Potičući iz izuzetno talentovane muzičke porodice, Goca je oduvek bila okružena muzikom i umetnošću. Ipak, njen život i karijeru obeležila je ne samo sopstvena strast prema muzici, već i tragična sudbina njenog brata, Gorana Ipeta Ivandića, legendarnog bubnjara Bijelog dugmeta, čija smrt i danas, tri decenije kasnije, ostaje obavijena velom misterije.
Iako je zvanična verzija događaja tvrdila da je Ipe 12. januara 1994. godine izvršio samoubistvo skokom sa šestog sprata beogradskog hotela Metropol, mnogi su odbili da poveruju u tu priču. Njegova supruga Dragana Ivandić, koja je šest godina delila život sa njim, tvrdila je da nije imao nikakve sklonosti ka samoubistvu.
"Ipe se nije drogirao, niti je pokazivao znakove depresije. Te večeri je otišao u hotel u dobrom raspoloženju, i nikada neću poverovati da je digao ruku na sebe," izjavila je ona u intervjuu za Svedok 1996. godine.
Jedan od srpskih muzičkih menadžera, koji je samo sat vremena nakon tragedije stigao na mesto događaja, izneo je šokantnu tvrdnju: "Ipe se nije ubio. Samo je otvorio vrata pogrešnim osobama u pogrešno vreme." Ove reči samo su dodatno produbile sumnje i rasplamsale teorije zavere o tome šta se zaista dogodilo te kobne noći u Metropolu.
Bubnjar koji je pokretao legendu
Bijelo dugme je bilo mnogo više od benda – bio je fenomen, pokret, simbol jedne epohe. Postigli su ono što je na ovim prostorima malo kome pošlo za rukom: obarali su rekorde u prodaji albuma, održavali spektakularne koncerte širom sveta i stvorili muziku koja je i danas neizbrisiv deo regionalne muzičke scene. No, iza svih tih uspeha, bend je nosio i svoje tragedije – a smrt Gorana Ipeta Ivandića ostavila je neizbrisiv trag.
"Ipe je bio srce Bijelog dugmeta, njegov motor i pokretačka snaga. Njegova mladost, energija i virtuoznost na bubnjevima bile su neponovljive. Kada je ušao u veliku mašineriju rokenrola, ona ga je samlela," izjavio je Robert Bubalo, autor dokumentarca koji se bavio njegovim životom i karijerom. Film je sniman na ključnim mestima koja su oblikovala njegovu priču – Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Varešu, Budimpešti, Beču i Londonu – i pokušao je da da odgovore na pitanja koja godinama muče mnoge: šta se zaista dogodilo Goranu Ipetu Ivandiću?
Dok se istina i dalje nazire negde između priča, sećanja i zvaničnih izveštaja, jedno je sigurno – muzika koju je ostavio iza sebe i danas odjekuje, podsećajući nas na talenat koji je otišao prerano, ali nikada nije zaboravljen.
