Poslednji je dan aprila 1994. godine, višestruki svetski prvak Ajrton Sena sa zanimanjem prati borbu za startne pozicije na sutrašnjoj trci u italijanskoj Imoli. Trka koja bi trebalo da bude početak promene u nikad gorem startu sezone popularnog Brazilca. Naime, nakon što je iz Meklarena prešao u Vilijams, Sena je prešao i na novi motor na koji se žalio od prvog dana.
„Nelagodno se osećam u bolidu…Nemam poverenja u karakteristike ovog bolida. To mi stvara napetost i stres pri vožnji“, komentarisao je Sena novi bolid početkom 1994. godine, a to će ponavljati iz trke u trku. Nezadovoljstvo bolidom osetiće se i u bodovnom poretku gde Ajrton nakon dve trke nije imao ni jedan jedini bod i to zato što nije uspevao da završi trku.
Treća trka sezone, upravo ova u Imoli, trebalo bi da bude prekretnica. Sena je odradio dobar trening i sa mehaničarima Vilijamsa priprema bolid za trku zadovoljan svojim ranije postignutim vremenom. Ulazi u boks, a pogled mu pada na maleni monitor na kojem se prikazuju vozači koji su još uvek na stazi.
„Oh, shit“, promrmljao je Sena gledajući prizor na malom zaobljenom televizoru. Je li rekao baš „Oh, shit“ teško je potvrditi iako tako izgleda. Doduše, kao Brazilac i nema razloga da tiho psuje na engleskom, ali za ovakve priče u američkim filmovima obavezno ide upravo „Oh, shit“. Dobar je to opis drame koja se odvijala na stazi. Naime, za vreme kvalifikacija vozač Simteka Roland Racenberger zabio se u zid, a bolid mu se raspao u hiljadu komada. U trenucima dok je Sena gledao snimk Ratcebergove nesreće, nesrećni Austrijanac već je bio u bolnici i prve prognoze nisu bile dobre. Možda je to takva priča, znate ono, drame radi, ali na Seninom licu teško je ne primetiti grč dok gleda nesreću kolege vozača.
A iskusnom Brazilcu Ratcenbergova nesreća samo je nastavak groznog vikenda. Dan ranije, u petak, mladi Senin miljenik, talentovani vozač Jordana, Rubens Barikelo za vreme treninga izleteo je sa staze i završio u bolnici. Čuvši to preko radio veze, Sena je istog časa napustio bolid, oglušio se o zabranu posete, preskočivši ogradu bolnice kao u nekom tinejdžerskom filmu, došao u njegovu sobu i čekao da se njegov mladi sunarodnik probudi.
Duboko u sebi, nakon druge nesreće u dva dana, Sena je bio slomljen. Nesreće su ga podsetile kakvim se opasnim sportom bavi, a onda je usledio novi šok. Sid Vatkins, Senin dobar prijatelj i neurohirurg, obavestio ga je da su Ratcembergove povrede ipak bile preteške i doktori nisu mogli da učine ništa da ga spasu. Shvativši u kakvom je stanju Sena, reći će kasnije će kasnije, nagovarao ga je da se ne trka. I pritom nije mislio na Imolu. Mislio je uopšte pa ga je pozvao da zajedno odu negde da love ribu. Sena je odbio.
Trke su ipak bile njegov život.
Nakon razgovora sa Sidom, vratio se u garažu gde je pao na pod i zaplakao. Mehaničari su bili u nedoumici. Nisu znali je li Sena uopšte sposoban da vozi sutrašnju trku. Ipak, prespavao je noć i uspeo nekako da se smiri.
Nedjelja jutro. Nekoliko sati ostalo je do trke u Imoli. Sena je odvozao probni krug, a zatim, na iznenađenje mnogih, pola sata sedeo s dugogodišnjim ljutim rivalom, Alanom Prustom moleći ga da mu pomogne u lobiranju za poboljšanje sigurnosnih uslova u Formuli 1.
Prost mu je ponudio pomoć rekavši da će se naći i detaljnije razgovarati pre Velike nagrade Monaka. Isti je zahtev izneo i na redovnom sastanku sa svim vozačima pred samu trku, a Niki Lauda, tada već legenda sporta, predložio je da upravo Sena bude taj koji će voditi borbu za sigurnost.
Glavni događaj tog dugog vikenda mogao je da počne. Sena se smestio bolid na prvo mesto ostvareno na treningu i čekao znak za početak. Odmah u prvom krugu došlo je do nesreće, izletili su Pedro Lami i Lehto.Nakon provere staze, Seni je iz boksa javljeno da se trka nastavlja pod normalnim uslovima.
Vozio se sedmi krug kada je legendarni britanski komentator Marej Voker, koji se osamdesetih proslavio u zajedničkim komentatorskim performansima s Džejmsom Hantom (legendarnim vozačem čiju priču možete videti u odličnom filmu "Rush"), više iznenađeno nego preplašeno prokomentarisao: „I Sena, Sena se pridružuje Pedru Lamiju i Lehtu… Šta se dogodilo tamo, nemam pojma…Sena je još uvek u bolidu...“
Bila je to jedna od onih nesreća koje se dogode više manje u svakoj trci Formule 1. Osim što nije bilo baš tako…
Prve godine
Sena je rođen 21. marta 1960. godine u Sao Paulu. Ono što je netipično kada čitate biografije poznatih Brazilaca je činjenica da je Ajrton rođen u bogatoj porodici. Možda je netipično, ali je sasvim logično. Nije da se talenat za vožnju Formule 1 može spaziti jurnjavom lopte po ulici.
Ajerton je bio srednje dete bogatog brazilskog zemljoposednika i industrijalca, Miltona Silve i njegove žene Neide Sena da Silve, Brazilke italijanskih korena. Detinjstvo je proveo sa starijom sestrom Vivijen i mlađim bratom Leonardom.
U svet automobilizma uvukao ga je otac, zaljubljenik u auto sport. Još kao vrlo mali dečak, Sena je oko kuće vozikao razna motorna vozila. U svet kartinga ušao je kada je napunio 13 godina, kada mu je to zakon dopustio.
Kada je napunio 17 godina osvojio je Južnoameričko karting prvenstvo, a iako učestvuje i na svetskim karting prvenstvima, nikada ih ne osvaja. Ipak, znatno nadmoćan u svojoj kategoriji, shvata da je vreme da se oprosti s Južnom Amerikom.
Sena osvaja Evropu
Sena je u Evropu stigao 1981. godine i kao debitant osvojio Formula Ford takmičenje. Iako neverovatno talentovan, tada još nije mislio da će automoto sport biti njegov život. Na kraju odlične sezone, pritisnut od strane roditelja da se uhvati porodičnog posla, a ne vožnje u krug, Sena se vraća u Brazil. Ipak, pre nego što će se zauvek vratiti kući, ponuđeno mu je da se trka u Formula Ford 2000 takmičenju. “Hajde”, valjda je mislio, “novac nije neki, ali dovoljno je za početak”. Kao i mnogo puta u životu, odlučio je da se kocka i prihvatio ponudu. Vraća se u Evropu, ovaj put sa rezervisanom podrškom bogatih roditelja te uzima majčino prezime Sena zbog činjenice da je veliki broj Brazilaca u Evropi nosilo prezime Silva.
Pod imenom Sena, prvi put osvaja naslov naredne 1982. godine, a već sledeće godine u neizvesnoj borbi osvaja i prvenstvo u "British Formuli Three", tradicionalno poslednjoj stepenici pred ulazak među najveće.
FORMULA 1
Karijeru vozača Formule 1, Sena je počeo u maloj momčadi nespretna imena Toleman, a svoje prve bodove osvojio je 7. aprila 1984. godine na Velikoj nagradi Južnoafričke Republike. Ipak, pravo umeće pokazaće na Velikoj nagradi Monaka. Sena je startovao trinaesti, a trka je bila obeležena ogromnim pljuskovima. Ko makar površno prati Formuli 1, zna da je staza u Monaku poznata kao potpuno nemoguća za preticanje i po suvom, a kamoli po kiši. Ne i Seni koji će zbog neverovatne hrabrosti na kiši, koja se često graničila s ludošću, dobiti nadimak “kišni čovek”.
Tog aprila počela je legenda o Seni. Po nemogućim uslovima prestigao je većinu vozača, uključujući Nikija Laudu, izbio na drugo mesto nadoknadivši ogroman zaostatak za prvoplasiranim Alanom Prostom kojem je pobeda trebala da potvrdi titulu svetskog prvaka. Ipak, na žalost Sene, ali i Prosta, trka nije odvožena do kraja zbog vremena, a bodovi su prepolovljeni. Prostu je to značilo gubitak naslova, a Seni i nije baš puno značilo. Osim što je možda mogao biti i prvi. Ipak, sve u svemu, bilo je to njegovo prvo postolje i prvi put da je Ajrton naslutio da je u stanju da napravi velike stvari u elitnom razredu.
Znao je to i Džejms Hant, komentator na toj trci i prvak iz 1976. godine. Upravo je on milionima gledaoca, iznenađenih vožnjom po kiši luđaka iz Brazila nagovestio da je nova zvezda rođena.
Sledeće godine, Sena postaje član Lotusa, a njegov prelazak pratila je kontroverza jer su se pojavile glasine da je Brazilac morao da otkupi svoj ugovor kako bi napustio tim Tolemana. Tu će Sena ostvariti prvu pobedu u F1 karijeri, 21. aprila 1985. na stazi Estoril u Portugalu. U sledećoj sezonu završiće na četvrtom mestu iz razloga jer se Lotusov bolid često kvario. Niti 1987. godine Sena neće pokazati svu raskoš svog talenta. Iako će jedno vreme biti vodeći u ukupnom poretku, te 1987. godine sezonu završava na trećem mestu.
Rivalitet sa Prostom
Godine 1988. Sena prelazi u Meklaren gde će provesti sledećih nekoliko sezona. Po dolasku, postaje drugi vozač Meklarenovog tima, iza Alana Prosta, a njih dvojica sledećih nekoliko godina će režirati najveći rivalitet u istoriji, ne Formule 1, nego moguće i bilo kog drugog sporta.
Činjenica što su bili deo istog tima malo je značila i jednom i drugom, a njihovi obračuni na stazi često su bili popraćeni verbalnim provokacijama van staze. Od 16 trke sezone 1988. godine , Sena i Prost zajedno su uzeli njih 15. Titulu svetskog prvaka po prvi put u životu te sezone odnio je Sena, ali nad tom titulom ostao je gorak ukus zbog činjenice da je Prost u sezoni skupio više bodova, ali, zbog čudnog FIA-inog načina bodovanja ostao je bez naslova.
Sedeće, 1989. godine, rivalitet između Prosta i Sene je dodatno eskalirao, a vrhunac je bila Velika nagrada Nemačke, jedna od najdramatičnijih tkra u istoriji Formule, koju je Ajrton osvojio. Drama se nastavila i dalje u sezoni, a vrhunac je bio incident u japanskoj Suzuki, oko kojeg se i danas lome koplja, a nakon kojeg je Prost postao svetski prvak. Naime, Sena je sve vreme napadao Prosta, koji je bio na prvom mestu. U jednom trenutku Sena je odlučio da ga pretekne, a kao rezultat toga, obojica su završili u pesku zbog kontroverzne Prostove odluke da timskom kolegi, koji ga je već napola bio prešao, prepreči put. Naime, Prostu je za osvajanje titule bilo dovoljno da Sena ne osvoji bodove i danas mnogi smatraju kako je sudar izazvao namerno, iako ovaj to nikad nije priznao.
Nikada nije točno utvrđeno ko je kriv za ispadanje. Činjenice pokazuju da je Prost lagano krenuo prema Seni što je prouzrokovalo ispadanje obojice van staze, ali Sena, iako je bio u unutrašnjem delu krivine, nije bio ispred Prosta. Nastavak trke bio je infarktan; Sena je dospeo do boksa i uspeo da zameni prednje gume, vratio se u trku, preuzeo vođstvo i na kraju pobedio u trci. Ali, FIA mu je oduzela svih deset bodova iz te trke zbog činjenice da je nakon nesreće presekao šikanu na nedozvoljen način. Zbog desetak metara, procenila je i ranije Prostu sklona FIA, Sena je ostao bez titule.
Ipak, Brazilac na osvetu nije trebalo puno da čeka. Sledeće, 1990. godine, oba su vozača na istu stazu došla, ali u zamenjenim pozicijama. Ovog puta Sena će biti prvi ukoliko oba vozača ispadnu iz trke.
Sena je bio najbrži na treningu, ali i nije bio preterano srećan zbog toga jer se pole position nalazio se na prljavoj i automatski sporijoj strani staze. A njegova frustracija je bila tim veća jer mu je pre treninga saopštena odluka da će se pole glavna pozicija ipak nalaziti na čistoj, levoj strani, staze da bi FIA kasnije ipak vratila početno mesto na desnu stranu. Na samom startu trke Prost je odmah preuzeo vođstvo, ali Sena mu nije dopustio da daleko odmakne. Već na prvom sledećem zavoju dvojac se sudario. Telemetrija je pokazala da Sena nije imao nameru da koči što se zavoj više približavao, za razliku od Prosta, za kojeg se pokazalo da je ipak lagano usporio. Oba vozača su odustala iz trke zbog štete pretrpljene u sudaru, što je značilo da Sena osvaja titulu Svetskoga prvaka.
Sena će u svetu Formule 1 ostati upamćen kao jedan od najharizmatičnijih i napozitivnijih likova, ali u odnosu s Prostom pokazivao se negativan aspekt njegove ličnosti. Da ne bude zabune, nije ni Prost bio anđeo, daleko od toga, ali Senina želja za dominacijom i nepoštovanje timskog suvozača loše su se odrazili kako na Meklaren tako i na samog Senu. Dok se on u sezoni 1992. natezao s Prostom, Vilijams ih je potpuno nadigrao, a prvakom je postao Najdžel Mansel prekinuvši tako Senin niz od dve uzastopne pobedničke godine, kao i Meklarenov niz od četiri šampionske godine.
(Ne)prijateljstvo Sene i Prosta donekle se završilo Prostovim prelaskom u Vilijams 1993. godine, a ugovor je sadržao posebnu klauzulu kojom se, dok je Prost tamo, zabranjuje dolazak Sene.
Sena se pre sezone 1993. godine našao u neizvesnoj situaciji jer nije potpisao ni za jedan tim. Ipak, pristao je da vozi za Meklaren, ali ne pod ugovorom, nego "od trke do trke" što mu je donosilo vrtoglavih milion dolara po trci, ali nakon odličnog starta sezone, ugovor je ipak produžio na celu sezonu.
Ipak, Meklarenov motor je bio poprilično limitiran, a Prost u nadmoćnom Vilijamsu je znao to da iskoristi. Uprkos odličnoj sezoni Sene, Prost je uzeo još jednu titulu. Trka u Australiji se te godine vozila po neverovatno teškim uslovima i kiši, a kišnom je čoveku, kako je već odavno bio nadimak Ajrtonu Seni, donela poslednju pobedu u sezoni. I u životu.
Poslednja vožnja
S obzirom na objektivno lošiji Meklarenov bolid, sezona 1993. godine može se okarakterisirati jako dobrom. Vilijamsovom bolidu prednost je doneo novi sistem kontrole proklizavanja, koji je, zbog neverovatne nadmoći, već 1994. godine zabranjen, a upravo je te godine Sena potpisao za Vilijams. Zbog novih pravila, tim je bio prisiljen da pravi velike promene na bolidu i sada je njihova jurilica bila lošija od drugih tako da je početak sezone bio obeležen stalnim ispadanjima i zaostatkom za vodećim Benetonom, timom u kome je briljirao mladi Majkl Šumaher.
Zapravo, bio je toliko nadmoćan da je Sena otvoreno govorio da Beneton nastavlja da koristi sistem za kontrolu proklizavanja. Optužbe nikada nisu dokazane, a vreme će pokazati da Majkl Šumaher ipak nije bio loš vozač. Baš superotno.
Vozio se sedmi krug trke u Imoli, a legendarni britanski komentator Marej Voker komentarisao je pet krugova potrošenih na bezbednost bolida kada je Sena ulazio u krivinu Tamburelo. Kasnija analiza pokazaće da je Sena u krivinu ušao s 310 kilometara na sat, a u nezaštićeni deo ograde zabio se sa 228. Ipak, uprkos brzini, nesreća zapravo nije izgledala preterano opasno. Ali, Sena nije ustajao iz bolida i na licima prisutnih mogla je da se oseti nervoza. Trka je prekinuta, a milioni ljudi širom sveta gledali su višestrukog svetskog prvaka kako nepomično sedi u bolidu. U jednom trenutku Sena je mrdnuo glavom, mnogima je laknulo, ali bio je to samo lažni trenutak nade. Dok su prema bolidu jurili lekari hitne pomoći, postajalo je sve jasnije da se na Imoli dogodilo nešto strašno.
Senin prijatelj i doktor, Sid Votkins, isti onaj koji ga je nekoliko sati ranije nagovarao da se ostavi Formule svedočio je poslednjim ovozemaljskim trenucima prijatelja: „Izgledao je beživotno. Podigao sam mu kapke i pregledom zenica utvrdio da je pretrpeo ogromnu povredu mozga. Izvukli smo ga iz kokpita i položili na zemlju. Nakon što smo to učinili, izdahnuo je i, iako nisam religiozan, osetio sam da mu je duša otišla iz tela u tom trenutku.“
Ajerton Sena umro je u svom bolidu, ostavivši u šoku celi svet. Kasnije se ustanovilo, uvek to tako bude, da se u ovom fatalnom sudaru poklopilo mnogo nesrećnih okolnosti. Da je udario samo 5 centimetara dalje, verovatno bi samo ustao, odšetao od bolida i proklinjao svoju odluku da se pridruži Vilijamsu.
Gospodar Monaka, kišni čovek, čovek sa do tada najviše osvojenih trka u istoriji (65 prvih startnih pozicija iz 161 trke) tog je vikenda celi svet zavio u crno. Imao je samo 34 godine.
O Seni je snimljeno nekoliko dokumentaraca, a ovde jednostavno više nema mesta da se više približi Senin privatni život, njegova briga za sunarodnike koji su ga obožavali, njegov šarmerski odnos prema ženama, kao ni njegov spiritualni doživljaj Boga.
Ali, ono što je bitno naglasiti je da njegova smrt ipak nije bila uzaludna. Ono što je započeo tog vikenda u Imoli, moleći mrskog Prosta da mu pomogne da izbore bolje uslove za vozače, što zbog časti prema poginulom kolegi, što iz potrebe, nastavili su drugi, a sigurnost vozača postala je glavna preokupacija vođstva Formule 1 od tada pa nadalje.
Nakon Sene više niko nije poginuo na trkama Formule 1.
Da li je bio najveći?
Godine koje će uslediti izbaciće neke nove vozače. Spomenuti Majkl Šumaher (koji se ironijom sudbine i sam bori za život nakon teške moždane traume) oboriće više manje sve Senine rekorde i uzeti titula kao niko pre njega. Ipak, niko nikada neće prikazati onakvu harizmu koja je krasila Senu gde god se pojavio. Nikad Formula 1 nije videla niti približan rivalitet niti fanatizam kojim su se, na i oko staze, godinama razbacivali Prost i Sena, a kada pogledate dokumentarac “Sena” iz 2010. godine videćete da niko nikada s toliko žara nije govorio o sportu kao što je Sena govorio o Formuli.
