Preliminarni rezultati nove studije ukazuju na to da je nedovoljna konzumacija voća i povrća godišnje u svetu odgovorna za više od dva miliona smrtnih slučajeva od posledica kardiovaskularnih bolesti!
Naučnici koji su sproveli studiju procenili su da se otprilike svaka sedma smrt od posledica kardiovaskularnih bolesti može pripisati nekonzumiranju dovoljne količine voća, a svaka dvanaesta nekonzumiranju dovoljno povrća. Dakle, manji unos voća u dvostrukoj meri utiče na smrtnost od manjeg unosa povrća.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na ovogodišnjem kongresu Američkog udruženja za ishranu, a odnosili su se na nutricionističke podatke iz 113 zemalja sveta.
Po podacima iz 2010. godine suboptimalan unos voća dvaput povećava smrtnost u odnosu na suboptimalan unos povrća u ishrani. Na osnovu podataka iz iste godine naučnici su ustanovili da nedovoljna konzumacija voća svake godine u celom svetu rezultira sa 1,3 miliona smrtnih slučajeva od moždanog udara i sa više od 520.000 smrtnih slučajeva od koronarnih bolesti (suženja krvnih sudova). Procenili su i da suboptimalna potrošnja povrća rezultira s oko 200.000 smrtnih slučajeva od moždanog udara i više od 800.000 smrtnih slučajeva od koronarnih bolesti, što je sveukupno više od dva miliona smrtnih slučajeva.
Srčani udar može biti neprimetan: Ovo su posledice infarkta preležanog "na nogama"!
"Voće i povrće značajan su faktor u ishrani i mogu da utiču na smanjenje broja preuranjenih smrti na globalnom nivu", rekla je glavna autorka studije Viktorija Miler, sa Univerziteta Tufts.
Naučnici su podsetili da je voće i povrće bogato vlaknima, kalijumom, magnezijumom, antioksidansima i fenolima - sastojcima koji regulišu pritisak i holesterol, a bakteriološku floru u crevima održavaju zdravom. Osobe koje jedu više voća i povrća manje su podložne prekomernoj telesnoj težini i gojaznosti, što opet smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
"Globalni prioriteti, kada je ishrana posredi, su unos dovoljno kalorija, dovoljno vitamina i smanjenje dodataka poput soli i šećera", rekao je koautor studije Dariuš Mocafrejn, dekan na Univerzitetu Tufts.
"Podaci do kojih smo došli ukazuju na potrebu povećane dostupnosti namirnica poput voća, povrća i mahunarki, što je veoma važno za globalno poboljšanje zdravlja."
Na osnovu prehrambenih smernica i studija o faktorima kardiovaskularnog rizika, istraživači su ustanovili da optimalan unos voća iznosi 300 grama dnevno, a povrća 400 grama.
