Srbija je jedna od najpopularnijih destinacija za dolazak Rusa. Zbog jedonstavnog dobijanja boravišne dozvole, sve više Rusa svoj mir pronalazi upravo u Srbiji dok su mnogi kupili i opremili svoj stambeni prostor koji ne planiraju da napuste.
Jedan od tih Rusa bio je i dizajner Kiril Beluškin, koji se sa suprugom preselio u Srbiju i kupio privatnu kuću.
Bračni par prvobitno je živeo u Gruziji, ali su ubrzo shvatili da ovo nije prava opcija za njih.
- Živeli smo u Sankt Peterburgu, ali smo 2021. napustili Rusiju jer smo odlučili da promenimo sredinu. Prvo smo se preselili u Tbilisi - Gruzija nam je delovala kao udobna opcija: tamo možete ostati dugo, klima je prijatna, a kuhinja je ukusna, što smo voleli kod kuće.
- Nekoliko meseci kasnije vratili smo se u Rusiju, a u jesen 2022. ponovo smo došli u Tbilisi. U to vreme smo već imali mnogo poznanika u Gruziji koji su takođe napustili zemlju. Ali ovoga puta brzo smo shvatili da ne želimo da živimo tamo: tamo smo proslavili tri Nove godine, a grad nam je počeo da deluje previše intenzivno, bučno i glasno. Malo smo se umorili od života tamo i shvatili da Gruzija nije naša zemlja.
"Izbor je pao na Srbiju"
- Njena atmosfera nas je odavno privlačila, a u Sankt Peterburgu smo se upoznali sa balkanskom kuhinjom i zavoleli je. Odlučili smo da se tamo konačno preselimo početkom 2024. godine.
"Uvek sam želeo da živim u svojoj kući"
- U stvari, kretali smo se nasumično: nismo imali vremena ni finansijskih sredstava da idemo u izviđačku misiju. Tokom našeg transfera u Turskoj sreli smo nekoliko prijatelja i ušli u isti avion za Beograd. Tamo smo se dogovorili da ćemo za sada iznajmiti stan. Iznajmili smo stan u blizini centra Beograda i uporedo gledali druge prostore i stanove.
- Posle života u Tbilisiju, još više smo želeli sopstvenu kuću sa parcelom.
- U to vreme nismo imali sredstava da iznajmimo kuću u centralnim delovima Beograda: već smo planirali da uložimo novac u kupovinu sopstvene kuće. Zato smo tražili najjeftinije opcije. Prvo smo našli stan u Borči, predgrađu Beograda. Tu smo živeli oko godinu dana i istovremeno tražili kuću koju smo želeli da kupimo.
- I sam sam rođen u Čerepovcu, a moji deda i baba su imali kuće u selu. Sa njima sam proveo skoro celo detinjstvo i često sam tamo odlazio kao odrastao.
- Zato i dalje verujem da moja domovina nije grad Čerepovec, već selo, iz života u kome me vežu prijatne uspomene. Uvek mi se činilo da kuća treba da bude privatna. Osim toga, zaista volim da uzgajam biljke u bašti i vodim domaćinstvo.
- Posle života u Tbilisiju, još više smo želeli sopstvenu kuću sa parcelom, da bi tamo bilo mirno i lepo. Zaista sam želeo da imam svoju teritoriju na kojoj bih mogao nešto da radim, realizujem neke kreativne ideje i na poslu i na svom imanju.
- Krenuli smo od naših finansija: limit je bio 30 hiljada evra (oko tri miliona rubalja) sa svim porezima i troškovima za notarske usluge. Nismo mogli da podignemo hipoteku na stan jer nismo bili stanovnici i još nismo imali boravišnu dozvolu. Imali smo novca da ga kupimo jer smo prodali stan u Čerepovcu i izdvojili malu sumu.
Fascinirani Suboticom
- U pokušaju da pronađemo prijatnu i jeftinu opciju, počeli smo da obilazimo gradove Srbije i da vidimo kako oni izgledaju. Jednog dana stigli smo do Subotice. Ovaj grad se nalazi u Vojvodini blizu granice sa Mađarskom i smatramo ga veoma lepim. Generalno, u Srbiji, što severnije idete, gradovi izgledaju evropskiji. Subotica ima prelepu arhitekturu i mali je, miran grad koji ima sve što vam je potrebno za život.
Dugo nismo mogli da nađemo opciju koja nam odgovara.
- Stanovanje u Subotici je jeftinije nego u Beogradu, sam grad je dosta razvijen. Ovde ima mnogo različitih ustanova, a takođe i aktivna ruska zajednica. Leto u Srbiji je veoma toplo, ali u Subotici su visoke temperature podnošljivije: možda tamo vetar češće duva. Značajno je i to što je nedavno izgrađena brza pruga od Beograda do Budimpešte.
- Subotica nam se veoma dopala i odlučili smo da kupimo kuću u ovom gradu ili u okolini. U lokalnom ćaskanju pronašli smo agenta za nekretnine od poverenja koji je mnogima pomogao oko papirologije i kupovine kuće. Predložila je nekoliko opcija, ali nam se nisu dopale, pa smo odlučili da sami potražimo smeštaj.
- Pratili smo lokalne društvene mreže i sajtove, šetali smo delovima grada koji su nam se dopali i razgledali kuće. Dakle, ako bismo videli visoku travu u blizini kuće, bilo je jasno da tamo, najverovatnije, niko ne živi. Pokušali smo da na ogradu zalepimo obaveštenje da želimo da kupimo kuću, ili da ostavimo ceduljicu da, ako se nešto desi, komšije to prenesu vlasnicima.
- Zanimljivo je da skoro svaki lokalitet u Srbiji ima svoju Fejsbuk stranicu. Tamo ljudi često postavljaju oglase za prodaju kuća, stanova, automobila i svega ostalog. U nekom trenutku smo napisali i oglas da tražimo kuću u Subotici ili blizu nje. Vlasnik jedne od kuća nam je pisao i zamolio nas da dođemo i vidimo. Kuća za 22 hiljade evra (2,3 miliona rubalja) delovala nam je dobro: mogli smo odmah da se uselimo i počnemo da živimo.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
