Pametna osoba je ona koja je bistra, inteligentna, duhovita i obrazovana. Neki bi dodali i genijalna.
Genije je tradicionalno osoba sa izuzetnim intelektualnim sposobnostima i visokim rezultatima na testu inteligencije, kaže Džudi Ho, doktor i neuropsiholog i autor knjige Stop Self Sabotage.
Iako, kaže ona, ovi testovi ne daju uvek potpunu sliku, jer su neke genijalne veštine, kao što je kreativno rešavanje problema, teže izmeriti.
Definicija "inteligencije" i "genijalnost" možda nije sasvim jasna, ali generalno, većina ljudi se slaže da inteligentni ljudi imaju visok nivo razmišljanja. Možda ste jedan od njih ako se ove stvari odnose na vas.
1. Ti si najstarije dete.
Studija objavljena u Journal of Human Resources sugeriše da prvorođeni mogu imati „mentalnu prednost“ u odnosu na svoju mlađu braću i sestre jer obično imaju veći koeficijent inteligencije.
Istraživači veruju da je to zato što je veća verovatnoća da će roditelji starijoj deci pružiti više „mentalne stimulacije“ i statistički je veća verovatnoća da će dojiti svoju decu i da će manje rizikovati tokom prve trudnoće, kao što su ispijanje alkohola ili pušenje.
Dakle, visoka inteligencija kod starije dece nije uvek rezultat genetike.
2. Imate anksioznost.
Studija u časopisu Intelligence sugeriše da geniji ili ljudi sa višim koeficijentom inteligencije takođe prijavljuju da imaju više dijagnoza poremećaja raspoloženja i anksioznosti od nacionalnog proseka.
Dr Ho kaže da je to možda zato što genije često preterano razmišljaju o stvarima dok pokušavaju da postignu savršenstvo.
Ovaj nivo visoke samorefleksije, plus neurotičnija ličnost, povezan je sa većim rizikom od anksioznosti i drugih poremećaja mentalnog zdravlja, kaže dr Ho.
Svako ko je malo drugačiji takođe je podložan socijalnim problemima, kaže dr Ketrin Fransen, profesor psihologije i direktor neuronauke na Univerzitetu Longvud.
„Ovo uključuje one koji imaju nešto što izgleda kao pozitivna osobina, kao što je genijalnost“, kaže dr Fransen.
3. Vi ste sportista.
Mnogi geniji su fizički aktivni, kaže dr Rahul Jandiala, autor knjige Neurofitness i neurohirurg i neurobiolog u Citi of Hope u Los Anđelesu.
„Postoje jasni dokazi da fizička aktivnost izoštrava um i omogućava vam da uspostavite jedinstvene veze u konceptima i mislima“, kaže dr Jandial.
Dr Fransen dodaje da do ovog poboljšanja funkcije mozga dolazi zato što stres bilo koje vrste snabdeva neurone sa više krvi, što im omogućava da rastu, povezuju se i poboljšavaju funkciju mozga.
4. Ti si noćna sova.
Istraživanje Londonske škole ekonomije i političkih nauka pokazuje da ljudi koji imaju tendenciju da odu u krevet kasnije imaju veći IQ.
Istraživači veruju da je to posledica evolucije. Noć je značila opasnost, pa su naši preci koji su radije ostajali budni i izlazili do kasno umesto da spavaju morali biti pametni.
Dr Fransen dodaje da rad do kasno ili van uobičajenog radnog dana od devet do pet omogućava više inovacija i kreativnog razmišljanja jer ima manje prekida ili zahteva i drugih očekivanja.
„Genije može odlučiti da radi povremeno da bi poboljšao kreativno razmišljanje“, kaže ona. „Ili više vremena provedeno na kreativno razmišljanje tokom neparnih sati može razviti genijalnost.
5. Lako se prilagođavate.
Biti prilagodljiv znači imati inteligenciju i svest da se stvari sagledaju iz nove perspektive, kaže dr Jandial.
„To znači biti u mogućnosti da vidite veze ili rešenja koja drugi ne vide“, kaže on. Novi problemi i izazovi zahtevaju nova, inovativna rešenja sa kojima pametni ljudi i genijalci lako rukuju, dodaje dr Ho.
Psiholozi takođe kažu da adaptacija zahteva i druge kognitivne procese, kao što su rasuđivanje, percepcija, rešavanje problema i pamćenje.
6. Imate crni smisao za humor.
Ako cenite bolesne šale, možda ste genije. Vaša reakcija na crni humor može ukazivati na vašu inteligenciju, prema studiji objavljenoj u časopisu Cognitive Processing .
Psiholozi su definisali crni humor kao „humor koji tretira tako zlokobne teme kao što su smrt, bolest, deformitet, invaliditet ili rat sa gorkom zabavom i predstavlja takve tragične, uznemirujuće ili bolne teme u humorističkim terminima“.
Ljubitelji takvih šala mogu imati veći koeficijent inteligencije i manje agresivnosti. Istraživači kažu da obrada crnog humora zahteva više posla za vaš mozak.
7. Kao dete išli ste na časove muzike.
Rani časovi muzike pomažu u razvoju dečjeg uma na nekoliko načina.
Jedna studija iz 2018. u časopisu Frontiers in Neuroscience otkrila je da su deca koja su pohađala časove muzike postigla bolje rezultate na testovima verbalne inteligencije, planiranja i inhibicije.
Druga studija objavljena u Journal of Psichological Science otkrila je da časovi muzike za decu od 4 i 6 godina povećavaju njihovu verbalnu inteligenciju.
8. Vi sudite
Osuđivanje nije baš najbolja osobina ličnosti, ali studija objavljena u Journal of Ekperimental Psichologi: General sugeriše da su inteligentni ljudi možda skloniji stereotipima zbog svoje sposobnosti da uoče obrasce.
9. Ti si aljkavac.
Kreativnost se smatra zaštitnim znakom većine genija, kaže Arif Dalvi, MD, MBA, sa Instituta za neuronauku u Palm Biču.
Ako ste aljkavi, to može biti znak kreativnog genija. Studija sprovedena na Univerzitetu u Minesoti tražila je od učesnika da smisle neobične načine korišćenja loptice za ping pong.
24 osobe sa urednim sobama dale su manje kreativne odgovore od onih sa neurednijim sobama.
10. Nosite naočare.
Inteligentni ljudi češće imaju gene za loš vid, pokazala je studija Univerziteta u Edinburgu.
Pametni ljudi imaju 30% veće šanse da imaju gene koji ukazuju na potrebu nošenja naočara. Postoje i mnoge studije koje sugerišu da se ljudi koji nose naočare takođe smatraju pametnijima.
11. Više voliš da budeš sam.
Istraživači sa Singapurskog univerziteta za menadžment i Londonske škole ekonomije zatražili su od 15.000 ljudi starosti od 18 do 28 godina da polažu anketu i test inteligencije.
Rezultati pokazuju da su visoko inteligentni ljudi bili manje zadovoljni svojim životom što su bili društveniji.
