Tatjana Ćetković ima 41 godinu i jedna je od onih žena za koje kažemo da su junaci. Ona najbolje zna da je život je nepredvidiv i da nas iznenadi kad najmanje očekujemo. A njena priča je sve, samo ne obična.
Naime, Tatjana se tokom svoje druge trudnoće, u momentu kada je iščekivala najlepši dar života, susrela sa izuzetno teškim saznanjem da boluje od kancera.
"Neposredno nakon drugog porođaja, 2017. godine sam se susrela sa dijagnozom karcinoma. Sav taj period pre dijagnoze je za mene bio izuzetno težak. Dakle, druga trudnoća već se bližila kraju, a u sedmom mesecu počeli su blagi bolovi u leđima, ja sam naravno pomislila da je diskus i da će ubrzo proći. Zatim smo otišli na odmor u Crnu Goru, međutim bolovi su se pojačali skoro do granice neizdržljivosti. Išla sam tamo kod raznih doktora, međutim svi su me savetovali da mirujem i da se javim ponovo nakon porođaja. Uz velike bolove, ipak uspevam da se vratim u Nemačku, međutim moje stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Bukvalno sam bila vezana za krevet, nisam mogla da odem čak ni do toaleta. Zakazali smo hitno carski rez, međutim ni taj termin nisam mogla da čekam, tako da sam u 38. nedelji trudnoće vozilom hitne pomoći prebačena u bolnicu, i dalje u nadi da će sve tog dana da se završi kako treba."
Obavljen je hitan porođaj, zbog ubrzanih bebinih otkucaja srca, uzrokovanih stresom kojem Tatjana bila izložena zbog njenog stanja.
"Odmah nakon porođaja bolovi su skoro prestali, u bolnici počinjem i da dojim. Mislila sam da je mojim mukama konačno došao kraj, sve dok na rutinskom pregledu grudi babica nije opipala promenu ispod ključne kosti. Od tog momenta nastaje prava priča. Ultrazvuk, mamografija, biopsija, magnetna rezonanca. Saznajem da bolujem od metastatskog karcinoma dojke koji se proširio na jetru i na kosti. Jedan pršljen na kičmi je bio oštetećen više od 75% i pretila je opasnost da u svakom momentu mogu da ostanem paralizovana, zbog čega sam hitno smeštena na odeljenje neurohirurgije kako bi se odradile neophodne operacije na kičmi. To je bio i preduslov da bi se započelo sa odgovarajućim onkološkim terapijama."
Period nakon operacije
Poslednji dani Tatjanine trudnoće nisu bili ni malo prijatni, starija ćerkica je tada imala svega godinu i po dana i stajala je pored kreveta skoro tokom celog dana i mazila je majku, koja je trpela jake bolove trudeći se da ne plače pred njom. Budući da je to bio samo početak njene borbe, Tatjane se priseća perioda nakon operacije i kako su izgledali njeni dani:
"Oporavak nakon operacija kičme trajao je svega desetak dana. Doktori su mi priznali da je to rekordan oporavak nakon dve operacije kičme. Ali imala sam veoma jak motiv, čekale su me kod kuće moje dve devojčice, trebalo je da im kitim jelku i da svi zajedno čekamo Novu godinu."
Lekari su joj savetovali da čim se oporavi od operacije kičme, treba da počne sa hemoterapijom, budući da je karcinom glavni uzrok svih njenih tegoba.
"Čak su mi ponudili termin za prvu terapiju 30. decembra. Moja želja je bila da to odložimo za posle Nove godine, jer sam se plašila nus pojava (povraćanje, mučnina i slično). Jednostavno nisam htela da Jana i Mina, iako male, tako provedu novogodišnje praznike."
Njen najveći motiv je svakako porodica koja joj pruža bezuslovnu podršku. Tatjanine devojčice su njena snaga, a jednom prilikom je pisala na svom Instagram profilu da je ona njima dala život, a one su onda za uzvrat njoj udahnule novi život.
"Onog momenta kada shvatite da morate da se borite sa osmehom na licu, da treba da uživate u svakom danu koji vam se pruži da ga proživite, i što je najvažnije da ste potrebni svojoj porodici, onda znate i da je vreme za određene promene u životu. S obzirom na to da je svaki početak težak, a pogotovo početak u borbi za život, prve promene koje sam uvela bile su vezane za ishranu i fizičku aktivnost. Međutim, brzo sam shvatila i da je način razmišljanja i stav prema bolesti, i generalno prema životu, jednako bitan u ovoj borbi. Od starta sam sve te promene prihvatila više kao potrebu a ne kao obavezu, tako da iskreno sve vreme nisam dolazila u iskušenje da odustanem."
Bolest u remisiji
Pozitivan stav, zdrava ishrana, konvencionalna medicina i naravno podrška porodice su njeno najjače oružje u ovoj bobi, a Tatjana se danas oseća odlično. Aktivna je sa svoje dve devojčice, a svakog trećeg petka ide na terapije, koje kod nje imaju veoma mali segment nus pojava. Bolest je sada u remisiji, pri čemu se metastaza na jetri u međuvremenu povukla, dok su promene na kostima neaktivne.
Osim što svakog trećeg petka ide na hemoterapiju, izuzetno je disciplinovana i ima svoju posebnu dnevnu rutinu koje se uvek pridržava.
"!Odmah nakon buđenja pijem toplu limunadu, zatim nakon pola sata čaj i doručak (većinom je to ovsena kaša sa divljim borovnicama i ostalim dodacima). Za ručak obično bude povrće, čorbe, potaži ili riba uz obaveznu porciju neke zelene salate. Nakon toga šetnja, pa opet čaj. Poslednji obrok je oko pet-šest sati i to obično bude integralni hleb uz avokado, tofu sir ili batat krompir. Nakon toga jos jedan čaj, i pred spavanje 100 mililitara aloje. Tih stvari se pridržavam u više od 90% slučajeva. Izuzeci su putovanja, slavlja, kao i kontrole koje moraju da se proslave, međutim i tada vodim računa da ne izlazim iz standardnog režima ishrane."
Inspiracija mnogima
S obzirom na ceo preokret života i veliku borbu koja za nju još uvek traje, Tatjana je rešila da sa svima podeli svoje iskustvo, pa putem društvenih mreža govori o svemu kroz šta je prošla i predstavlja pravu motivaciju za svakoga ko prolazi ono što je i ona ili nešto slično.
"Kroz ove četiri godine sam naučila da smiren čovek sa osmehom može da postigne mnogo više nego kada je u panici i strahu. Takođe sam videla koliko zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu da doprinesu zdravlju. Uz to ni malo ne potcenjujem klasičnu medicinu, kojoj sam jako zahvalna. Zaista od srca sam želela da podelim svoje iskustvo i znanje sa ostalim ljudima, pa sam odlučila da na svom Instagram profilu počnem javno da pišem o svom putu izlečenja. Veliki broj pozitivnih komentara na moje objave kao i podrđka koju dobijam od strane pratilaca su za mene jasna potvrda da radim pravu stvar trudeći se da podelim svoja lična iskustva sa njima. Sa verom i sa pozitivnim mislima sve je moguće. Hranite se zdravo, budite fizički aktivni, smejte se, budite pozitivni i ne mislite na bolest. Živite život punim plućima. Ako mogu ja možete i vi!"
