Čuvena glumica Rada Đuričin preminula je u 91. godini i bila je veliki majstor srpskog glumišta, kako u pozorištu, tako i na malim ekranima.
Dugi niz godina glumica se borila sa demencijom. Ona je bila pod stalnim nadzorom lekara i primala je odgovarajuću terapiju zbog drugih zdravstvenih problema.
"Kad je Rada primljena u bolnicu rečeno nam je da je zbog oblika demencije i da neko stalno mora da pazi na nju. Donedavno je imala ženu koja ju je čuvala, ali kada joj se stanje pogoršalo, dovedena je u bolnicu, gde je bila pod stalnim nadzorom lekara" priča za Informer izvor blizak slavnoj glumici.
Glumica Vjera Mujović je jako brinula za Radu i u jednom intervjuu itakla da joj je žao i da želi da što pre bude dobro, ali se to, nažalost, nije desilo.
- Ona je godinama bila u bolnici. Nije bila dobro, demencija je uzela pod svoje, ali smo verovali da će njena pozitivna energija učiniti da joj bude bolje - priča Vjera.
Prošlo je nekoliko godine od te njene izjave, ali se Rada nije oporavila, mada je ušla u duboku starost.
I glumac Irfan Mensur, koji je godinama sarađivao sa Radom, svojevremeno joj je slao poruku podrške.
- Rada mi je jedna od najdražih koleginica i glumica. Igrala je u nekoliko predstava koje sam režirao, a jedna od njih je "Primadone", zajedno sa Tanjom Bošković. Rada je jako volela tu predstavu, a poslednju je odigrala pre tri meseca u Crnoj Gori. Nedugo posle toga požalila mi se da se ne oseća dobro - kaže Mensur, koji nije želeo da priča o Radinim zdravstvenim problemima.
Rada Đuričin završila je dva fakulteta, književnost i glumačku akademiju. Na FDU je diplomirala u klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Velimirom Batom Živojinovićem. Dobitnica je nagrade za životno delo Zlatni ćuran. Tokom dugogodišnje karijere glumila je u brojnim filmovima i serijama, među kojima su i "Selo gori, a baba se češlja", "Tajne vinove loze", "Miris kiše na Balkanu", "Vojna akademija" i mnoge druge.
Da li je prvi znak demencije zaboravljanje?
Zaboravnost nije prvi znak bolesti i ako se tokom minimum šest meseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu, najverovatnije nije reč o početnoj demenciji.
Ukoliko se zaboravnost pogoršava i dovodi do problema potrebno je medicinsko ispitivanje.
Demencija može da počne i sa pojavom promena ponašanja koje nije tipično za dotičnu osobu i koje postaje upadljivo za okolinu.
Nekad se prvo javljaju smetnje govora, orijentacije, kontrole pokreta, poremećaj pažnje, mišljenja i drugih funkcija mozga.
Ispitivanje se sastoji od neurološkog i psihijatrijskog pregleda, neruropsiholoških testova, odgovarajućih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga ili magnetne rezonance mozga i drugih analiza prema potrebi.
Veoma je važno odrediti vrstu demencije zbog specifične terapije koja treba da se primeni.
Šta su uzroci demencije?
Demencija nastaje kao posledica različitih bolesti mozga ali i bolesti koje zahvataju i druge organe i tkiva (njih oko 150) koje dovode do gubitka nervnih ćelija (neurona), a kako se ove ćelije praktično ne obnavljaju, kod većine ovih bolesti tokom vremena nastaje pogoršanje u tri navedena domena demencije (kognicija, ponašanje, aktivnosti svakodnevnog života).
Dva najčešća oblika demencije su Alchajmerova bolest i vaskularna demencija.
