Hrabra, borbena i uspešna! Ovako bih opisala moju današnju sagovornicu Anu Dornik, koja je iz borbe sa rakom dojke izašla kao pobednik. A ženama je postala inspiracija, snaga i oslonac, kroz svoje udruženje "Žena uz ženu", koje je osnovala u cilju podizanja svesti o bolesti i prevenciji.
Ani Dornik je život promenjen iz korena 2020. kada je na rutinskom sistematskom pregledu saznala da boluje od karcinoma dojke, ali snagom volje i uz podršku svoje dece, bolest je shvatila kao izazov i uspešno prebrodila najteže trenutke.
Svoje iskustvo o raku dojke ova hrabra žena je pretočila i u knjigu "Ti si ta", kako bi osnažila žene. Stoga, razgovor sa Anom započeli smo pitanjem kako se suočila sa dijagnozom i prihvatila bolest.
" Prihvatanje je ključan momenat u izlečenju. Kada kažem “prihvatiti izazov” mislim prvenstveno na neopiranje i negaciju. Pitanja “zašto baš meni” ne daju odgovor koji želimo da čujemo već nas “vrte u krug” i taj “rolerkoster” destruktivnih emocija nam ne pomaže kroz borbu.
Ja sada sa ovim što mi je dato, idem dalje, rešena da bolest ostane kao definicija na papiru".
"Moje telo će slediti protokol, ali ću jačati svoju svest mimo njega”, bila je odluka kojom sam otpočela borbu sa karcinomom dojke.
*Koje emocije su Vam se tada javile osim početnog šoka?
"Kao što ste rekli, početni šok paralizuje naš um i tada upadamo u strah koja vrlo lako može dovesti do anksioznosti iz koje ne uspevamo da se izvučemo čitavog života nakon ovakve dijagnoze.
Jako je važno da prepoznamo učestalost straha i njegove okidače i potražimo pomoć".
*Imali ste operaciju i hemioterapije. Kako ste podneli ciklus, koje nus pojave ste imali?
"Nisam imala nus pojave. Nisam čitala o njima. Nisam se informisala o štetnostima hemioterapija. Umesto toga, prepoznavala sam kako moje telo reaguje na svaku narednu, što ne znači da će svačije isto reagovati, zato i ne želim da govorim o nus efektima.
Jačala sam svoj um i telo za sve što dolazi. Bila sam fokusirana na “paralelnu realnost” koju sam stvarala iz svoje kreativnosti. A kreativni možemo biti samo ako smo u miru sa sobom i ako smo srećni. Nisam bila fokusirana na protokol. On me je svakako čekao. Bila sam fokusirana na lekcije".
*Kako ste se nosili sa strahom i sebe ohrabrivali u trenucima kada Vam se svet ruši?
"Strah. Taj podmukli neprijatelj svakog živog čoveka. Strah ima onu lepšu stranu-pomaže nam u preživljavanju. Na toj definiciji sam i ja zastala. Pomogao mi je da shvatim ozbiljnost situacije, a nakon toga se nisam uopšte više borila sa njim. Jedina prepreka na putu smo uvek sebi sami. Pomeri se sebi sa puta i videćes da je i strah izmiljen iz tvog uma".
*Kada ste saznali za bolest, bili ste sami sa decom. Kako ste smogli snage im saopštite istinu?
"Vrlo brzo. Zašto? Zato što sam prihvatila sebe. Okolnosti. Ono što mi je dato. I poželela da se kroz život igram baš kao i moja deca što to čine".
*Koliko je važno da ne bežimo od svojih negativnih emocija? Na koji način ste radili na svom mentalnom zdravlju?
"Pogled u sebe boli. I nije lako. Ali je neophodno. Meditacije su mi pomogle. Razgovori sa stručnim licima. Ključ leži u sopstvemoj radoznalosti. Ako smo radoznali da istražujemo, nećemo cupkati u mestu. I bez borbe koju sam započela, tragala sam za najboljom verzijom sebe. Život me nije sačekao nespremnu".
*Kako biste opisali svoj život do dijagnoze karcinoma?
"U službi drugih."
*Koji trenutak u Vašoj borbi sa rakom je bio najteži?
"Pored saznanja, bio je to momenat kada je trebalo da se ošišam u potpunosti. Da je lako učiti iz tuđih iskustava, sada bih rekla ženama koje prolaze kroz karcinom dojke, da ni to nije stepenik ispred kojeg staje sve. Kada stepenike prelazimo jedan po jedan, uviđamo banalnost prepreka, a sopstvenu genijalnost u njihovom prelaženju".
*Kako ste se hranili tokom terapija, a kako danas?
"Svaka krajnost nije mera po kojoj živim. Ni pre ni posle. Pre nego što bilo šta odlučim upitam sebe da li me ta odluka čini srećnom. Isto je tako i za ishranu. Svesnija da svako od nas treba zdravije da se hrani i da se to ne odnosi samo na ženu koja prolazi kroz karcinom dojke, pričinim sebi neka mala odricanja, ali i neki ugođaj.
Brojne su studije na temu ishrane koje govore da nas ona neće dovesti do karcinoma dojke, ali će svakako učiniti da se osećamo lepše, ali ne i da će sprečiti nastanjanje raka".
*Bolest čoveka tera da preispituje svoj dosadašnji život i prioritete. Šta ste Vi o sebi saznali u toj životnoj prekretnici, koje loše navike ste promenili?
"Mnogo toga. Moja autobiografska knjiga “Ti si ta” koja se može naručiti isključivo putem moje instagram stranice upravo govori o nekim novim poglavljima. Pročitajte je :)"
*Kojim životnim lekcijama Vas je naučila bolest?
"Prva i osnovna- da sudbina ne postoji već samo reč koju damo samoj sebi. Obećanje koje ispunimo bez oklevanja. Veruj u svoje snove, nepokolebljivo".
*Šta biste poručili obolelim ženama, kako da bolest shvate kao izazov i jačaju svoju volju?
"Moraju same da odluče. Budi onoliko srećna koliko želiš da budu i ljudi oko tebe. A kada smo okruženi pozitivnim ljudima to je onda jedna dobra energija koja leči".
*S obzirom na to da je vaša majka preminula od raka, imali ste genetske predispozicije. Da li su Vas zbog toga hvatali panika i strah između perioda od njene smrti do saznanja vaše dijagnoze?
"Kako verujem u to da mislima privlačimo, jeste. Međutim, sad postoje genetski testovi koji mogu pomoći u ranom otkrivanju karcinoma dojke samo što se ni o njima kao i o mnogim stvarima, ne priča često ni dovoljno".
*Koje su najčešće predrasude o raku dojke?
"Da je rak neizlečiv. Da svet nakon njega staje. Naprotiv, toliko toga možemo da iskoristimo kao lekcije i nove početke. Jedna od mojih misija jeste da se priča o svim heroinama koje su rak preživele".
Zašto je preventivna ključna?
"Upravo da bismo na vreme otkrili svaku promenu. A kada se otkrije na vreme, kvalitet života se ne menja. Zato je važno da o raku dojke pričamo glasno kao i o mnogim malignim bolestima, ali kroz drugačiju prizmu, onu lepšu stranu izazova".
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
