Anksioznost je mnogo više od obične zabrinutosti koju svi povremeno osećamo. Reč je o stanju koje može značajno da utiče na svakodnevni život, odnose sa drugim ljudima, kvalitet sna, koncentraciju i opšte zdravstveno stanje. Iako mnogi uspevaju da sakriju koliko se teško nose sa unutrašnjim nemirom, određeni znaci ipak mogu ukazivati na to da je nivo anksioznosti veoma visok.
Stručnjaci upozoravaju da se simptomi ne manifestuju kod svih ljudi na isti način. Neko će imati izražene fizičke tegobe, dok će drugi delovati potpuno smireno, iako se iznutra bore sa konstantnim osećajem napetosti. Upravo zato je važno prepoznati signale koje nam telo i um šalju.
1. Konstantno razmišljanje o najgorem mogućem ishodu
Jedan od najčešćih znakova izražene anksioznosti jeste sklonost ka katastrofičnom razmišljanju. Osoba neprestano zamišlja najgore moguće scenarije, čak i kada za njih ne postoje realni razlozi.
Ako se partner ne javi na telefon, odmah pomisli da se dogodilo nešto strašno. Ako šef zakaže sastanak, strahuje da će dobiti otkaz. Ako oseti manju zdravstvenu tegobu, zabrinuta je da se radi o ozbiljnoj bolesti.
Takve misli mogu biti toliko intenzivne da potpuno preuzmu svakodnevno funkcionisanje.
2. Nemogućnost opuštanja čak i kada nema razloga za brigu
Ljudi sa izraženom anksioznošću često imaju osećaj da su stalno „na oprezu“. Čak i kada su svi problemi rešeni, oni ne uspevaju da se opuste.
Umesto osećaja olakšanja, javlja se nova briga.
Mnogi opisuju stanje kao da im mozak ne dozvoljava odmor i neprestano traži novu potencijalnu pretnju koju treba analizirati.
3. Problemi sa spavanjem
Teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći ili osećaj umora nakon sna veoma su česti kod osoba koje pate od visokog nivoa anksioznosti.
Kada legnu u krevet, misli postaju još glasnije. Um počinje da analizira razgovore, planove, moguće greške i buduće događaje.
Rezultat je iscrpljenost koja se iz dana u dan nagomilava.
4. Fizički simptomi bez jasnog medicinskog uzroka
Anksioznost ne utiče samo na psihu već i na telo.
Ubrzan rad srca, stezanje u grudima, vrtoglavica, napetost mišića, glavobolje, problemi sa varenjem i osećaj nedostatka vazduha često su simptomi koji prate pojačanu anksioznost.
Mnogi ljudi zbog ovih tegoba obilaze lekare i rade brojne preglede, a nalazi često pokazuju da ozbiljnog fizičkog oboljenja nema.
5. Preterana potreba za kontrolom
Kada je nivo anksioznosti visok, javlja se snažna potreba da se kontroliše svaki detalj.
Osoba pravi planove unapred, više puta proverava informacije, teško podnosi neizvesnost i oseća nelagodnost kada stvari ne idu prema očekivanjima.
Potreba za kontrolom zapravo predstavlja pokušaj da se smanji unutrašnji osećaj nesigurnosti.
6. Teško donošenje odluka
Čak i jednostavne odluke mogu postati izvor velikog stresa.
Osoba satima razmatra sve moguće opcije, plaši se da će pogrešiti i stalno preispituje sopstvene izbore.
Nakon donošenja odluke često nastavlja da razmišlja da li je mogla drugačije.
Ovaj obrazac može izazvati dodatnu iscrpljenost i frustraciju.
7. Razdražljivost i pojačana osetljivost
Iako se anksioznost najčešće povezuje sa strahom i brigom, ona može da izazove i pojačanu nervozu.
Osoba postaje nestrpljiva, lako plane zbog sitnica i burnije reaguje na svakodnevne situacije.
Razlog za to je činjenica da je organizam stalno pod tenzijom, zbog čega ima manje kapaciteta da se nosi sa dodatnim stresom.
8. Perfekcionizam koji se posebno primećuje na poslu
Jedan od znakova visoke anksioznosti koji se često uočava u radnom okruženju jeste izražen perfekcionizam.
Takve osobe ulažu ogromnu količinu energije kako bi izbegle greške. Više puta proveravaju mejlove pre slanja, dugo dorađuju zadatke i često imaju osećaj da njihov rad nikada nije dovoljno dobar.
Iako ih okolina često smatra izuzetno odgovornim i vrednim, iza toga se neretko krije strah od kritike, neuspeha ili odbacivanja.
Vremenom ovakav obrazac može dovesti do sagorevanja, hroničnog stresa i ozbiljnog pada kvaliteta života.
9. Izbegavanje situacija koje izazivaju nelagodnost
Kada anksioznost postane previše intenzivna, osoba počinje da izbegava situacije koje kod nje izazivaju nelagodu.
To mogu biti javni nastupi, druženja, sastanci, putovanja ili čak svakodnevne aktivnosti poput odlaska u prodavnicu.
Problem je što izbegavanje donosi samo kratkotrajno olakšanje. Dugoročno, ono dodatno pojačava anksioznost jer učvršćuje uverenje da osoba nije sposobna da se nosi sa izazovima.
Kada je vreme da se potraži pomoć?
Povremena zabrinutost normalan je deo života. Međutim, ukoliko strah, napetost i zabrinutost traju nedeljama ili mesecima, ometaju svakodnevno funkcionisanje ili značajno utiču na kvalitet života, važno je razgovarati sa stručnjakom.
Anksioznost je stanje koje može uspešno da se leči i kontroliše uz odgovarajuću podršku. Prepoznavanje simptoma prvi je korak ka tome da osoba razume šta joj se dešava i pronađe način da povrati osećaj sigurnosti, mira i kontrole nad sopstvenim životom.
