U ataru valjevskog sela Donji Taor izbijaju vrela, koja su okarakterisana kao spomenik prirode i smatraju se biserom zapadnog dela naše zemlje. Naime, reč je o Taorskim vrelima podno Povlena i ulivaju se u pritoku Zapadne Morave, reku Skrapež.
Uprkos svojoj lepoti, Taorska vrela su i dalje neotkriveni biser za mnoge turiste, što im daje posebnu draž.
Poznata su po svojim kaskadnim vodopadima, koji se spuštaju niz krečnjačke stene, stvarajući male bazene i brzake kristalno čiste vode. Voda je hladna i bistra, a pejzaž je okružen gustom vegetacijom, što čini ovo mesto idealnim za opuštanje i uživanje u prirodnim lepotama. Vodopadi se formiraju na nekoliko nivoa, sa najvišim delovima gde voda pada s visine od nekoliko metara, stvarajući spektakularne prizore.
Na obalama potoka rastu različite vrste mahovina, paprati i divljih cvetova, dok su okolne šume dom mnogim vrstama ptica i sitnih životinja.
Osim prirodne lepote, Taorska vrela imaju i značajan istorijski i kulturni značaj. U prošlosti su se na ovom području nalazili brojni mlinovi, koji su koristili snagu vode iz vrela za mlevenje žita. Ostaci ovih mlinova i dalje se mogu videti, i predstavljaju svedočanstvo o nekadašnjem životu i radu u ovom kraju.
Mlinovi na Taorskim vrelima su nekada bili centar društvenog života lokalne zajednice, gde su se ljudi okupljali i razmenjivali vesti. Danas, ovi stari mlinovi, iako nefunkcionalni, predstavljaju deo kulturnog nasleđa i privlače ljubitelje istorije i tradicije.
Posebno je zanimljiva činjenica da voda izbija iz pećinskog otvora. Zahvaljujući značajnom talogu bigra na tom području, vrelo tvori brojne slapove i vodopade. Zapravo, u pitanju je akumulacija bigra koja se smatra najvećom u tom delu naše zemlje.
Preporučuje posetiti ih s proleća, jer početkom tog godišnjeg doba Taorska vrela se mogu videti u svoj njihovoj lepoti i snazi.
Šta sve možete videti?
Gradovi Valjevo i Kosjerić se nalaze relativno blizu Taorskih vrela, te ih svakako vredi posetiti. Ne treba propustiti ni planinu Povlen i čuvene Povlenske kugle.
Nedaleko od sela Donji Taor postoji i spomenik heroju Drugog svetskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, Žikici Jovanoviću, koji je istorijski upamćen po nadimku Španac, budući da je uzeo učešće i u Španskom građanskom ratu.
Iako je crkva brvnara u mestu Seča Reka, koje se takođe u okolini Taorskih vrela nalazi, tokom Prvog srpskog ustanka spaljena, na njenim temeljima izgrađena je nova svetinja. Zbilo se to 1812. godine.
Posvećena je Svetom Đorđu i specifična je po Zlatnim dverima, kako se nazivaju vrata izuzetne lepote koja su iz Hercegovine dopremljena. Oko same svetinje mogu se videti i brojni nadgrobni spomenici koji datiraju iz 19. veka.
Sve do 80-ih godina prošloga veka su upravo fotografije Taorskih vrela često korišćene sa ciljem predstavljanja najlepših mesta u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
