da li im je potreban odmor, da li imaju probleme sa kolegama, u radu sa decom, porodične situacije…

Ovo nije ni malo lak poziv i vaspitačima je takođe potrebna nega i podrška."

(Autor: Jelena Marušić, psiholog i osnivač Kompas vaspitanja,

Izvor: Zelena učionica)