Nikola Tesla je umro sam i zaboravljen na Božić 1943. godine u 22:30. Imao je 87 godina, iza sebe stotinu patenata i pronalazaka, ali i velike dugove. Malo ljudi zna da je imao i poslednju želju.
Sahrani ovog velikog genija prisustvovalo je preko 2 000 ljudi. Bilo je tu državnika, javnih ličnosti, nobelovaca, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su se divili geniju čiji su im pronalasci olakšali život.
"Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće", rekao je u oproštajnom govoru Fjorelo La Gvardija, tadašnji gradonačelnik Njujorka.
Komemoraciju je prenosio Radio Njujork, a svi vodeći listovi su objavili tekstove o "odlasku genija".
Kovčeg je bio pokriven američkom i jugoslovenskom zastavom. Po Teslinoj želji, ispratila ga je muzika.
Njegova želja na samrti je bila da ga sahranjuju uz taktove ove dve pesme:
1. Šubertovu kompoziciju "Ave Marija" i,
2. "Tamo daleko".
Tekst ove pesme ide ovako:
Tamo daleko, daleko od mora, Tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveta limun žut, Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko gde cveta beli krin, Tamo su živote dali zajedno otac i sin. Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo gde tiha putuje Morava, Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava. Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad, Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad. Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja, ali sam ponosno klic’o, živela Srbija! ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!
O ovome svedoči zvučni zapis koji je ostao sačuvan do današnjih dana u Njujorškom arhivu. Srpsku pesmu koja je naučnika podsećala na daleku domovinu odsvirao je Teslin prijatelj, violinista Zlatko Balaković u pratnji hora "Slovan". Telo naučnika je posle ovoga kremirano.
Teslin odnos prema religiji
Pored toga što je bio jedan od najvećih naučnika i pronalazača ikada, Nikola Tesla je istraživao i različite duhovne aspekte života.
Njegov odnos prema religiji bio je intrigantan. Iako je odrastao u srpskoj svešteničkoj porodici, kao sin pravoslavnog sveštenika iz Like i odgajan u duhu srpske pravoslavne vere, kasnije je izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj određenoj veroispovesti.
Tesla je izučavao eter, materiju koja, prema njegovim objašnjenjima, postoji kao sredina u kojoj se zbivaju određene prirodne pojave. Njegova vera nije bila ograničena samo na eksperimentalnu fiziku, bavio se i duhovnošću, a Biblija je pozitivno uticala na njega.
U skladu sa svojom čvrstom odbranom naučnih metoda, bio je skeptičan prema religiji i natprirodnim pojavama, a neki ga smatraju ateistom zbog izjava poput: „Mnogi misle da Bog ima svojstva. Nema ih, već samo atribute, a to su naša sopstvena dela”.
Priznavao je, međutim, dar mentalne moći koji dolazi od „Božanskog bića”.
Za Teslu, mentalna komponenta bila je povezana sa željom za saznanjem. Njegova lična filozofija naginjala je jedinstvu i celini, nešto slično budističkim principima. Često je govorio o povezanosti svih pojedinaca, upoređujući ih sa zvezdama na nebu.
U skladu sa njegovim ekscentričnostima, činilo se da Tesla odbacuje bilo koju određenu religiju, više naginjući opštim i panteističkim tumačenjima. „Iako nisam vernik u ortodoksnom smislu, cenim religiju, jer svaki pojedinac treba da ima neki ideal - verski, umetnički, naučni ili humanitarni - da bi dao značaj svom životu”, rekao je jednom prilikom.
Teslin pepeo
Tesla je verovao da smrt ne postoji i da se ljudska energija pretvara u svetlost. Zato mnogi smatraju da je Tesla verovao u vaskrsenje mrtvih.
Prema hrišćanskom učenju, telo mora da bude sahranjeno celo kako bi došlo do vaskrsenja. Kremacija nije u skladu s tim učenjem. Tesla je kremiran, ali nema dokaza da je to bilo dobrovoljno, pa ovo pitanje ostaje otvoreno.
Pošto Crkva ne toleriše kremaciju, ovo je jedan od razloga zašto, iako je postojala inicijativa, urna sa Teslinim pepelom nije preneta u hram Svetog Save na Vračaru.
„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost”, reči su Nikole Tesle.
Tesla je živeo u vreme svetskog nasilja i razaranja, svedočeći raspadu svoje domovine nakon Prvog svetskog rata i početkom Drugog svetskog rata. Politička situacija podstakla je njegovu opsesiju mirom i ljudskim jedinstvom. Verovao je da univerzalno prosvetljenje može dovesti do trajnog mira.
