Ljudi iz javnog života često se suočavaju s potrebom javnosti da svojom radoznalošću zadiru u njihovu privatnost. Ipak, kada su ti isti ljudi bogati i u svom privatnom svetu, kao i u profesionalnom, granice za radoznale ljude postaju nejasne.
Upravo takav osećaj dobili smo čitajući biografije glumaca koji su ostavili najvećeg traga u seriji "Đekna još nije umrla, a kaće ne znamo".
Ljiljana Kontić se predstavljala kao Gidrina žena
Ljiljana Kontić, pokojna glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je sa ponosom isticala da je žena Dragoljuba Gidre Bojanića, a ne glumica imenom i prezimenom, nije marila ko će šta za nju da kaže, ona je pronašla svoju ulogu.
Za njihove bliske prijatelje, dovoljno je reći "Ljalja i Gidra". Njihova ćerka Jelena. Ljiljana, poznata po pitomim očima i gracioznim pokretima naučenim u baletskoj školi, u jednom intervjuu je priznala da nije strogo odredila da njena Jelena postane balerina.
Ljilja i Gidra su se sreli još na Akademiji. Nakon studija, Ljiljana je radila u pozorištima u Titovom Užicu i Vršcu, pre nego što se vratila u Beograd, gde je postala stalni član Narodnog pozorišta. Gidra je, s druge strane, imao drugačiji put. Završio je školu za preradu mesa i povrća u Kragujevcu, a potom je radio u fabrici konzervi dok je vodio dramsku sekciju. Njegov talenat je ubrzo primećen, što ga je dovelo do upisa na Akademiju u Beogradu, gde je brzo postao član Narodnog pozorišta.
Njegov neosporni talenat učinio ga je jednim od najpoznatijih glumaca u Jugoslaviji. Ljiljana je svojevremeno priznala da je, nakon udaje za Gidru, svesno stavila svoju glumačku karijeru u drugi plan, u interesu porodice. "U našem slučaju, prirodnije je da Gidra ide napred, dok sam ja stala iza njegovih leđa," kaže ona. Njihov brak ne bi opstao da su oboje težili istovremeno velikom uspehu.
Ljiljana je odrasla u Nikšiću, u Crnoj Gori, gde je žena tradicionalno stub kuće. Iako je Gidra često bio odsutan zbog snimanja, veoma je bio vezan za svoju porodicu i redovno se čuo sa suprugom i ćerkom. Čak i kada je bio u inostranstvu, najmanje tri puta dnevno telefonira svojoj porodici.
Dragomir Bojanić se ženio tri puta istom ženom. Sa svojom najvećom ljubavi, koleginicom Ljiljanom Kontić, proveo je 30 godina. Dva puta su se razvodili. Ipak, sve nesporazume pobeđivala je ljubav, pa su se čak tri puta venčavali. Kad su dobili ćerku Jelenu, Gidra je dočekao suprugu i bebu ispred porodilišta s troja kola punih muzičara iz Skadarlije.
Ljiljana Krstić je krila da je glumica
Iako je ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, glumica Ljiljana Krstić je nakon svoje smrti brzo zaboravljena. Tokom blistave glumačke karijere mnogi su primetili njen neosporan talenat, ali uprkos svemu mnogi je ne pamte.
Rođena je 31. oktobra 1919. godine, proslavila se brojnim ulogama na daskama koje život znače, bila prvakinja beogradske pozorišne scene.
Najveći broj uloga odigrala je u "Ateljeu 212", a mnogi su je zapazili u ulozi Joke u kultnoj seriji reditelja Živka Nikolića "Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo”, zatim kao svekrvu u “Petrijinom vencu”, staricu u “Spasitelju” sa Denisom Kvejdom i drugima.
Iako veoma popularna Ljiljana nikada nije isticala da je glumica.
- Ja sam glumica tamo, na sceni, izložena sam očima publike. Tamo se odvija moj život, koji može biti predmet interesovanja javnosti. Oduvek sam mislila da je to dovoljno. Da tu ljudi mogu da saznaju o meni sve što ih zanima, da sami stvore nekakav sud. Izvan scene nisam glumica. Izvan scene, mislila sam, svako interesovanje za mene je nepotrebno. Mnogo sam putovala i nikad, bilo u zemlji ili inostranstvu, dok bih popunjavala neki upitnik u hotelskim recepcijama nije se desilo da u rubrici “zanimanje” napišem da sam glumica. Umesto toga, redovno naznačim: “službenica”. Ali, ne što se stidim svog poziva, ne što mislim da je nedostojno biti u jednoj takvoj profesiji, nego, čini mi se, glumica je nepotrebno isuviše izložena - rekla je Ljiljana za "Yugopapir".
Njeni savremenici i oni koji su je dobro poznavali kažu da je bila skromna i veoma dobar čovek.
- Ljiljana Krstić je jedina naša glumica, a jedna od malobrojnih u svetu, koja u raskošnom buketu životnih uloga, ima ne samo pet već i petnaestak opojnih cvetova. Jednom rečju, Ljiljana Krstić je glumica veća od svoje slave. Razlog: urođena skromnost, preterana i antiglumačka, kao što priliči nesuđenoj pravnici iz porodice intelektualaca – otac dr Marko, filozof i pedagog, majka Desanka učiteljica. Ova knjiga na najlepši način uzdiže sjajnu umetnicu na zasluženi pijedestal. “Pravda je spora, ali…” nastavak i vrapci znaju - napisao je Dušan Mihailović predstavljajući Monografiju o Ljiljani Krstić.
Ljilja je preminula 12. aprila 2001. godine u 82. godini života, a o njoj niko ništa nije znao.
Drago Malović
Mnogi glumci steknu veliku slavu u mlađim danima, onu koja nikad ne prestane, neki za nju rade decenijama, a nekima se veliki uspeh desi u godinama nakon penzije, kao što je to bio slučaj kod crnogorskog velikana Draga Malovića, koji je preminuo sam i zaboravljen.
Malović je postao poznat širom bivše Jugoslavije zahvaljujući seriji "Đekna nije umrla, a kad će ne znamo". Skoro punih 40 godina je radio u pozorištu, sa malim ulogama i pojavljivanjima na filmu, a kada je rešio da zameni daske koje život znače penzijom, stigao je poziv od velikog crnogorskog reditelja Živka Nikolića. Prva glavna uloga, čuvenog Radosava mu se desila u 65. godini.
- Ova serija me je proslavila i izbacila iz anonimnosti. Tu seriju je radio pokojni Živko Nikolić, veliki pozorišni i televizijski režiser, koji je inače dobro poznavao mentalitet crnogorskog čoveka. Živko je, kad se završila serija, rekao da je to najbolje ostvarenje koje je on u životu napravio - ispričao je jednom prilikom ovaj poznati glumac.
Cela Jugoslavija se pitala otkud naziv serije "Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo". Ko je bila Đekna?
- Đekna je ime žene. Kao što ima kod nas u Crnoj Gori postoji ime Jokna, Mikna… Međutim poslije smrti Josipa Broza Tita, sva ona kolebanja koja su se počela dešavati, tumačilo se kao: "Jugoslavija se još nije raspala, a kad će ne znamo". Pogotovo ona scena iz serije kad Radosav kaže: "Ko hoće sa mnom, neka ide za mnom". A svi su kaskali za mnom, neko brže, a neko sporije, jedno po jedno - rekao je Malović.
- Sa fragmentima iz Đekne obišao sam cijelu bivšu Jugoslaviju uzduž i popreko. I pola Evrope. Svuda su me lepo dočekivali. I svi su me zvali samo Radosave, nikada Drago. Sale su bile dupke pune. Išao sam na gostovanja sa guslarima, mađioničarima, narodnim pevačima i pevačicama, sa pesnicima i književnicima. I svud su iščekivali samo Radosava - istakao je glumac.
Drago Malović preminuo je sam u domu za stare
Poslednji put se na javnoj sceni pojavio 2006. u Mostaru, u predstavi "Višnjik" Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja. Imao je više od 80 godina kada je još glumio.
Iako od svoje karijere i glume nije odustajao sve do pozne starosti, Drago je poslednjih godina njegovog života proveo potpuno zaboravljen. Drago Malović umro je u 90. godini, a pre smrti svi nadležni u Crnoj Gori su zaboravili na njega, pa je živeo u staračkom domu u Risnu.
Molio se svetom Vasiliju Ostroškom da umre
Umro je u 90. godini života, a s obzirom da je imao dugovečne roditelje, molio se svecima da ne doživi njihove godine.
- Moj otac je živeo sto dve godine, a ljudi mi kažu da ja treba da živim sto pet. Ne daj Bože i sveti Vasilije Ostroški i svi sveci da doživim tolike godine. Nema potrebe, ostao sam sam i bez supruge, rado bih da ujutru zatvorim oči, a da mi je sva porodica dobro i zdravo, rekao je svojevremeno Malović za Fokuspress, koji je 2014. godine preminuo u Podgorici.
Prazan mu je bio život bez Kose
Radosav je Malovićeva životna priča. Bez Radosava, priznaje, ne može da živi. “Bogomi se moj Draško često ponaša kao Radosav”, govorila je svojevremeno Malovićeva supruga Kosa, koja je čitavog života bila domaćica, dok je njen suprug na “daskama koje život znače” zarađivao za porodicu. “Kao što Crna Gora ima Radosava, tako je Bosna i Hercegovina imala Moma i Uzeira, Rejhana Demirdžića i Rudija Alvađa, koji su bili poznati u celoj Jugoslaviji. Znaš, Koso, u Sarajevu su postojala dva solitera koje su Sarajlije nazvale ’Momo i Uzeir’. Eto, ja sam imao tu čast da glumim lik koji će zauvek ostati zaštitni lik Crnogoraca”, odgovarao je Drago svojoj supruzi. Kosu Vukotić je upoznao 1949. u Nikšiću. “Na korzou sam se ‘slučajno’ sudario sa njom. Pogledala me je malo oštrije, a ja sam se nasmejao. Od tada smo se počeli sastajati i preko nekih prijatelja dopisivati. Bila je prava lepotica”, sa setom priča Malović.
“Nakon četiri godine zabavljanja,1953. smo se venčali. Pokojni Veljko Mandić mi je bio kum.” Drago priznaje da je mnogo voleo Kosu. “Uzajamno smo se voleli. Imam sina i dve ćerke, brojnu unučad, kojima se ponosim.” Samo mesec dana je falilo da proslave zlatnu svadbu. “Baš smo se pred njenu smrt dogovarali da proslavimo zlatnu svadbu. Računali smo da ćemo je dočekati, ali sudbina tako nije htela... Umrla je sedmog februara 2003.” Kada je Kosa umrla, Drago je pustio bradu. Kaže da je ipak morao, na insistiranje dece, da je potkraćuje.
