Krastavac je jedna vrlo moćna biljka koja čuva naše zdravlje. Često ga potcenjujemo, smatrajući da zbog obilja vode ne sadrži dovoljno hranljivih sastojaka, ali istina je sasvim drugačija.
Šta se dešava u našem organizmu ako svakog dana jedemo krastavac?
Ova biljka lepe zelene boje definitivno poseduje neke supermoći. U svetu botanike, sa naučne tačke gledišta, krastavac je voće. U kulinarstvu se, pak, koristi kao povrće, jer ga blagi ukus i tekstura čine popularnom namirnicom u slanim jelima.
Kako god da ga doživljavate, krastavac bi trebalo da se nađe na svakoj trpezi, naročito u sezoni, kada postaje obavezan pratilac sočnih, zdravih i osvežavajućih salata. Ova jednogodišnja zeljasta biljka cilindričnog oblika iz porodice bundeva pravi je rezervoar vode, sadrži je čak 97 posto, što znači da svakodnevnim konzumiranjem poboljšavate nivo hidratacije tela. To je veliki plus za zdravlje.
Drugi važan podatak je da krastavac spada u niskokalorične namirnice – samo 12 kalorija u 100 grama. Minimalan je procenat ugljenih hidrata i proteina, ali treba obratiti pažnju na minerale, od kojih je najzastupljeniji kalijum, uz manje količine natrijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma. Plod ima najviše vitamina C, mada ni sadržaj onih iz B i E grupe nije zanemarljiv.
Drugim rečima, krastavac čini čuda u našem telu i nećete pogrešiti ako ga jedete svakog dana, kao salatu, prilog, dodatak jelima. Ukoliko imate problem sa holesterolom, antioksidansi u ovom povrću/voću mogu ga sniziti regulisanjem nivoa lipida u krvi. Takođe, neka jedinjenja podstiču proizvodnju insulina, što je od velike pomoći dijabetičarima.
Zahvaljujući visokom sadržaju vode, krastavac ima udela u hidriranju kože i kose, ali i u stimulaciji proizvodnje urina. Enzimi u njegovom sastavu olakšavaju razlaganje proteina i pozitivno utiču na varenje i metaboličke procese.
Krastavac se pokazao uspešnim i u borbi protiv bakterija i infekcija, naročito onih u ustima, čestih uzročnika lošeg zadaha. Sadrži i minerale poput molibdena i fluora koji sprečavaju nastanak karijesa i obiluje kalcijumom koji učestvuje u građi zuba i kostiju.
Krastavac u službi lepote i zdravlja
Već znate da redovna hidratacija održava kožu zdravom, čistom i čvrstom. Uz redovnu konzumaciju krastavaca otići ćete i korak dalje, jer će poboljšati prirodni sjaj kože, a fisetin, koji takođe ima u sastavu, pomaže u borbi sa prvim znacima starenja, piše Bunte.
Samo 100 grama krastavca pokriva skoro 20 procenata dnevnih potreba za beta-karotenom. Ovaj pigment, prekursor vitamina A, igra značajnu ulogu u očuvanju našeg vida i imunog sistema. U novije vreme otkrivena je još jedna važna supstanca, flavonoid fisetin iz grupe polifenola, koja smiruje upale, čuva zdravlje srca i mozga, a prema nekim istraživanjima mogla bi da uspori i razvoj simptoma kod karcinoma prostate.
I za kraj, vredi poslušati još jedan savet eksperata. Kada vam je telo iscrpljeno i osećate žeđ, najbolje je da je utolite tako što ćete pojesti krastavac. Na taj način unećete neophodnu dozu elektrolita, ali i vitamina K, koji učestvuje u zgrušavanju krvi, održavanju kardiovaskularnog sistema, razvoju kostiju i sintezi proteina.
Stil / Žena
