- Rad od kuće ima i svoju manje poznatu, mračniju stranu.
- Neke posledice postaju vidljive tek nakon dužeg perioda rada na daljinu.
- Stručnjaci sve više ukazuju na potrebu za ravnotežom između fleksibilnosti i kontakta sa ljudima
Rad od kuće često se predstavlja kao idealan način rada, koji zaposlenima donosi više slobode, manje stresa i bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Međutim, iskustva zaposlenih i pojedina istraživanja pokazuju da slika nije tako jednostavna – za neke ljude rad od kuće može doneti usamljenost, izolaciju i narušeno mentalno blagostanje.
Kada je Ket (30) prošle godine ponuđeno da nastavi da radi od kuće, nije mnogo razmišljala. I pre toga je, zbog pandemije, najveći deo radnog vremena provodila van kancelarije, pa joj se činilo da nastavak takvog načina rada neće predstavljati nikakav problem.
Ket živi u Londonu i radi u službi za zaštitu životne sredine. Ipak, nakon nekoliko meseci počela je drugačije da gleda na odluku koju je u početku prihvatila bez mnogo razmišljanja.
“Teško je raditi sam po ceo dan, posebno kada je moj partner u kancelariji“, kaže ona navodeći da se oseća usamljeno te da umesto da pravi pauze i razgovaram sa ljudima u svojoj kancelariji, uzima telefon u ruke.
“Sve dodatno vreme ispred ekrana je definitivno imalo negativan uticaj na moje blagostanje.”
Kada fleksibilnost počne da ima svoju cenu
Rad na daljinu još pre pandemije predstavljan je kao potencijalno rešenje za mnoge probleme savremenog načina života. Umesto dugog putovanja do posla i nazad, zaposleni su mogli da ušteđeno vreme provedu sa porodicom, posvete se hobijima, odmore ili jednostavno imaju više vremena za sebe.
Međutim, iskustvo miliona ljudi pokazalo je da fleksibilnost sama po sebi ne znači i bolje mentalno zdravlje.
Istraživanja o radu na daljinu i blagostanju zaposlenih dala su različite rezultate. U Microsoftovom izveštaju o budućnosti rada za 2022. godinu navodi se da rad od kuće može doprineti većoj produktivnosti, ali istovremeno povećava rizik od osećaja društvene izolacije.
Za pojedine zaposlene upravo je taj deo postao najveći problem. Ono što je u početku izgledalo kao komfor i sloboda, vremenom je počelo da liči na svakodnevicu bez dovoljno kontakta sa drugim ljudima.
Usamljenost postaje jedan od najvećih problema
Rad od kuće ne podrazumeva samo rad iz druge prostorije. On menja čitavu svakodnevnu rutinu.
Nestaju spontani razgovori sa kolegama, zajedničke pauze, kratka ćaskanja između sastanaka i onaj osećaj da ste deo određenog kolektiva. Umesto toga, većina komunikacije odvija se preko mejlova, poruka i video-poziva.
Nikola Hemings, koja radi za Koa Health, kompaniju koja pruža usluge u oblasti mentalnog zdravlja, navodi da je upravo nedostatak ljudske povezanosti jedan od najčešćih problema na koji zaposleni ukazuju.
“Kada radimo na daljinu, propuštamo preko potrebne društvene interakcije. Ovi naizgled mali trenuci mogu zajedno imati veliki uticaj na naše blagostanje”.
Za Ket je taj problem postao naročito očigledan. Kada nema kolega oko sebe, pauze koje bi ranije provodila u razgovoru sa njima zamenjuje gledanjem u telefon, čime se vreme provedeno pred ekranom dodatno povećava.
Previše ekrana, premalo stvarnog kontakta
Još jedan problem rada od kuće jeste činjenica da se veliki deo dana provodi pred ekranom.
Video-sastanci mogu da olakšaju komunikaciju, ali ne mogu u potpunosti da zamene neposredan razgovor. Ket je vremenom počela da oseća zasićenje od brojnih video-poziva, ali i od stalnog gledanja sopstvenog lica na ekranu.
Zbog toga je poželela da se barem nekoliko puta nedeljno vrati u kancelariju.
“Više bih volela da odem u kancelariju nekoliko puta nedeljno da bih imala neku ljudsku vezu“, kaže ona.
Ovaj primer pokazuje da problem nije nužno sam rad od kuće, već njegova potpuna i dugotrajna izolovanost od kolektiva.
Mladi zaposleni posebno strahuju od usamljenosti
Negativne posledice ne osećaju svi zaposleni na isti način. Mnogo zavisi od životnih okolnosti, karaktera, društvenih kontakata i toga da li osoba živi sama ili sa porodicom.
Ket nema decu, pa joj je svakodnevica kod kuće dodatno ograničena na mali broj ljudi.
Jedno istraživanje pokazalo je da se 81 odsto osoba mlađih od 35 godina plaši usamljenosti zbog dugotrajnog rada od kuće, dok su pojedine studije ukazale i na povećan nivo stresa i anksioznosti među mlađim zaposlenima nakon prelaska na rad na daljinu.
Za ljude koji tek grade karijeru kancelarija nije samo mesto na kojem obavljaju posao. Ona može biti i prostor za upoznavanje kolega, stvaranje profesionalnih kontakata, učenje kroz neposrednu komunikaciju i osećaj pripadnosti timu.
Ipak, rad od kuće nekima donosi ogromne prednosti
Iako se sve više govori o negativnim stranama rada na daljinu, to ne znači da je takav model loš za svakoga.
Za pojedine zaposlene, naročito one sa invaliditetom ili određenim zdravstvenim i fizičkim ograničenjima, rad od kuće može predstavljati ogromno olakšanje.
Odlazak u kancelariju može podrazumevati dugo putovanje, fizički napor, dodatni stres i suočavanje sa radnim okruženjem koje nije dovoljno prilagođeno njihovim potrebama.
Kevin Rokman, profesor menadžmenta na Poslovnoj školi Univerziteta Džordž Mejson u SAD, zato ističe da prednosti rada od kuće ne treba zanemariti.
“Zamena vremena za putovanje da posao za lično zdravlje, porodicu ili rekreaciju gotovo garantovano donosi pozitivne koristi”.
Ključ je u pronalaženju ravnoteže
Zbog svega toga, čini se da ne postoji jedan model rada koji bi odgovarao svim zaposlenima.
Dok će nekome rad od kuće doneti više vremena za porodicu i odmor, drugome će nedostatak kolega i svakodnevnog društvenog kontakta predstavljati ozbiljan problem.
I upravo zato kompanije sve češće pokušavaju da pronađu sredinu između potpune fleksibilnosti i potrebe zaposlenih za neposrednim kontaktom.
Hibridni model, koji kombinuje rad od kuće sa određenim brojem dana provedenih u kancelariji, mogao bi biti kompromis koji odgovara većem broju ljudi.
Na kraju, pitanje nije samo da li je rad od kuće produktivniji, već i kakav uticaj ima na život zaposlenog van samog radnog učinka. Za nekoga ko živi sam, dani provedeni kod kuće mogu značiti sve manje ljudskog kontakta, dok za roditelja ili osobu kojoj odlazak u kancelariju predstavlja veliko opterećenje isti model može biti veliko životno olakšanje.
3 ključne mračne strane rada od kuće koje se najjasnije izdvajaju jesu:
1. Socijalna izolacija i usamljenost
Rad od kuće može da znači mnogo manje svakodnevnog kontakta sa ljudima. Nestaju spontani razgovori, zajedničke pauze i osećaj pripadnosti kolektivu, a posebno su ugroženi ljudi koji žive sami. Dugotrajna izolacija može doprineti većem psihičkom stresu i osećaju usamljenosti.
2. Posao se ne završava kada se završi radno vreme
Kada se posao obavlja iz sopstvenog doma, granica između privatnog života i radnih obaveza postaje sve tanja. Zaposleni mogu imati utisak da su stalno dostupni, dok poslodavcima može biti teže da procene organizaciju rada i stvarno opterećenje zaposlenih.
3. Gubitak kolektiva i ljudske povezanosti
Digitalni sastanci i poruke ne mogu u potpunosti da zamene neposredan kontakt sa kolegama. Vremenom može oslabiti osećaj zajedništva, timske povezanosti i pripadnosti firmi. Upravo zato se kao kompromis sve češće nameće hibridni model rada, koji kombinuje fleksibilnost rada od kuće sa povremenim dolaskom u kancelariju.
Stil / Gardijan