Osim smanjenih mogućnosti i pristupa obrazovanju, siromašna deca imaju veći rizik od lošeg zdravlja u odrasloj dobi. Novo istraživanje sa Univerziteta u Ženevi pokazalo je da će deca odrasla u siromaštvu, čak i ako se iz njega kasnije izvuku, vrlo verovatno imati lošije zdravlje od svojih bogatijih vršnjaka. To sugeriše da nedaće u detinjstvu ugrožavaju biološku sposobnost našeg tela da ostane zdravo, piše The Conversation.
Kad nemaju šta da jedu , teško je razmišljati o zdravoj ishrani
Stres uveliko doprinosi takvom razvoju. Iako čak ni život u finansijskoj, obrazovnoj i socijalnoj sigurnosti nije u potpunosti lišen briga, detinjstvo u nemaštini znači i veću izloženost brojnim teškim okolnostima. Siromaštvo za decu često sa sobom nosi i društvene napetosti, porodično nasilje, zanemarivanje, siromašnu ishranu i loše grejanje, nekvalitetno izgrađeno i loše održavanu stambenu gradnju, kao i odvajanje od staratelja.
Prema indeksu bede, Srbija najgora u regionu: Na 8. mestu najsiromašnijih zemalja!
Svi ti događaji kod deteta izazivaju stres. Većina nas, i u odraslom dobu, na pritisak koji doživljavamo na poslu ili u vezi "zalečimo" sladoledom, cigaretama, alkoholom ili propuštanjem treninga. Kada roditelji nemaju novac, dobrobit povrća može da im se čini trivijalnim, a nekvalitetna hrana štedi im novac i vreme kuvanja. Kada neko nema dovoljno hrane, novca, vremena ili prijatelja, nedaće mu toliko okupiraju svest da ne može da se fokusira na odluke koje će se dugoročno isplatiti.
Izloženost tim stresovima tokom dugih perioda života može znatno da oteža donošenje zdravih odluka. Loši izbori gomilaju se jedan za drugim, ali najnovije istraživanje iz Švajcarske sugeriše da hronični stres ne utiče samo na naše izbore.
Najveći dobrotvori među bogatašima: Nije pošteno da mi imamo milijarde dok neki nemaju ništa! (FOTO)
Što te ne ubije, oslabi te
Istraživanje je sprovedeno na više od 24.000 ljudi u 14 zemalja, a naučnici su otkrili da pojedinci, pogotovo žene, nižih socioekonomskih statusa u detinjstvu imaju slabiju snagu u stisku ruke u odraslom dobu, što je pouzdan pokazatelj zdravlja - koji predviđa rizik od slabosti, invalidnosti, smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima ili rakom u kasnijem dobu.
Odrasli ljudi sa siromašnim detinjstvom imali su slabiji stisak čak i ako im se socioekonomski status popravio kasnije u životu. To dokazuje da teži početak u životu ima direktan, biološki i trajni uticaj na sposobnost pojedinca da ostane zdrav.
Ulaganje novca u poboljšanje kvaliteta života kod siromašne dece može da poboljša njihovo kasnije zdravlje i znatno skine teret s računa za zdravstveno osiguranje jednom kada ta deca zagaze u starije doba.
