Nekad su svi znali gde da nađu Gilejn Maksvel. Ona je bila je stalni deo najotmjenijih okupljanja Menhetna. Sa impresivnom listom kontakata, uključujući princa Endrua i Čelsi Klinton, bila je redovna na prikupljanju novca u humanitarne svrhe, predstavljanju knjiga i venčanjima ljudi A liste.
Sve dok se nije otkrilo da je bila saučesnik u podvođenju maloletnica svom bivšem dečku Džefriju Epstajnu, ali i navodno mnogim moćnicima čija imena još uvek nisu otkrivena. Pre malo više od godinu dana osuđena je na neverovatnih 18 godina zatvora, a šuška se da piše i knjigu u kojoj će otkriti do sada nepoznate detalje iz svog života, kako iz mlađih dana, kada je živela na visokoj nozi, do ovih poslednjih nekoliko godina kada se cela mreža grozota iz njenog života otkrila na javnom suđenju.
Prošlo je skoro 30 godina otkako je njen otac, novinarski baron Robert Maksvel, misteriozno nestao sa svoje jahte vredne 15 miliona funti, Lejdi Gilejn, kod Kanarskih ostrva, u dobi od 68 godina. Čak i sada se priča o samoubistvu ili ubistvu. Pretpostavlja se da ga je ubio Mosad ili tajna služba.
"Bio je čovek koji nije mogao da se suoči sa sramotom zatvora, da bude prikazan kao lažov i lopov. A znao da će mu se to destiti“, kaže Roj Grinslejd, bivši urednik jedne od Maksvelovih novina, Dejli mirora. „Dakle, ja sam teoretičar samoubistva. Verujem da se Maksvel ubio."
Ali Ken Lenoks, tada stariji fotograf Mirora, koji je video goli leš moćnog izdavača ubrzo nakon što je izvučen iz mora, uveren je: to je bila nesreća. "Ustajao je noću i mokrio preko krme broda. Svi su to znali. A on je u to vreme imao oko 140 kg. Ograde su bile žičane. Tako da mislim da je izgubio ravnotežu, jer je bio veoma težak", kaže Lenoks. "Bio je čovek od čelika. Ne mislim da je izvršio samoubistvo."
Bombastičan, nasilan i sa dubokim glasom, Maksvel je bio važna figura u britanskoj javnosti. Osim što je bio vlasnik "Mirror Group Newspapers" i "New York Daily News-a", njegovi brojni poslovi su uključivali fudbalske klubove Oksford Junajted i Derbi Kaunti. Od siromašnog momka je kao čehoslovačka izbeglica postao odlikovani ratni heroj, biznismen, poslanik laburista, a potom i medijski mogul, uživao je da skuplja privatne avione, helikoptere i rols-rojsove.
Njegova smrt 5. novembra 1991. šokirala je zemlju. Šok se pretvorio u bes u roku od nekoliko nedelja kada je otkriven dug od 460 miliona funti u penzionim fondovima njegovih kompanija. Kao zajmoprimač nezamislivih razmera, on je ilegalno koristio fondove da podrži svoju imperiju, koja je bila na ivici propasti.
Naslove kao što je "Čovek koji je spasao Mirror" brzo su zamenili "Maksvel: Razbojnik".
Lenoks se našao u središtu ove drame kada je poslat da pomogne Maksvelovoj udovici, Beti da telo njenog muža prebaci u Izrael.
"U jednom trenutku kada su vadili kovčeg iz aviona, Beti me je pitala: „Ken, šta misliš? Da li Robert tamo pozadi stoji na glavi ili nogama?" „A ja sam rekao: ’Pa, Beti, on je uvek stajao na nogama.‘ A ona je zaurlala od smeha.""
On se prisetio i momenta kada je Gilijen prvi put saznala da joj je otac mrtav.
"Bila je stvarno, veoma uznemirena. Moglo bi se reći, da je bila 'tatina devojčica'. Bila je neutešna; jedva je mogla da govori. Kada je videla svoju majku, kolena su joj samo klecnula“, priseća se Lenoks. „Bila je stvarno uništena. Ako pogledate Maksvelove dosijee, on ju je vodio na mnoge događaje: rođendan Eltona Džona, fudbalske utakmice. Ona je uvek bila tu, držala se za njega. Stalno ga je zvala "Moj tata".
Posledice Maksvelove smrti ostavile su reputaciju njegove porodice u ruševinama. Takođe je na optuženičku klupu dovela dva njegova sina, Ijana i Kevina, koji su se branili 1996. godine od optužbi za prevare koje su proizašle iz njihovih uloga u očevim kompanijama.
Kevin je poznat danas kao čovek koji je doživeo najveći bankrot u Velikoj Britaniji, sa više od 400 miliona funti, nakon skandala sa penzijama. Njegova tadašnja supruga, Pandora, majka njihovo sedmoro dece, na dan Kevinovog hapšenja kada je čula ranojutarnje kucanje na vratima i pretpostavila da se radi o novinarima, otvorila je prozor spavaće sobe i povikala: „Odjebite ili ću zvati policiju“. „Mi smo policija“, stigao je odgovor. „To je bilo nevotovatno“, isprčao je Lenoks, koji je bio među novinarima kojima je dojavljeno da prisustvuju hapšenju.
Osmomesečno suđenja braći i sinovima Roberta Maksvela se završilo tako što su bili oslobođeni svih optužbi. Za Gilejn, koja je školovana na Oksfordu, najmlađa od njegovih devetoro dece, Maksvelov novac je obezbedio status i ulaznicu za elitno društvo.
Ona se odlično snalazila, a što se tiče Epštajnovog slučaja svi su pričali da mu je ona „pola bivšu devojku, pola zaposlenu, pola najbolju drugaricu i ženu koja je uspevala da ga štiti od svega”. Epštajn ju je opisao jednom članku Veniti Fera iz 2003. godine, kao svog „najboljeg prijatelja“.
