Den Bjutner stekao je reputaciju proučavajući ishranu i stil života ljudi koji žive u takozvanim "plavim zonama", oblastima u svetu gde ljudi često žive duže od 100 godina.
Bjutner je sugerisao da izbacivanje određenih namirnica iz kuhinje može potencijalno produžiti životni vek. Iako je možda teško odreći se nekih svakodnevnih proizvoda, dugoročne koristi po zdravlje mogle bi biti vredne toga.
Istraživač Den Bjutner detaljno je proučavao stil života u plavim zonama, fokusirajući se na specifične prehrambene i zdravstvene navike koje su prisutne u regionima sveta u kojima ljudi žive znatno duže nego u drugim oblastima. Te životne navike mogu se usvojiti bilo gde u svetu, ali često podrazumevaju da izbacite određenu hranu koja vam se dopada.
Koje su to namirnice koje treba izbaciti?
U nedavnom video snimku, Bjutner je izjavio: "Ne smeta mi ako ponekad izađete i počastite se, ali ovih četiri stvari ne bi trebalo nikada da uđu kroz ulazna vrata vaše kuće." Jedna od prvih stvari koje je zabranio su mesne prerađevine(1).
"Znamo da su povezane sa pojavom raka." Prema "Cancer Research UK", prerađeno i crveno meso (poput šunke, slanine, sušenog mesa i određenih kobasica) povezano je s povećanim rizikom od raka debelog creva, prenosi "Surrey Live".
Hemijske supstance koje se vezuju za meso: nitrati i heterociklični amini, povezani su s većim rizikom od raka creva. Te hemikalije mogu biti prirodno prisutne u mesu, dodaju se tokom obrade ili nastaju tokom termičke pripreme, i mogu oštetiti ćelije creva. Tokom vremena, to nakupljeno oštećenje povećava rizik od razvoja karcinoma.
Smanjivanje količine crvenog ili prerađenog mesa u ishrani jedan je od sigurnih načina da se smanji rizik po zdravlje. Umesto toga, predlažu se namirnice poput: piletine, ćuretine, jaja i biljnih proteina kako bi se obezbedio raznovrstan unos hranljivih materija i održala ravnoteža.
Bjutner je takođe upozorio na konzumaciju slatkiša i zaslađenih napitaka(2 i 3), posebno izdvajajući pića zaslađena šećerom i pakovane slatkiše kao glavne izvore prekomernog unosa rafinisanih šećera. Kako biste odoleli iskušenju, savetuje da ove proizvode uopšte ne držite u kući.
"Ako želite da uživate u tim stvarima, izađite i kupite ih. Nemojte ih imati stalno pri ruci u kući, i videćemo se kad napunite sto godina."
Prekomerni unos šećera poznat je po svom štetnom uticaju na zdravlje i može dovesti do povećanja telesne težine, povišenog rizika od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i problema sa jetrom.
Zamena industrijskih slatkiša svežim ili suvim voćem može zadovoljiti potrebu za slatkim, a istovremeno povećati unos važnih nutrijenata kao što su vlakna, vitamini i minerali. Voće takođe ima manje kalorija u poređenju sa rafinisanim slatkišima, što pomaže u efikasnijem upravljanju telesnom težinom.
Suvo voće može biti dobar izbor za one s izraženom željom za slatkišima. Budući da mu je uklonjena voda, suvo voće je visoko koncentrisano u hranljivim materijama, ali i šećeru, pa je često slađe i kaloričnije od svežeg, zato je važno voditi računa o porcijama.
Pored toga, ovaj stručnjak za dugovečnost savetuje da se oduprete iskušenju slanih grickalica(4) kao što su čips i krekeri. Prekomeran unos soli može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući povišen krvni pritisak, povećan rizik od srčanih bolesti, oštećenje bubrežne funkcije i veće šanse za moždani udar.
Odraslim osobama se preporučuje da ne unose više od 6 grama soli dnevno, što je otprilike jedna ravna kašičica. To uključuje i so koja se prirodno nalazi u hrani, kao i onu koja se dodaje tokom kuvanja ili nakon serviranja.
Pre nego što uvedete bilo kakve veće promene u ishrani, poput uvođenja novih ili eliminacije postojećih namirnica, važno je da se posavetujete s lekarom koji poznaje vašu medicinsku istoriju. On može pomoći da se te promene sprovedu bez rizika po unos esencijalnih nutrijenata.
Stil/Kreni zdravo(Nova)
