Ponekad se ljudi previše zaigraju života. Ozbiljno udubljeni u kamate, procente, rate i kredite zaborave na svog kućnog ljubimca Sreću. I ona odšeta, udalji se toliko, da vlasnici ne mogu dobro da se sete koje je boje bila. Nakon nekog vremena, većina odustane od potrage i prihvati život u izmaglici. Oni uporni prekopaju ulicu, kvart, grad, pa celu zemlju. I kada se umore, vrate se kući. Uplašena Sreća čeka ih u najskrivenijem kutku i veselo maše repom. Pored nje mirno leži San, povodac koji nikad ne smemo da zaboravimo.
Snaga koju je Fred Aster crpio iz svoje mašte pobedila je stvarnost i učinila ga jednim od najvećih plesača 20. veka. “Ples je skriveni jezik duše”, rekla je Marta Grejam, a Frederik Austerlic , rođen 10. maja 1899, “propričao” je već u petoj godini. Zajedno sa starijom sestrom Adel, budući virtuoz nastupao je sve do njenog venčanja 1932. godine.
Adel je, osim po plesu, bila poznata po sjajnom smislu za humor
Iako klasična lepota nije bila njihov adut, Fred i Adel bili su jedan od najskladnijih parova svog vremena. Komplikovane koreografije i fizički zahtevne korake pretapali su u gracioznost i eleganciju, a višesatne vežbe pokrivali su osmehom. 1917. godine popeli su se stepenicu više i nastupili na Brodveju. Pohvale su stizale sa svih strana, ali Fred je želeo da se oproba na velikom platnu.
Prvi pokušaj bio je razočaravajući: “Ne ume da peva. Ne ume da glumi. Proćelav. Pomalo pleše.” Ne dopuštajući da se san poput maslačka rasprši na najmanjem vetru, večiti perfekcionista je nastavio da se trudi. Raskid partnerstva sa Adel još jednom je potresao njegov svet, ali za odustajanje nije bilo mesta. Holivud je čekao da bude osvojen. Ovaj put Fred se najpre izborio za manju ulogu, da bi u filmu “Let za Rio” sarađivao sa Džindžer Rodžers , partnerkom sa kojom je kasnije glumio u nekoliko filmova, između ostalih “Veseli razvod” i “Hoćemo li plesati”. Iako je rekao da nakon Adel ne želi teret partnerstva, bilo je jasno da je pronašao svoju razigranu srodnu dušu.
Ketrin Hepbern je za njih rekla: “Fred je Džindžer davao eleganciju, a Džindžer je Fredu davala seksepil”
Osim Džindžer, među lepoticama koje su imale priliku da plešu sa Fredom, našle su se i Džudi Garland, Rita Hejvort, Lesli Keroni Odri Hepbern.
Sa Odri Hepbern glumio je u filmu “Smešno lice”
Kako su se uloge proređivale, Fred je svoje umetničke apetite nastavio da zadovoljava na televiziji. Požrtvovanost, inovativnost, trud i talenat krunu su dobili 1981. godine. Američki filmski institut dodelio mu je nagradu za životno delo.
Fred je osim kao sjajan plesač i glumac ostao upamćen i kao čovek sa neverovantim osećajem za stil. Bio je ikona stila, čak i u poznijem životnom dobu, prepoznatjiv po šeširima, beloj kravati, i pingvin sakou koji je prezirao da nosi. Uživao je najviše u lepršavim odelima i sportskim jaknama, košuljama u raznim bojama.
Fred Aster je oženio tada dvadesetpetogodišnju Filis Poter, naslednicu iz visokog društva Njujorka, iako su se njgova majka i sestra protivile tom braku.
Filis je izgubila bitku sa rakom pluća u dobi od samo 46. godina, a sa Asterom je provela neverovatnih dvadeset godina. Aster je nakon njene smrti bio slomljen.
Filis je u brak ušla sa jednim detetom, a u braku sa Asterom dobili su još dvoje.
Aster je nakon gubitka suprige retko viđen u Holivudu. Posvetio je svoje vreme deci i svojim hobijima - trkama konjima, sviranje bubnjeva, pisanje pesama i igranju golfa.
Bio je bizak prijatelj sa Klerk Gejblom i Gregorijem Pekom.
Bio je u sjajnoj formi do svojim osamdesetih godina.
24. juna.1980. godine se ponovo oženio i to kada je napunio 81. godinu. Robim Smit je od njega bila mlađa 45 godina, bila je poznata u visokom društvu čiji status je zapečatila prvo brakom sa jednim od Vanderbiltovih sinova i kasnije Asterom. Čak se pojavila i na nekoliko naslovnih stranica poznatih američkih magazina.
Njegov život nikada nije dospeo na veliko platno, što je danas retko, kada je velikan njegovog kalibra u pitanju. Nikada nije na tako nešto pristao iako su mu nudili puno puta nezamislive cifre. "Koliko god da mi ponude - a ponude dolaze stalno - neću se prodati", rekao je jednom.
“Vrhunski plesač”, kako ga je nazvao predsednik Regan preminuo je 22. juna 1987. godine u Kaliforniji, a iza sebe ostavio ideju da je svaki put moguće preći, samo ako se ne skida pogled sa cilja.
