Doktorka za dugovečnost tvrdi da je uspela da podmladi telo za 20 godina: Ovo je njena rutina u koju se kune

Veći deo svog odraslog života, doktorka Alka Patel je terala svoje telo do krajnjih granica: radila je dugačke smene, jela tek poneki keks da ne bi kolabirala i spavala najviše četiri sata noću.

Sa troje dece i uspešnom, ali često stresnom karijerom, doktorka Patel priznala je da nikada nije dovoljno usporila da bi primetila crvene zastavice, odnosno znakove upozorenja da je na ivici sloma.

Muž stomatolog ju je hitno odvezao u bolnicu, nakon što joj je temperatura nastavila da raste preko 38 stepeni, gde je hitno operisana na stomaku, jer su lekari posumnjali na apsces.

Ali ništa nisu pronašli.

Posle mesec dana oporavka u bolnici, doktorka Patel je shvatila da nešto mora da promeni, došlo joj je da je upravo njena dugogodišnja izdržljivost na stres i stalno balansiranje na ivici sagorevanja bila uzrok njenog zdravstvenog kolapsa.

Sada, 14 godina kasnije, sa 53 godine, doktorka Patel je "okrenula sat unazad" i ima impresivnu biološku starost. Starost svojih ćelija dvadesetogodišnjakinje.

"Koliko god zvučalo čudno, nauka pokazuje da možemo da smanjimo svoju starost na merljive načine", rekla je.

"Ja sam dokaz za to. I dok izraz biohaking obično asocira na bogate tehnološke mogule koji žele da žive zauvek, mnoge tehnike koje danas učim svoje klijente kao lekar za dugovečnost su besplatne, traju svega nekoliko minuta i mogu da dodaju decenije životu."

Dodala je: "Vaša biološka starost nije broj koji hrani ego, to je vaša zdravstvena prognoza. Ako je snizimo, možemo živeti duže, sa manje bola, više energije, pokretljivosti i sa manje lekova."

Britanski list "Dejli mejl" preneo je njenu dnevnu rutinu, u kojoj prioritet daje snu, ishrani i fizičkoj aktivnosti za duži i zdraviji život.

Moć dobre rutine

Iako je savetovala pacijentima da spavaju preporučenih 7 do 9 sati noću, doktorka Patel je retko spavala duže od četiri sata, radeći dugo nakon što bi njena deca otišla u krevet.

Danas ima osmišljenu večernju rutinu koja usporava starenje, jer omogućava telu da obnavlja ćelije, dopuni zalihe energije i očisti mozak od toksičnih materija.

Svake večeri u 21:30h podešava alarm koji označava kraj korišćenja ekrana, a sat kasnije ide na spavanje.

Naučnici odavno upozoravaju da treba izbegavati ekrane pre spavanja, jer plava svetlost koju emituju potiskuje melatonin, hormon koji prirodno reguliše ciklus spavanja i budnosti.

Uveče to može signalizirati telu da je vreme da ostane budno, čime se remeti prirodan proces uspavljivanja. Ali stručnjaci takođe upozoravaju da prisilno odlazak u krevet bez ikakve mentalne stimulacije može takođe narušiti san i izazvati nesanicu.

Sat vremena između gašenja televizora i stavljanja telefona na "ne uznemiravaj" stvara idealan period za smirivanje i povećanu proizvodnju melatonina.

Sa knjigom u ruci, doktorka Patel odlazi u krevet mirna i spremna za obnavljajućih 8 sati sna.

Jutro

Doktorka Patel započinje dan sa pet istezanja, svako drži po 50 sekundi, uključujući i vežbu za ravnotežu, poput podizanja na prste dok pere zube.

Studija na 1.700 ljudi starosti 50 do 75 godina pokazala je da oni koji nisu mogli da stoje na jednoj nozi najmanje 10 sekundi imaju 84 odsto veći rizik od smrti u narednih sedam godina.

Ovo čini centralni deo njenog biohakinga, u kojem svoje najčešće trikove rangira brojevima od 1 do 10, sa odgovarajućom aktivnošću ili vremenom, da bi ih bilo lakše uvesti u svakodnevicu, pokazujući da, koliko god da ste zauzeti, uvek možete naći 60 sekundi da "okrenete sat unazad".

Ujutru takođe praktikuje svoj "1 do 10 trik", minut proveden na prirodnom svetlu, zatim 10 sekundi posvećen postavljanju dnevne namere, jer je smisao jedan od ključnih stubova života stogodišnjaka iz "plavih zona".

Tada uzima i prva tri gutljaja vode, što ponavlja na svakih 30 minuta tokom dana, studija je pokazala da osobe sa manjim unosom tečnosti imaju 21 odsto veći rizik od prevremene smrti.

U 10 sati doktorka Patel ima svoj prvi obrok, a ishranu ograničava na osmočasovni prozor kako bi podstakla autofagiju,  prirodni proces obnavljanja ćelija.

Podne

Posle ručka bogatog proteinima i vlaknima, odlazi u šetnju ili na trčanje, a zatim odradi kratku vežbu sa tegovima koje drži ispod radnog stola. Ovo pomaže da se glukoza iz krvi usmeri u mišiće, čime se značajno smanjuje rizik od dijabetesa i održava šećer pod kontrolom.

Takođe menja položaj tela na svaka 90 minuta, naizmenično sedeći i stojeći za stolom, što poboljšava cirkulaciju i zdravlje srca.

Veče

Tada doktorka Patel praktikuje zahvalnost i osvrće se na dan, kako bi smanjila stres i poboljšala kognitivne funkcije, uz sedam sekundi tišine svakih 70 minuta.

"Davanje komplimenata je takođe važno, jer oslobađa hormon vezivanja oksitocin", dodala je.

Pokazano je da oksitocin deluje na iste centre u mozgu kao i fizički bol i da može igrati ulogu u smanjenju upala i osećaja usamljenosti. Nakon toga sledi rana večera, kako bi telu ostalo dovoljno vremena da završi varenje pre odlaska na spavanje.

Ishrana neposredno pred spavanje odavno se povezuje sa probavnim smetnjama, lošim snom i višim skokovima glukoze, a sve to ubrzava proces starenja.