Dragoljub Gula Milosavljević, neretko nazvan kao čuveni epizodista, iako nije imao mnogo glavnih uloga, ostavio je vrlo autentičan trag u jugoslovenskoj kinematografiji. Naime, bilo mu je dovoljno samo nekoliko reči u kadru i da napravi antologijsku scenu. Od malena je pokazivao talenat, a dugo je radio kod oca u krojačkoj radnji. Međutim, njegov dar bio je toliko očigledan kada je stao na daske koje život znače, te je gluma, zapravo, postala njegov život. U taj svet ušao je kao petanestogodišnjak u putujućoj pozorišnoj grupi „Prendić”.
Rođen je u Petrovcu na Mlavi 1923. godine u zanatskoj porodici. U rodnom mestu završava osnovnu, a potom i srednju Zanatsko-trgovačku školu.
Za vreme školovanja učestvovao je na recitatorskim priredbama, pisao pesme i igrao u amaterskim pozorištima. Završio je državnu pozorišnu školu u Novom Sadu 1951. godine, kada postaje stalni član Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Od 1969. godine prelazi u Beograd u Jugoslovensko dramsko pozorište, gde ostaje dve decenije do svog penzionisanja. Iako je bio vezan za prestonicu zbog posla, uvek se vraćaju svojoj Mlavi sve do smrti 2005. godine.
Iako je uglavnom igrao uloge tihih i nesnalažljivih likova, u privatnom životu Gula je bio pravi šarmer, govorila je njegova supruga Nađa, profesorka istorije.
Njegova karijera je trajala od 1958. do 1997. godine, a igrao je u 75 ostvarenja, a pamtimo ga po legendarnim ulogama u projektima: "Gospođa ministarka", "Boj na Kosovu", "Diplomci", "Kamiondžije", "Salaš u Malom ritu", "Vruć vetar", "Balkan ekspres 2", "Više od igre", "Vampiri su među nama", "Gospođa Ministarka", "Druga Žikina Dinastija", "Maratonci trče počasni krug", "500 kada", "Sumnjivo lice", "Underground".
I ćerka poznata glumica
Malo ko zna da je ćerka čuvenog jugoslovenskog glumca prelepa Vladica Milosavljević, koja je sve očaravala lepotom kada se pojavila prvi put na sceni. Međutim, u početku je izostala podrška oca, jer je sumnjao u njen talenat. Odvraćao je da od želje da joj gluma bude životni poziv, ističući da je vrlo teška i neizvesna profesija.
Ali, Vladica je slušala svoje srce i oca je već prilikom prve dobijene uloge demantovala. Profesionalnu karijeru započela je 1980. rolom u TV seriji "Stan".
U jeku popularnosti poptuno se povukla, a razlozi su bili rat, a sa druge strane, brak i majčinstvo. Vladislava je majka dvojice sinova, Mihajla i Gavrila, a udata je za Aleksandra.
Nakon pauze od nekoliko godina, vratila se na pozornicu i filmsko platno. Ipak, tri godine nije igrala u svom matičnom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jer kako su joj saopštili "nije bilo uloga", pa joj je smanjena plata.
Iako je na sceni više od tri decenije, Vladislava je pre nekoliko godina u intervjuu za "Politiku" priznala da se i dalje trese od straha pre nego što izađe pred publiku.
- Uvek se, pri izlasku na scenu, tresem od straha da bih se, potom, osećala moćno. I to je ta sprega između onoga što nosim u sebi i onoga što se na meni vidi. To je pozitivna trema, valjda. Posle toga dajem publici sve najbolje od sebe. I to mi je uzbudljivo - rekla je čuvena glumica.
Ona ima na desetine uspešnih filmskih i televizijskih uloga. I ona je poput oca igrala u veoma zapaženim ostvarenjima, poput filmova "Variole vera" i "Ivan". Podjednako je zapažena i originalna u svom glumačkom izrazu, posle uloge Živane u filmu Juga Radivojevića "Igra u tami".
Predstava "Hamlet" napravila je veliki zaokret u njenom životu.
- Završila sam dizajnersku školu, grafiku. Ali, tog leta sam u Dubrovniku gledala „Hamleta” u režiji Dina Radojevića. To je bilo sedamdeset i neke. I tada sam, umesto na Akademiji za primenjenu umetnost, položila prijemni ispit na Akademiji za glumu. Ali, kasno sam počela da uživam u ovom poslu. Dovodio me je i do stresa i do nekih čari, jer to je adrenalinska profesija.
Osvrnula se i na to koliko je zaista ambiciozna.
- To me je, osamdesetih godina u Njujorku, pitao i Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Kazala sam mu da samo na prvi pogled nisam ambiciozna. Kad imam projekat ja sam više nego ambiciozna. Mogla sam tada da ostanem u Americi, ali zašto, u Jugoslaviji se živelo solidno i mnogo i kvalitetno radilo. Komunisti su očigledno više cenili kulturu. Nisu neprestano smanjivali budžet kulturi - rekla je za "Politiku".
Kada dobije ulogu, skroz joj se prepušta.
- Kad dobijem ono što hoću, ulogu koja mi potpuno odgovara, u nju ulazim sa velikom količinom ljubavi, energije i rešenošću da od sebe svaki put tražim sve više. Ubija me rođeni perfekcionizam i činjenica da se predstave spremaju sve kraće. Moj stav je hrišćanski: prema ljudima se ponašam onako kako želim da se oni prema meni ponašaju. Ali, mene nosi unutrašnja potraga. Ja od nje i živim. Nekad mislim da i ne živim od spoljnog sveta, nego od onog što je u meni, što je moja ilegala. To je moj unutrašnji život, koji se preliva na ovo što je spolja. Mislim da je ta sprega vrlo važna za umetnike.
Čuvena intimna scena
Vladici je veliku popularnost doneo film "Samo jednom se ljubi". Scene iz kultnog ostvarenja koji je režirao Rajko Grlić, u kojem sa Mikijem Manojlovićem voie ljubav, mnogi smatraju najboljim erotskim scenama jugoslovenske kinematografije.
- Tad je bila neka pomama svlačenja glumica, toga je bilo previše. Meni je izbačena najbolja scena: striptiz koji sam tri dana radila. Bila je dosta uvrnuta, manje erotska, više nabijena nekom ludom emocijom. Grlić se uplašio da će se dobiti utisak kako se glavni lik ubio zbog ribe, a ne zbog svoje političke neprilagođenosti - svojevremno je Vladica ispričala.
