Elizabeta II, kraljica sa najdužim stažom, slovila je za izuzetno jaku ženu nepokolebljivog karaktera, sa jasnim stavovima i ciljevima ispred sebe. Zato joj se ceo svet divio, i ono što je najvažnije - neizmerno je poštovao. A da izraste u tako snažu i autoritativnu damu najviše je uticala kraljica Marija, njena baka po ocu.
- Kraljica Meri oduvek je volela Elizabetu kao unuče, ali je nakon krunisanja Elizabetinog oca, počela da se zanima za nju kao naslednicu - rekao je profesor Vilijams.
Upravo je Kraljica Meri bila ta koja je ohrabrila mladu princezu Elizabetu da nastavi dalje obrazovanje, smatrajući da devojke, uključujući i prestolonaslednike i prestolonaslednice, nisu dovoljno edukovane.
- Osećala je da bi trebalo da uzme Elizabetu pod svoje okrilje jer su njeni roditelji bili zauzeti monarhijom - istakao je profesor Vilijams.
Vođena Merinim savetima, Elizabeta je stasala u veoma savesnu i poslušnu ženu, koja se nije preterano vodila emocijama.
A ko je, u stavri, bila Marija od Teka, baka kraljice Elizabete druge?
Marija od Teka bila je britanska kraljica, kao i supruga kralja Džordža V. Postala je uzor formalnog kraljevskog ponašanja ostalim članovima kraljevske porodice. Kolekcija nakita koju je ostavila iza sebe danas se smatra neprocenjivom.
Rođena je u Londonu kao princeza Viktorija Marija od Teka, a zvali su je Mej po mesecu u kojem je rođena. Najviše je obrazovala njena majka, koja je za ženu svoga staleža provodila neobično mnogo vremena uz svoju decu.
Iako je njena majka bila unuka kralja Džordž III od Ujedinjenog Kraljevstva i stoga prva rođaka kraljice Viktorije, princeza Viktorija Marija je bila tek niži član kraljevske porodice, jer njen otac nije imao nasledstvo i mnogo novca.
U decembru 1891. je verena za svoga rođaka, princa Alberta Viktora, najstarijeg sina princa od Velsa. Viktorija Marija nije bila mnogo poželjna prilika zbog svog skromnog porekla, ali je izabrana za buduću ženu prestolonaslednikovog najstarijeg sina zbog toga što se sviđala kraljici Viktoriji. Međutim, princ Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Avondejla, je umro šest sedmica posle od teškog oblika gripa, koji je harao Ujedinjenim Kraljevstvom tokom zime 1891—1892.
Uprkos ovome razočarenju, kraljica Viktorija je i dalje želela Viktoriju Mariju za svoju snahu, pa ju je verila za svoga drugog unuka, Džordža, vojvodu od Jorka. Njihov brak je bio veoma uspešan uglavnom zato što Džordž, za razliku od svoga oca, nije imao ljubavnice. Iz braka se rodilo šestoro dece koji su bili povereni dadilji, a njen najstariji sin Edvard je o njoj pisao kao o hladnoj majci.
Kada je 1901. godine preminula kraljica Viktorija, baba njenog muža, na tron je došao Marijin svekar, kao Edvard VII od Ujedinjenog Kraljevstva. Do kraja te godine Džordž i Viktorija Marija su nastavili da nose titule vojvode i vojvotkinje od Jorka, a zatim je na kraljev šezdeseti rođendan, princu Džordžu data titula princa od Velsa, čime je Viktorija Marija postala princeza od Velsa.
Kralj Edvard VII umro je 6. maja 1910. godine i Viktorija Marijin muž je postao kralj Džordž V a ona kraljica Ujedinjenog Kraljevstva. Džordž je tada od nje zatražio da izbaci jedno ime, a ona je izabrala da se odrekne imena „Viktorija“, da bi mogla da bude kraljica Marija, kako je ne bi stalno mešali sa njegovom babom Viktorijom od Ujedinjenog Kraljevstva.
Početak Džordžove vladavine obeležen je Marijinim konfliktima sa svekrvom, bivšom kraljicom Aleksandrom. Aleksandra je tokom sahrane svoga muža zahtevala prednost nad Marijom, koja je sada kao kraljeva supruga imala prednost nad njom i svim ostalim ženama u kraljevstvu. Pored toga, odlagala je svoje iseljenje iz Bakingemske palate i zadržala je deo kraljevskih dragulja koji je trebalo da pripadnu Mariji, novoj kraljici. A kolekcija nakita kraljice Meri se danas smatra neporcenjivom.
Kraljica Marija je bila velika podrška svom mužu tokom druge polovine njegove vladavine. Pomagala mu je sa govorima i državnim poslovima, i pritom koristila svoje poznavanje istorije i monarhije. Opisivana je kao hladnokrvna i dostojanstvena tokom rata i perioda građanskih nemira, kao i borbe za nezavisnost Iraca i Indijaca.
Kasnih 1920-ih kralj Džordž V je imao ozbiljne probleme sa plućima, pogoršane njegovim pušenjem. Godine 1935. kralj i kraljica su proslavili 25. godišnjicu vladavine, a Džordž V se u govoru povodom srebrenog jubileja zahvalio svojoj supruzi.
Međutim, kraljica Mari nadživela je tri njega sina, a taj bol je opisivala u svom dnevniku i pismima. Bila je preponosna na svoju unuku i smatrala je dostojnom zamenom na britanskom kraljevskom tronu.
A koliko ju je i naš narod poštovao, pokazuje činjenica da je Srbija kraljici Mariji dodelila Orden Svetog Save.
